Nakon kraće igračke karijere, Opačić se okrenuo trenerskom pozivu, koji ga je vodio čak i do Indije (vodio Tamil Nadu do titule državnog šampiona). U međuvremenu je bio i generalni menadžer Crvene zvezde, kao i izvršni direktor Udruženja košarkaških trenera Jugoslavije, a još 91. godine prošlog veka osnovao je kamp YUBAC, koji ove godine obeležava 35 godina neprekidno rada.

Košarkaški putevi odveli su Opačića do Kine, koja se prethodnih godina rapidno razvija, u šta je mogao da se uveri i legendarni Aleksandar Đorđević, koji je već bio selektor tamošnje reprezentacije, s kojom je igrao na Svetskom prvenstvu 2023. godine.

"FIBA i Vlada Kine su doneli odluku da osnuju FIBA košarkašku akademiju za Kinu tokom Svetskog prvenstva 2019. godine, i ja sam dobio poziv da budem tehnički direktor. Fokusiran sam isključivo na stručne teme, finansije i pravna pitanja nisu moj resor. Akademija treba da pomogne pravljenju najboljeg sistema treninga za mlade igrače u Kini i postavi standard za trening u kineskoj košarci”, počeo je Opačić priču za Nova.rs.

Kina teži da postane svetska košarkaška sila, iako su za to potrebne godine i godine rada.

“U Kini se bavimo edukacijom i sertifikacijom trenera. Obišao sam petnaestak provincija i četiri distrikta, boravio u oko 50-ak gradova širom Kine. Ideja je da program FIBA, u kome su učestvovale najbolje košarkaške zemlje sveta, plasiramo preko trenera na kineske mlade igrače, kako bi i oni podigli rad na viši nivo i postigli značajne rezultate. Inače program FIBA WABC je nezvanično proglašen za jedan od pet najboljih u svetu. Kada platforma bude povezana sa video bibliotekom sigurno će biti broj jedan.”

Objasnio je i ulogu države u razvoju sporta.

"Organizujemo specijalističku obuku i pokazne treninge po programu FIBA. Radimo sa mlađim igračima, slično uslovima u Evropi i Americi. U Kini obično deca počinju da treniraju sa 4-5 godina, grupe su od 30 igrača sa po 5-6 različitih godišta. Pokušavamo da smanjimo grupe, na dva godišta, kao što se radi kod nas. Da se ne trenira jedanput nedeljno, nego 2-3 puta, da se dužina treninga prilagodi uzrastu. Kina pridaje veliki značaj bavljenju dece sportom. Ulaganja su velika od objekata do takmičenja. Kina ima zadatak da u 'tri velike lopte' (fudbal, košarka, odbojka) napravi zapažene svetske rezultate. Angažovan je veliki broj naših trenera, kao i trenera iz Španije, Grčke, Amerike... U doglednom periodu mislim da će Kina biti konkurentna pre svega u Aziji, a onda i na svetskom nivou."

Pričao je o problemu broja utakmica, s kojim se suočavaju u Kini.

“Klubovi moraju da imaju sistem takmičenja, gde proveravaju sve ono što su radili tokom nedelje. U godišnjem kalendaru, 52 nedelje, to je definisano kod profesora Aleksandra Nikolića da je 30-35 utakmica maksimum koliko igrač treba da igra. Danas igrači igraju i po 100 utakmica (na primer u Evropi prim. aut). Malo je prostora za mlade igrače da treniraju i da se razvijaju. Univerzitetska košarka u Kini ima mali broj utakmica. Oni imaju dva završna turnira, F8 ili F4 i nekoliko utakmica u kvalifikacijama.”

TRANSFERI KOJI SVE INTERESUJU

Tako smo spontano došli i do teme sve većeg broja odlazaka igrača na američke koledže. To je najveći izazov s kojim se evropska košarka trenutno suočava, jer mladi i talentovani igrači dobijaju mnogo dobre uslove za odlazak na koledž. Pre svega, to se ogleda u finansijskim uslovima, jer zarade u Americi ne mogu da se porede sa onima u Evropi, a igrači uz to dobijaju i pravo da se školuju na prestižnim univerzitetima, što je takođe važan faktor.

"Nikad izraženija migracija igrača nije bila nego što će biti sad u sledećem periodu. Naravno da nisam protiv odlazaka jer su to sve dobri košarkaški programi i igrači dobijaju prostor da igraju, ali imamo problem transfera, oni se u Evropi odvijaju po jednim pravilima, transferi u NBA i NCAA po drugim. Verujem da će FIBA u saradnji sa federacijama napraviti novi sistem transfera. Verovatno će biti nešto slično, ja se nadam, kao u FIFA. Svi se slažemo da je to najsveobuhvatniji, najpošteniji, najviše fer sistem. Svi klubovi, pre svega oni koji proizvode mlade igrače su zaštićeni, što recimo u košarci nije slučaj."

