Podeli
Foto: Tanjug/AP/Sue Ogrocki

Nakon što je Aleksej Pokuševski doživeo potres mozga tokom treninga pred meč sa Majami Hitom, mladi krilni centar Oklahoma Tandera ušao je u nešto što u američkom profesionalnom sportu nosi naziv "concussion protocol". U prevodu, to bi bio "protokol zbog potresa mozga".

PROČITAJTE JOŠ...

Rođeni Beograđanin, koji je u NBA stigao preko Olimpijakosa, imao je sreće pa je već 8. januara bio ponovo na parketu. Da je situacija bila nešto drugačija, pauza je mogla da bude znatno duža od pet dana. Iako je uobičajeni period za koji se igrači vrate na parket od osam do 15 dana, u pojedinim situacijama on može da bude produžen koliko god je neophodno, s obzirom na to da za ovaj protokol ne postoje vremenska ograničenja.

Poslednji primer je Metju Delavedova, koji je potres mozga doživeo tokom predsezonske utakmice 15. decembra, i od tada je van sastava Klivlend Kavalirsa.

Prema istraživanju koje je obavila Američka akademija za pedijatriju, prosečan vremenski period potreban da nestanu svi simptomi kod sportista između 12 i 19 godina je 22 dana, i to ako bi momentalno po udarcu u glavu teren bio napušten. Ukoliko bi, uprkos potresu, igrač nastavio utakmicu, period nestanka simptoma može da poraste čak na 44 dana.

Šta je NBA protokol zbog potresa mozga?

NBA pravila kada je u pitanju protokol zbog potresa mozga su krajnje rigorozna – svaki igrač koji dobije jak udarac u glavu momentalno ide na pregled i procenu od strane nezavisnog doktora, posle čega sledi odluka da li će se vratiti na parket ili napustiti utakmicu i otići na dalje preglede.

No tu nije kraj – ako pregledi u bolnici pokažu da nema simptoma, ili oni tokom naredna 24 časa nestanu, najčešće igrač već kroz dva do tri dana dobije “zeleno svetlo”. Ukoliko, pak, neki simptom bude prisutan i nakon spomenuta 24 sata, sportista biva stavljen na “protokol listu” koja se sastoj od nekoliko koraka koje je neophodno da prođe:

1. Ne sme ispoljavati simptome (vrtoglavica, mučnina, glavobolja, nedostatak koncentracije, razdražljivost, umor) dok se odmara.

2. Prođe pregled kod stručnjaka.

3. Prođe kroz “protokol napora za povratak”. To znači da je sposoban da bez simptoma obavi vožnju stacionarnog bicikla, džoging, vežbe pokretljivosti, i beskontaktne vežbe karakteristične za njegov sport.

4. Timski doktor iznosi slučaj Džefriju Kučeru, direktoru za NBA protokol zbog potresa mozga, koji potom daje dozvolu ili ne.

Prema statistikama i istraživanjima koje je obavljala NBA liga, između 80 i 90 posto igrača već nakon sedam dana nema nikakve simptome, pa već osmog dana mogu na parket.

Nakon što igrač prođe jedan “korak”, ali na sledećem “padne”, kroz određeni vremenski period koji odredi doktor ponovo se vraća na onaj koji je prethodno uspešno prošao.

Kako je počelo?

NBA liga je ovaj protokol uvela pred početak sezone 2011/2012, ali je potom u razmatranje uzeta i dokumentacija sve do 1999. godine. U periodu od 1999. do 2018. godine bilo je ukupno 189 slučajeva potresa mozga, a ta cifra je u međuvremenu porasla na preko 200.

Iako je i pre 2011. bilo reči, tek nakon što je NFL (liga američkog fudbala) dve godine ranije donela odluku da uvrsti protokol, istim stopama krenula je i NBA liga. Zasluga za to ide nigerijskom patologu Kenetu Omaluu, koji je na svojim plećima izneo borbu protiv gotovo čitavog sportskog sveta i u prvi plan stavio hroničnu traumatsku encefalopatiju, poznatu pod skraćenicom CTE, koja nastaje nakon konstantnog dobijanja udaraca u glavu.

Nakon što je NFL, pod pritiskom javnosti i velikog broja tužbi od strane bivših igrača, a pošto je rezultat Omaluovog istraživanja smrti legende Pitsburg Stilersa Majka Vebera postao javan, uveo ovaj protokol u svoju svakodnevicu, njegovim putem, pored NBA, su krenule i ostale lige – NHL (hokej na ledu), MLB (bejzbol), MLS (fudbal), ali i UEFA, FIFA, (mada sa nekoliko godina zakašnjenja)…

Kako ovaj protokol iz dana u dan postaje sve striktniji, tako je iz sezone u sezonu sve izvesnije da će u najskorijoj budućnosti sport pretrpeti ogromne promene.

Šta nosi budućnost?

Iako zvuči čudno, najveće promene bi, uz NFL, mogao da doživi naš fudbal. Razlog je, pretpostavljate, veliki broj udaraca lopte glavom. U SAD je pokrenuta inicijativa da igračima iz osnovne i srednje škole bude zabranjeno udaranje lopte glavom, i takvi zahtevi su gotovo iz dana u dan sve glasniji, a da su promene neminovne govori i “vodič za udaranje lopte glavom” koji je UEFA objavila 18. juna 2020. godine.

U kom pravcu će te promene ići, kao i u kojoj meri će uticati na sport kakav danas poznajemo, videćemo, i to čini se više pre nego kasnije.

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram

Komentari

Vaš komentar