0
"Dobro došao u klub, dečko", navodno je uz osmeh poručio Nikola Jokić svom saigraču Džamalu Mareju.
Kanađanin je protiv Indijane prvi put u karijeri osetio kako izgleda kad upišeš tripl-dabl. Nikola je mogao da se smeje i bude srećan zbog saigrača dok je odmarao u oranž odelu pored terena, zbog kog su ga mnogi uporedili sa čuvenim spikerom Kregom Segerom.
PROČITAJTE JOŠ:
Marej je tom prilikm video tek mali deo onoga što Jokić radi već pet, šest godina i zbog čega je postao najbolji košarkaš u istoriji Denver Nagetsa.
Tu više nema dileme, čak i za strastvene poklonike lika i dela Karmela Entonija.
Melo je obeležio jednu generaciju košarkaša, šutirao je i ubacivao u serijama, do besvesti šuteve iz izolacija sa poludistance, ali je to vreme prošlo.
Dok je Džamal, doveden u Denver sa sedme pozicije i projektovan od starta kao velika zvezda, štiklirao prvi tripl-dabl, Jokić ih je već nakupio 90, pretekao je Aleksa Ingliša i postao najbolji asistent franšize iz Kolorada upisavši svoju 3680. asistenciju za 269 utakmica manje od Ingliša.
Flying to NY tomorrow. I will attend draft for the first time. 6 guys have a chance - Saric, Inglish, Micic, Dangubic, Jokic and Westermann
— Misko4Raznatovic (@MiskoRaznatovic) June 24, 2014
Navikli smo već da pomera granice i to radi u poređenju sa svim pozicijama na terenu, ali je posebno zanimljivo kad se pogleda kako se meri sa ostalim centrima i visokim igračima koji su u NBA ušli u slično vreme kada i Somborac.
Lista je tih godina bila bogata, a u NBA se na velika vrata očekivalo da pozicija centra vrati bar deo nekadašanjeg sjaja koji su devedesetih i ranih dvehiljaditih polirali Hakim Olajdžuvon, Dejvid Robinson, Patrik Juing ili Šakil O’Nil.
Drugačije vreme, drugačije i breme, pa se od centara više nije tražilo samo da skaču i budu „zveri“ na tri metra oko koša.
Jokiću je to savršeno odgovaralo i da u Denveru nisu imali širu sliku u glavi za ono kako može da doprinese, verovatno bi i dalje tavorio na klupi, ako bi uopšte bio u NBA.
Ovako, Jokić je treću godinu zaredom na putu da postane MVP sezone, što niko ni u najluđim snovima nije mogao da predvidi. Naročito ne zato što su u istim godinama u ligu dolazili igrači sa epitetom daleko većih zvezda.
Što bi se reklo, bar nisu birani za vreme reklame za „Tako bel“ kao momak iz Srbije koji je prespavao NBA draft.
I’ll never forget when they played Taco Bell when Jokic got drafted pic.twitter.com/QBnovrKTgp
— َ (@BolWrld) April 10, 2022
Jedan od retkih koji je bio upitan od starta zbog povreda, ali koji je opravdao poverenje i očekivanja je Džoel Embid.
Dovoljno je reći da je bar bio u trci za MVP-ja, gde su za njega glasali brojni stručnjaci, pošto su samo on i Jokić lani trčali tu MVP trku.
Danas je situacija nešto drugačija, s tim što je Jokić tu na vrhu i dalje, a Embid je do prošle nedelje bio peti u trci.
Ipak, nesporno je da centar Filadelfije Seventisiksers sa 33,6 poena po utakmici i uz to 9,8 skokova i 4,2 asistencije, nosi veći teret napada svoje ekipe.
U karijeri nikada nije bio ispod 20 poena po meču, još od prve sezone u Fili koja ga je rehabilitovala i tokom 2014/2015 i 2015/2016 sezone.
Uzvratio je time što je bio najbolji strelac NBA lige prošle sezone, pa je mnogima bilo krivo što on nije bio najkorisniji.
Karl Entoni Tauns je takođe bio jedan od igrača „visokog profila“ i došao je u NBA u istoj sezoni 2015/2016 kad i Jokić.
Razlika je što je popularni „KET“ biran sa prvog mesta na draftu i što se znalo da će dobiti odrešene ruke da u Minesoti radi šta mu je volja.
Od starta je to i počeo da radi, pa je u prve tri sezone imao po 82 odigrane utakmice i već u drugoj sezoni 25,1 poen po utakmici.
Šutirao je trojke, skakao, elegantno igrao na niskom postu, sve što centar treba da radi da bi svoju poziciju učinio atraktivnijom.