FIBA će morati da reaguje i konkretnim potezima zaštiti evropsku košarku. U poslednje vreme samo u Srbiji imali smo mnogo primera odlazaka igrača u Ameriku - Andrej Kostić iz Crvene zvezde, Mihailo Petrović i Filip Jovic iz Mege, Aleksa Dimitrijević iz Partizana...

“U NCAA je podignuta granica, ne ide se sa 19 godina, možeš da odeš i sa 21, onda imaš pravo da igraš četiri godine. Školovanje nije veliki mamac, to je ranije bilo najznačajnije da imaš besplatnu školarinu. Sada igračima za igranje na nekom univerzitetu nude milion-dva dolara. Mnoge zemlje traže individualno rešenje (pričalo se da Španija pravi ligu za igrače do 22 godine), ali najbolje bi bilo da FIBA nađe način da zaštiti nacionalne saveze. ‘Buy-out’ koji je sada na snazi nije najbolje rešenje.”

Još uvek nisu jasno definisana pravila oko transfera igrača, što će morati da se reši što pre, kako pre svega evropska košarka i klubovi ne bi ostajali praznih ruku.

"Taj problem je sada jedna velika stvar koja se dešava u košarci. Ta migracija, problemi sa transferima, to će biti veliki potres u svetskoj košarci. Ovo u Evropi što se dešava sa promenama u Evroligi (povećanje broja klubova), najava nove lige FIBA i NBA, ABA liga, pravljenje novih liga - to je sve jedan potres koji ne znam kako će se završiti, ko će gde preći, uveliko se priča o prelascima klubova… Predviđanja su da će i plate igrača biti duplo veće. Jačanje naše srpske lige je od krucijalne važnosti za razvoj igrača. Verujem da ljudi u Srbiji imaju kapacitet da tituli državni prvak vrate stari sjaj. To je sve aktuelno, možda ćemo imati rasplet sledeće godine."

FIBA bi uz pomoć NBA mogla da napravi ozbiljan projekat i poremeti odnose snaga u Evropi. I dalje mnogo toga ostaje nejasno, ali planovi postoje i uskoro bismo mogli da gledamo potpuno novu ligu koja bi trebalo da donese jednu novu dimenziju u evropsku košarku i uz to bude veoma konkurentna i kvalitetna.

"FIBA pokušava da razgovara sa svima, ali nažalost dogovora, za sada, nema. Nadam se da će se uskoro naći dobra rešenja i postići dogovori i za klubove i za organizacije koja će svima biti od koristi i biti značajni za razvoj košarke u budućnosti. Ako se bude napravila ta nova liga, a to se sve drži u tajnosti, liga bi trebalo da krene u sezoni 2026/27, sa 16 renomiranih timova. Menadžment je iz NBA, i to je liga koja bi se igrala po FIBA pravilima. Videćemo kako će to izgledati. FIBA i dalje razgovara, nedavni sastanak u Ženevi okupio je sve aktere. Problem je što nema dovoljno mudrosti u košarci da i jedni i drugi razumeju situaciju, da vide šta je opšte dobro, a ne samo dobro za jednu stranu."

Najavljeno je da bi i mnogi fudbalski klubovi mogli da počnu da ulažu više u košarku - pominjali su se Pari Sen Žermen, Mančester...

"Dosta nekih franšiza i fudbalskih klubova će praviti timove i pokušati da se takmiči u novoj ligi, kako bi došli do zarade. Ja bih lično voleo da se to ograniči kao evropsko, odnosno kontinentalno takmičenje. Mislim da bi to bilo dobro za razvoj evropskih igrača. Taj novac i zarada za kojom svi trče je veliki problem. Niko ne vodi računa o igračima. Broj utakmica u sezoni je velik, malo je vremena za oporavak, a samim tim je i veliki rizik od povreda.”

SRBIJA SANJA ZLATO NA EVROBASKETU

Tako dolazimo i do problema reprezentativne košarke. Reprezentacije sve češće u prozorima nemaju pomoć najboljih igrača, a najveći problem su neusklađeni kalendari.

"Ideja sa FIBA prozorima nije dobro prihvaćena kao na primer linija za tri poena nekad. Praktično se omogućilo reprezentacijama da odigraju zvanične utakmice u svojoj zemlji i zarade novac. Svuda su dvorane bile pune osim na našim prostorima. FIBA se odrekla velikog takmičenja, Evropsko prvenstvo je sada na svake četiri godine. Odrekli se jednog takmičenja i ogromnog novca da bi igrači imali jedno leto više za odmor, i onda neko neće da prekine takmičenje, dok su u drugim sportovima reprezentativne obaveze na prvom mestu. No, nisu prozori jedini problem u kalendaru. Pored pomenute nove lige imamo Evroligu i Evrokup, FIBA Ligu šampiona i FIBA Evrokup, ABA i KLS. Treba biti mađioničar da se napravi kalendar."

