0
Košarkašica Mileševke Nataša Bučevac skrenula je pažnju na sebe kada je na utakmici protiv Karaburme ostvarila indeks korisnosti 75. U razgovoru za Nova.rs otkrila je još pregršt informacija u vezi sa uzbudljivom karijerom, ali i kakav je bio osećaj nastupati za Srbiju na Evropskom prvenstvu u basketu 3x3.
Mileševka i Karaburma igrao se u okviru druge lige Srbije, a Nataša je imala učinak od 42 poena, 22 skoka, devet asistencija i šest ukradenih lopti, što je do sada neviđeno u srpskoj košarci.
PROČITAJTE JOŠ:
„Utakmica sa Karburmom nam je bila bitna i nekako se niko nije tokom utakmice bavio brojkama. Kada smo na kraju pobedili i pogledali statistiku bilo je iznenađujuće. Slična situacija je bila prethodne sezone kada sam ostvarila kvadripl-dabl, nešto što se retko viđa.
Kao najveći motiv mi je uživanje u onome što volim i radim, kada se nalazite na svom terenu, uvek ste gladni uspeha“.
Kako se osećate kada shvatite kakav individualan učinak imate?
„Sve što je lepo, pohvalno i vanserijski prija i godi. Kada ekipa ostvari pobedu, nekako posledica toga jesu dobre statističke brojke. Ja jesam neko ko je nosilac ekipe i od koga se uvek očekuje, ali ako nema učinka celog tima sve statistike padaju u vodu“.
Već dugo ste član Mileševke. Šta vas najvše vezuje za taj klub i šta grad Prijepolje čini posebnim?
„Od kada sam počela da radim u prosveti od tada je i moj izbor bio da igram za Mileševku. Grad koji je najbliži mojoj Novoj Varoši, a koji ima seniorski tim koji se takmiči u nacionalnom rangu. Ne bih ostala toliko godina da mi ne prijaju ljudi iz kluba, atmosfera, druženja…“.
Nedavno ste postali i najbolja sportistkinja grada Prijepolja. Koliko Vam znači ta nagrada?
„Mislim da nagrada ima i posebnu težinu, jer ja nisam rođena Prijepoljka“.
Ranije tokom karijere igrali ste i za Partizan? Po čemu pamtite taj period?
„U Partizanu sam provela četiri i po sezone. Sa njima sam osvojila WABA ligu, tri puta nacionalno prvenstvo, kup „Milan Ciga Vasojević“. Svakako su to nezaboravne uspomene i momenti koje sam doživela sa Partizanom i njihovim navijačima“.
Zbog čega sada niste u višoj ligi i boljem klubu?
„Pre svega jer radim u školi. Prioritet mi je rad u struci i samim tim vezana sam za klub koji je teritorijalno najbliži Novoj Varoši. Takođe trener sam armije devojčica koje teško da bih mogla da ostavim“.
Da li ste imali inostranih ponuda?
„Igrala sam 2 sezone u Brašovu iz Rumunije, gde sam doživela ozbiljnu povredu (totalna ruptura ahilive tetive) i bilo je pitanje da li ću i koliko moći dalje da se bavim košarkom. I ovaj put pokazalo se da upornošću i istrajnošću može sve da se prebrodi. Ko jednom nauči da bude borac u životu, on postaje borac na svim poljima.
Nakon toga sam odigrala sezonu u Koraću, sa njima osvojila titulu i onda se otvorilo mesto za rad u školi. To je bila moja odluka u samim tim svaka ponuda iz inostranstva značila je nemogućnost realizacije iste“.
Kakvo je bilo iskustvo igrati za basket reprezentaciju Srbije?
„Nastup za nacionalni tim je nešto fenomenalno što može da se desi svakom sportisti, pa tako i meni. Te godine je naša reprezentacija prvi put zaigrala na Evropskom prvenstvu i na neki način smo ušli u istoriju. Na prvenstvu smo u četvrfinalu izgubili od Rusije koja je na kraju osvojila prvenstvo“.
