0
Košarkaška reprezentacija Srbije ove godine na Olimpijskim igrama imaće jedan od, ako ne i najbolji sastav u istoriji velikih takmičenja.
Selektor Svetislav Pešić je u ponedeljak objavio spisak od 16 imena koja konkurišu za sastav za Olimpijske igre u Parizu, koje se održavaju od 26. jula do 11. avgusta.
Najveća dilema bila je oko toga da li će na spisku biti Nikola Jokić, a Somborac je ovoga puta doneo odluku da leto provede sa reprezentacijom za razliku od prošle godine.
PROČITAJTE JOŠ:
Uz njega, glavne zvezde u timu Srbije biće Bogdan Bogdanović i Vasilije Micić, a na spisku su još i Aleksej Pokuševski, Nikola Jović, Vladimir Lučić, Marko Gudurić, Vanja Marinković, Ognjen Dobrić, Filip Petrušev, Nikola Milutinov, Dušan Ristić, Aleksa Avramović, Ognjen Jaramaz, Dejan Davidovac i Uroš Plavšić.
Iako se već nazire ko bi od pomenutih igrača mogao da otpadne pred put u Pariz, posao oko skraćivanja spiska ostavićemo Svetislavu Pešiću, koji sigurno najbolje zna šta mu je sada i od koga potrebno.
Lepe vesti su da će Jokić, Micić i Bogdanović igrati zajedno prvi put još od Mundobasketa 2019. godine, kada je Srbija osvojila peto mesto, jer je prethodno poražena od Argentine u četvrtfinalu. Ako se može reći da je Bogdanović i tada igrao na visokom nivou za Srbiju, kod Jokića i Micića je drugačija priča.
Srpski plejmejker je tokom Svetskog prvenstva 2019. morao da se suoči sa porodičnom tragedijom, dok Jokić još uvek nije bio na nivou gde je sada. Sve to bilo je pod vođstvom selektora Aleksandra Đorđevića, dok je sada na toj poziciji Pešić, pa će biti zanimljivo videti kako će on posložiti kockice i da li će pokazati da je poraz u osmini finala Evrobasketa od pre dve godine bio samo loš dan i trenutak slabosti.
Ono što je takođe bitno, jeste da Srbija prihvati ulogu jednog od favorita na Olimpijskim igrama, jer upravo je to bio problem na Evropskom prvenstvu pre dve godine. Jednostavno, Srbija sa Jokićem, Micićem, Bogdanović i ostalim NBA i evroligaškim asovima mora da puca na najviše rezultate i oko toga nema mnogo polemike.
Pešić često voli da ističe kako i ostale zemlje imaju kvalitetne timove, što svakako jeste istina. Selekcija SAD verovatno ima najjači tim (na papiru) u istoriji, Kanada ima mnogo NBA zvezda u sastavu, Nemačka je svetski šampion, Francuska je veoma moćna, pogotovo u reketu… Međutim, ne možemo reći da Srbija nije favorit i da bi sve osim osvajavanja medalje, bila neka vrsta neuspeha, bez obzira na našu ljubav prema košarci i neupitnom poštovanju za naše reprezentativce.
PROČITAJTE JOŠ:
Ako ste šampioni, ako imate pobednički mentalitet, ako uvek želite da se nadmećete sa najboljima, ako u svom timu imate trenutno najboljeg košarkaša planete – nikada sebi nećete dozvoliti da se zadovoljavate četvrtfinalima ili tome slično. Da treba biti oprezan, to svakako da, da treba ići korak po korak, sigurno da da, ali ne treba biti lažno skroman.
Ono što je bitno istaći jeste da Jokić, Micić i Bogdanović nisu dovoljni i nisu garant velikih uspeha. Svima je drago što ćemo svu trojicu gledati zajedno na terenu, ali i ostatak tima Srbije je veoma respektabilan i sposoban za velike rezultate.
Nikola Jović je stasao i profilisao se kao odlična opcija na krilnim pozicijama, a napredovao je i u odbrani. Aleksej Pokuševski će imati poseban motiv, jer prvi put brani boje Srbije, a može da pokrije više pozicija i odgovori na više zadataka na terenu, pa Pešić u njemu dobija polivalentnog igrača.
Avramović je na Mundobasketu bio jedan od najboljih defanzivaca i poznat je po „ludoj“ energiji na terenu, dok Marko Gudurić može da pomogne u sekundarnoj organizaciji napada, a Vanja Marinković i odbranom i šutem za tri poena, pošto je u Baskoniji imao odličnu sezonu i dodatno je dobio na samopouzdanju.
Lučić je povratnik u reprezentaciju, jasno je da ga godine ograničavaju u nekim pogledima, ali ovo će biti njegov oproštaj od nacionalnog dresa, pa se želja i motivacija ne dovode u pitanje. Lučić može da igra i kao krilo i kao krilni centar, veoma je važan i za svlačionicu, njegov glas se poštuje, pa može biti „iks-faktor“ za Srbiju u Parizu.
Filip Petrušev je dodatno napredovao u odnosu na prošlu godinu, koliko-toliko je osetio i NBA ligu, dok se u Evropi više nego dobro snašao u dresu Olimpijakosa, kome je malo falilo da stigne do finala Evrolige. Njegov saigrač Nikola Milutinov je izrastao u jednog od najboljih centara u Evropi, pa će sigurno biti odlično rešenje za minute kada Jokić bude na klupi, a možda ih budemo viđali i zajedno na terenu, što je ipak malo verovatno.
Ognjen Dobrić je takođe neko ko u defanzivi i iz nekog drugog plana može mnogo da doprinese, a videćemo da li će se Pešić odlučiti i za nekog od sledećih igrača: Jaramaz, Davidovac, Ristić i Plavšić.
Sve u svemu, Pešić ima sve što mu je potrebno. Paklenio trio je na raspolaganju, tu su sekundarni organizatori, vrhunski šuteri, kvalitetni defanzivci, neki od lidera svojih klubova, vođe u svlačionici, dobri motivatori, dok smo u reketu sposobni da se nosimo sa svima na svetu. Srbija ima i spoj mladosti i iskustva, visine, brzine i težine, petorke mogu da se kombinuju na mnogo načina, a većina igrača može da pokrije makar po dve pozicije u timu.
Iako nas je ono čuveno srpsko loženje i zaletanje mnogo puta do sada koštalo, navijačima niko ne može i ne treba da zabrani da se nadaju najboljem. Tako će biti i na ovim OI u Parizu, koje će sigurno biti veoma uzbudljive i Amerikancima neće biti lako, iako ih svi vide kao apsolutne favorite. Pobediti Ameriku sigurno neće biti jedini posao, ali možda bude najvažniji…
BONUS VIDEO
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