Pričali smo sa Opačićem i o promeni košarke iz trenerskog ugla.

"Urađena je analiza Olimpijskih igara u Parizu. U poređenju sa prethodnim OI primetili smo da se igra mnogo ubrzala, povećao se broj napada. Postala je igra efikasnija, povećao se broj poena. Igrači pogadjaju veoma teške šuteve. Šutira se više za tri poena i flouteri isto. Igrači mnogo bolje reaguju na neke odbrane, poput preuzimanja. Mnogo manje se igra na niskom postu, mnogo manje se "zida", ali se više poena postiže, jer su igrači mnogo više obučeni. Treneri se prilagođavaju novim trendovima igranja tranzicije i branjenju nje. Mnogo više poena se postiže iz kontre. Napad uvek odreaguje na odbranu. To su svetske promene, svi to prate."

Srbija je prošle godine u Parizu osvojila olimpijsku bronzu, dok je godinu dana pre toga bila srebrna na Svetskom prvenstvu u Manili. Sada se juri zlato na Evrobasketu, što bi bila kruna jedne generacije.

"Naša reprezentacija je u trendu, ona se vratila na puteve uspeha – osvojene su srebrna medalja na Svetskom prvenstvu 2023. i bronza na Olimpijskim igrama u Parizu. To je bio najjači košarkaški turnir ikada, odlično pripremljeni timovi i dobro vođeni. Nastupali su najbolji igrači na svim pozicijama. Treneri su bili veoma iskusni i rekao bih pametni. Turnir je pratilo preko million gledalaca, čime je oboren rekord iz Atlante ‘96. Prosečna poseta u Lilu je bila 27.000 na muškom a 24.000 na ženskom turniru. Utakmicu Srbije i Amerike u polufinalu gledalo je 13 miliona Amerikanaca uživo. Impozantno. Ostatak sveta sustigao je Ameriku, dominacija za osvajanje zlatne medalje je na njihovoj strani, ali su margine jako tanke. Srbija još uvek nema zlatnu medalju na Evropskom prvenstvu.”

Da li se to menja sad?

"To je pitanje od milion dolara, svi to želimo. Mnogo zavisi od sastava. Nadamo se da će svi biti zdravi. U ovakvom sistemu igranja povrede su česte. Ako budu svi zdravi, ako budu mogli svi da se odazovu, mislim da to neće biti pitanje, hemija je napravljena u Manili i na OI u Parizu, to je veoma značajno, duh reprezentacije je ponovo tu. Mislim da smo jedni od kandidata za zlatnu medalju, neće biti lako. Tu su Nemačka, Francuska, Grčka, Slovenija, Letonija, veliki broj NBA igrača će učestvovati na Evropskom prvenstvu. Samo Hrvati od nekih favorita nisu prošli, a oni imaju isto dobar tim."

Sada ima mnogo konkurenata za medalju, a saznali smo i zanimljive podatke vezane za Luku Dončića i njegov značaj u Sloveniji.

"Tim pobeđuje, a ne pojedinac. Međutim jedan as može da promeni mnogo... Jedan Jokić, Adetokumbo, Dončić... Kad se još okupe igrači oko tog asa, kad se napravi dobra hemija, može da se desi čudo. Pogledajte kako igra Luka Dončić, skoro polovinu svojih poseda lopte (49 odsto) završava dodavanjem, a 51 odsto on rešava - to je zvaničan podatak sa SP u Manili. Od tih dodavanja, u 29% slučajeva su šutevi, često lagani poeni. Slovenija je u svetskom vrhu po broju postignutih poena po posedu lopte. Naravno da ne zaboravim, Slovenija igra dobru odbranu i veoma dobro je vođena.”

Sve više evropskih trenera dobija poverenje u NBA. Srbija tamo ima Darka Rajakovića, Igora Kokoškova, Ognjena Stojakovića, dok je Tomas Isalo najnovije ime iz Evrope koje se pridružilo NBA.

"Ako budemo napisali kako imamo kvalitetne trenere, Svetislav Kari Pešić će biti zadovoljan, jer se tako nastavlja tradicija vrhunskih srpskih trenera što je jedna od najvećih vrednosti srpske košarke. Treneri u Evropi su se prilagodili svetskim trendovima. Tomas Isalo, inače Finac, bio je trener Pariza, osvojio je Evrokup, ušao je u Evroligu, nije prihvatio ponudu da ostane već je otišao u NBA. Rekli su mu bićeš pomoćni trener i za tri godine su predviđali da će biti glavni trener. On je već prve godine postao glavni trener Memfisa. A samo pre 10 godina je došao na ‘Belgrade Clinic’ da se usavršava. Genijalac. Niz uspešnih trenera predvode i Šaras Jasikevičus, trener Fenera, osvajač EL i Vasilis Spanulis trener Monaka.”