Neostvaren san Vam je nastup za reprezentaciju. Da li je nekada postojala prilika da se tako nešto desi i da li ste sada odustali od toga?
„U nekoliko navrata bila sam na širem spisku reprezentacije, ali ne i u njenom konačnom sastavu. Ostaje možda žal što nisam igrala za košarkašku reprezentaciju, ali bilo je i biće dosta vrhunskih igrača koji nisu igrali za nacionalni tim jer se nisu uklapali u koncepciju trenera“.
Kako komentarišete uspehe ženske košarkaške reprezentacije Srbije na Evropskom prvenstvu i Olimpijskim igrama u 2021. godini?
„Za mene očekivani rezultati, jer je to ekipa koja je dugo na okupu i dobro poznaje sistem igre selektorke, agresivna odbrana na ivici faula sa dosta trčanja. Pokazalo se da ono što donosi rezultate ne treba menjati. Zlato na EP i četvrto mesto na OI u Tokiju je čist pokazatelj da smo u samom vrhu svetske ženske košarke“.
Da li ste imali priliku da upoznate Marinu Maljković i šta ona za Vas predstavlja sa obzirom na njene dugogodišnje uspehe?
„Kod Marine sam trenirala tri godine u Partizanu i osvojili smo isto toliko titula prvaka države, kup Srbije kao i WABA ligu. Mislim da rezultati koje je ona ostvarila u karijeri dovoljno govore o njoj“.
Na kom je nivou ženska košarka u Srbiji?
„Sjajni uspesi reprezentacije u poslednjih nekoliko godina uticali su da se što više devojaka počne baviti košarkom. Kada imate veliku bazu onda imate mnogo veću šansu da nakon dobre selekcije dođete do željenih rezultata. Samim tim i naša klupska košarka je na višem nivou ali lige bi bile mnogo jače da devojke odmah ne odlaze u inostranstvo, čim im se ukaže prilika, usled boljih finansijskih ponuda inostranih klubova“.
Kakva je gledanost ženske košarke u Srbiji?
„Gledanost je slaba ali mislim da bi i ta sfera mogla da se poboljša ukoliko bi se više promovisao ženski sport“.
Šta je ono što se ne uči na treninzima, a mogli biste da podelite sa mladima iz sveta košarke?
„Pravednost, iskrenost, zajedništvo, upornost, istrajnost, borbenost sve su to neke stvari koje se međusobno prožimaju kako na terenu tako i van njega. Baviti se sportom je život u malom, pri čemu se preživi, doživi, nauči sve ono lepo i radosno kao i one ne baš lepe stvari koje su sastavni deo naših života“.
Radite u školi i kasnije ste sa decom na treninzima. Koliko Vas to ispunjava i koliko je teško postići sve?
„Kada volite nešto, za to uvek imate energije i motivacije. Baviti se onim što ste studirali i završili je privilegija u današnje vreme. A pravo je zadovoljstvo imati nekoga kome možete da prenesete svoje znanje i iskustvo. Treniram devojčice u mom gradu i možemo se pohvaliti da imamo preko 80 devojčica različitog uzrasta. Na tome mogu da nam pozavide i najveći klubovi. Često se borimo protiv vetrenjača, ali ne odustajemo. Sve to iziskuje dosta napora, truda, strpljenja, ali deca bezuslovno ti vraćaju energiju i pune te pozitivom“.
Koji su Vam dalji ciljevi u životu i radu?
„Osnova svih ciljeva jeste da me pre svega posluži zdravlje. Ne razmišljam o dalekoj budućnosti, trudim se da živim i proživim svaki dan, jer se on ponoviti neće“.
BONUS VIDEO Sonja Vasić izjava na aerodromu i doček košarkašica Srbije
Pratite nas i na društvenim mrežama: Facebook, Twitter, Instagram
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