Ali, onda je došao problem sa konstantnošću i problem sa rezultatima. To je možda najviše škodilo čoveku koji kao da je zaglavio u obećavajućem timu koji se naprasno „raspao“.
Kad je Džimi Batler stigao u Minesotu činilo se da će ona imati sve preduslove da pravi šou u plej-ofu. A samo dvaput je tamo stigla u prethodnih sedam godina i čini se da će to uraditi i sada pošto je šesta na zapadu.
Jednom baš kada je u poslednjem trenutku pobedila Denver u borbi za doigravanje, pre nego što je ispala od Hjuston Roketsa i prošle sezone kada je izbačena od Memfis Grizlisa takođe na startu.
Da je uprava Minesote imala bolju viziju, možda bi i Tauns drugačijim sjajem sijao i bio daleko više pod svetlima reflektora nego sada kada je dobar centar, ali nigde blizu MVP konverzacije.
Šta tek onda reći za Džalila Okafora? U prvoj NBA sezoni je obećavao mnogo baš kao i Tauns, pošto je stigao sa trećeg mesta drafta u Filadelfiju Seventisiksers.
Ispostavilo se da će mu prva sezona u Siksersima biti najbolja sa 17,5 poena, a da će neobjašnjivo i neverovatno posle toga pasti na 11,8 poena i više se nikad neće vratiti iznad deset poena.
Razlog tome je delom i spomenuti Embid, ali svejedno je Okafor morao bolje da se izbori za svoje mesto, umesto da sada sa 27 godina pokušava da se nametne kroz meksički Kapitanes de Siudad de Meksiko, osnovan 2017. Ovako je nekada veliki prospekt potpuno zaboravljen u NBA ligi.
Majls Tarner je još jedan od momaka biran pre Jokića na draftu godinu posle srpskog igrača i sa 11. mesta videlo se vrlo rano da je došao u Indijana Pejserse da bi štitio obruč.
To je i radio nekoliko sezona zahvaljujući dugim rukama, ali je onda svojoj igri dodao i šut za tri poena, ali se svakako očekivalo da će brže da napreduje.
Trenutno igra najefikasniju sezonu karijere u Pejsersima gde ima 17,1 poen, a do sada nikad nije prebacio 14,5.
Rudi Gober je jedan od onih igrača koji je, filmski gledano, imao razvoj sličan Jokićevom. Zanimljivo je da su ga godinu pre Srbina birali baš Denver Nagetsi.
Izgleda da su tih sezona hteli da napabirče što više centara, pa su i Jusufa Nurkića doveli sa 16. mesta 2014.
Gober je bolje razvio svoj košarkaški luk pošto je već dobijao pojedinačna priznanja za najboljeg defanzivca, dobio je nadimak „Ajfelov toranj“ zbog toga kako čuva svoj reket, a postepeno je povećavao i broj poena pa se već pet sezona kreće oko 15 po utakmici sa akcentom na nekim drugim stvarima.
Nurkića je možda i ego usporio da dokaže šta zna pored Jokića, ali je svejedno ostao u NBA, igra korektno u Portlandu od odlaska iz Denvera, odakle je morao da ide kad je Nikola dobio mesto startnog centra i krenuo da krči sebi put ka vrhu gde se i danas nalazi.
Da su se poslednjih godina na tim pozicijama visokih igrača Evropljani malo bolje snašli, pokazuje i primer Domantasa Sabonisa, koji je ove sezone jedan od ključnih razloga što Sakramento Kingsi posle dugo godina igraju solidnu košarku.
Sabonis u nekim stvarima „kopira“ Jokića, doprinosi na sličan način protokom lopte i ne „zaključava“ je u reketu kada mu dođe u šake.
To otvara prostor da se igrači Kingsa bolje kreću, da nalaze otvorene pozicije i poentiraju, a da Sabonis koji je stigao u NBA sa 11. mesta na draftu, godinu posle Jokića dođe do skoro 19 poena po meču, ali uz povećan broj asistencija na 7,2 i skokova na 12,6.
Ipak, Jokić je i za njega „tata-mata“, delom jer su mu se poklopile okolnosti i što je njegov talenat prošao „test oka“ u prvoj ili drugoj sezoni, a onda potpuno eksplodirao kada je tome dodao i mukotrpan, surovi rad zbog kog je Srbin danas nesumnjivo koplje iznad svih ostalih koji su godinu pre, ili posle stigli u najjaču ligu na svetu.
BONUS VIDEO: Treneri hvale Nikolu Jokića