Srbija je zemlja košarke, razvija se u skladu sa svetskim trendovima, ima vrhunske igrače i trenere. Sa Kinom bi veze mogle da budu još jače, što može da donese mnogo toga pozitivnog za obe strane.

"Ja sam veliki navijač reprezentacije Srbije. Uvek napominjem da zahvaljujući uspesima reprezentacije deca iz preko 50 zemalja sa pet kontinenata dolaze na kamp YUBAC. Imamo kontinuitet rezultata, školujemo trenere, dobro radimo sa mladim igračima. Možemo još više. Stalno razgovaram sa Kinezima o boljoj i čvršćoj saradnji. Poštuju naše rezultate i rad koji ulažemo. Cene naše igrače i trenere. Rado dolaze u Srbiju na pripreme, traže utakmice. Spremni su da potpišu dugoročne ugovore o saradnji.”

STVARANJE BUDUĆIH ŠAMPIONA

Nismo mogli da ne porazgovaramo o kampu YUBAC, jer ako traje već 35 godina, jasno je da za to postoji ozbiljno dobar razlog.

"Osnivanje kampa pre 35 godina bila je vizionarska ideja. Na svetu postoje dve vrste kompanija - one orijentisane ka profitu i one orijentisane ka proizvodu. Većina kompanija koje su bile 'product oriented' postoje i dan-danas. YUBAC je uvek stavljao akcenat na kvalitet. Kroz decenije rada se kamp usavršavao, postoji rad sa centrima, sa bekovima, sa šuterima... Vrhunska imena, kako igračka tako i trenerska, srpske i svetske košarke su učestvovala na kampu. YUBAC nastavlja dalje. Ja sam se sa mesta direktora od pre nekoliko godina povukao na mesto predsednika kompanije. Direktor je Ljuba Vidačić, ujedno i glavni trener."

Kamp se godinama razvijao i napredovao, ali najbitnije od svega jeste to da deca imaju priliku za razvoj u najboljim uslovima.

"Od osnovne ideje koju sam imao 1991. godine, na osnovu iskustva boravka u Americi i nekih kampova, hteo sam to ovde da primenim. U letnjem periodu se bavimo decom, kad su svi na raspustima, sad radimo specijalističke kampove, u košarkaškim dvorana na Kopaoniku i Bajinoj bašti - 48 igrača u šest grupa. Radi se na specifičnim detaljima, shodno promenama i u košarci. Polazna tačka na kojoj se insistira i danas je vrhunski kvalitet - trenera, uslova, ishrana prilagođena sportistima, osiguranje, medicinska nega... I deca i roditelji su sigurni i uvereni da treniraju u vrhunskim uslovima. Mali broj kampova postoji toliki broj godina, u svetu uopšte. Te godine pokazuju koliko vrediš. Deca treniraju u sali gde se priprema i reprezentacija Srbije. Polaznici kampa su na prvom mestu. Ako su oni zadovoljni i mi smo. Od prvog dana smo hteli da unapredimo kamp. Krenuli smo sa decom od 12-15 godina, pa se pojavio zahtev da dođu i ona od 10 godina. Napravili smo i to. Napravili smo onda i specijalističke kampove za malo starije 15-18 godina. Na kraju smo napravili program i za profesionalne igrače. Prilagođavali smo se klijentima i razvoju košarke. Na planini su klimatski uslovi bolji nego u gradovima za vreme leta. Deca treniraju na parketu, nema razloga da izlaze na betonske terene."

Ako se pitate koje su košarkaške zvezde prešle put od kampa do najveće scene, evo i odgovora.

“Sasa Vujačić je stavio kapu Lejkersa na NBA draftu 2004. i rekao da je prešao put od YUBAC-a do NBA. Vasa Micić je prve košarkaške korake napravio kod nas (za njega se vezuje slogan ‘Budi i ti MVP’). Deni Avdija je bio MVP kampa. Žare Čabarkapa je kao klinac bio kod nas. Nikola Vučević je iz Bara dolazio na kamp. To je već ozbiljna petorka. Mnogo je igrača svih uzrasta prodefilovalo kroz kamp i sa njima je radila plejada trenera dokazanih u radu sa mladima. ‘NBA’ petorka trenera ih čeka i ove godine: Dragoljub Ljuba Vidačić (bekovi), Jovica Arsić (šuteri), Mikica Marković (game kamp), Blagota Sekulić (prvi korak) i Dragan Vuković (devojke)”, zaključio je Opačić u razgovoru za Nova.rs.