Kad tri sezone zaredom napredujete konstantno i idete korak po korak, očekuje se da vam svaki sledeći bude veći i duži. Tako su Denver Nagetsi svoje korake uvećavali i postepeno od ekipe koja je izvisila za plej-of za jedan meč, došli do epiteta finaliste svoje konferencije.
Finale zapada NBA lige sa Lejkersima protekle jeseni bilo je dosadašnji vrhunac i malo ko se nadao da će jedna od dominantnijih ekipa početi da pokazuje slabosti i da će biti deveta posle 14 mečeva ove sezone sa skorom 7-7.
PROČITAJTE JOŠ:
Kao ono bure koje drži vodu dok majstori vodu, samo što je glavni majstor u Denveru i dalje tu i jači je nego ikad. Nikola Jokić na početku ove sezone ima tripl-dabl u proseku i to više nije novost, pa je zato pravo pitanje, šta se onda desilo sa ostatkom ekipe?
Već godinama se Majklu Melounu treneru „grumenja“ spočitavaju defanzivne postavke i generalno igra na odbrambenom kraju parketa. Uparite to sa Džamalom Marejem i izostankom Majkla Porter Džuniora u napadu i sa parketa i dobićete deo odgovora na ovo pitanje.
Jokić je već godinama napadačka mašina, ali i ono što Ameri zovu „liability“ (nepouzdan) u odbrani. To nije razlika ni sada, iako statistika pokazuje da je jedan od najboljih kradljivaca lopte, posebno na svojoj poziciji.
Kada vidite igrača da krene na obruč i da je već probio do tri metra od njega, mala je verovatnoća da će Nikola kretati svom silinom na njega. Jasno je i zbog čega.
Dugo je imao problema s faulovima i neretko ih je pravio u nizu, pa kad se na vagu stavi njegov doprinos u napadu onda dobije malo „lera“ u odbrani. Ostalima je jasno kakvog igrača imaju u ekipi i da baš zbog toga ostala četvorica moraju malo jače da dodaju gas na odbrambenom delu terena.
Nije to pravljenje alibija sa srpskog košarkaša, jer Entoni Dejvis (doduše na poziciji četvorke) pokazuje koliko se može biti efikasan na oba kraja terena.
On nema ni izbliza tu sposobnost da kreira za svoje saigrače kao Somborac, ali zato mnogo bolje od njega blokira i pored njega će se protivnik dvaput zamisliti pre nego krene na obruč.
Jokić u proseku ima 25,1 poen, 11,4 skoka i deset asistencija u proseku, sve to garnirano sa 35,4 odsto šuta za tri, 57,3 odsto iz igre i 85,2 odsto sa linije penala. Ukradene lopte? Čak 1,9 po meču na prethodnih 14 koliko je odigrao.
Apsolutno u svim kategorijama je napravio veliki napredak u odnosu na prethodne sezone. Nažalost, to se nije desilo sa ostatkom tima. Recimo, na početku nove sezone se nije pojavio isti Džamal Marej koji je igrao u plej-ofu.
On se vratio u neki svoj prepoznatljivi „mod“ nekonstantnosti, zbog čega mu se osporavao ugovor od 170 miliona dolara. Tako je i sada. Kada ga ide, onda sve „pljušti“, kada ne, ma ni „okean s broda ne može da pogodi“.
Njegova igra često oslikava igru celog Denvera, jer je i tim Nagetsa nekonstantan. Na primer, protiv Bruklina su u prvom poluvremenu strpali 70 poena i vodili 18 razlike i na kraju su izgubili meč 122:116.
Ona maksima da napad dobija utakmice, a odbrana šampionate tu se ispostavila kao tačna, jer u napadu pre ili kasnije izgubite ritam, ali defanziva zato mora da dopunjuje i ponekad pokreće.
Evo i konkretnih brojki. Nagetsi su mečeve sa Golden Stejtom, Jutom i Oklahomom čekali kao šesta najgora ekipa lige koja je i šesta najgora po branjenju šuta za tri protivnika.
Kad nekom dopuštate 39 posto, što je na pragu elitnog ranga, logično je da ne možete da se nadate nekom dobrom rezultatu ili ishodu. Momci u NBA i profesionalci generalno, imaju mehaniku i mišićnu memoriju koja će vas iznova i iznova kažnjavati trojkama ako ih ne zatvarate.
I sve to kao ekipa koja nije imala bogzna kako težak raspored. Naprotiv, četvrti najlakši u ligi. Ovde posebno treba istaći i jedno ime – Džerami Grent.
On je popunjavao mnoge rupe u odbrani, atletski je pokrivao skoro pa bilo koga od jedinice do četvorke. Otišao je za većim ugovorom i sada se pokazuje da je Denver pogrešio što mu je nudio samo 9,3 miliona dolara za sezonu.
Istina, lepo se uklopio Džamajkal Grin, Nagetsi su u četiri utakmice bez njega imali skor od jedne pobede i tri poraza, mada se to ne može svesti samo na pojedinca. Međutim, može se delom pripisati kao zasluga.
Osim toga, još jedan problem Nagetsa su tesne utakmice i „klač“ završnice. Četiri poraza koja su pretrpeli bili su do četiri poena ili su otišli u produžetak.
Marej u toj statistici ne pomaže dovoljno sa 19,7 poena, 3,8 assitencija i 2,9 skokova. Ne zvuči to loše spolja, ali u poređenju sa Marejem iz „mehura“ i plej-ofa… Neuporedivo!
Ne stoji tu ni onaj izgovor „ma samo da dođu do doigravanja, proradiće“. Tako su prošle godine mislili i Los Anđeles Klipersi u prvoj sezoni Kavaja Lenarda i Pola Džordža, pa izgubiše u polufinalu baš od Denvera u sedam utakmica.
Marej je pao u procentima šuta za dva, ono što voli da radi kad naskače sa poludistance, ali i u sa linije slobodnih bacanja. Bek kog zovu „Plava strela“ puca penale tek 76 odsto i to posle skoro 90 posto lani.
Još jedna muka za Denver je što Majkl Porter Džunior koji ima sjajan potencijal, nije bio u prilici da napreduje. Kad jedan tim promeni sedam igrača u rosteru, naravno je da će biti prilagođavanja, ali…
To je ono što vidimo i sada jer se igrači međusobno još uhodavaju. Ali Porter je talenat koji još uvek svoj potencijal drži u nekom rezervoaru i tek povremeno ga pokazuje.
Po pravilu, samo u napadu. U odbrani je nepouzdan, iako ima sve predispozicije da i u tom segmentu bude „zver“.
Tako je bilo pred plej-of prošle godine i sada, kada je ostao da pokrije poziciju krila, to nije imao prilike da uradi jer je odigrao samo četiri utakmice. Veći deo njih je propustio zbog koronavirusa.
Za to vreme Bol Bol, unikatan igrač na poziciji centra ne dobija dovoljno šanse da se iskaže, a mogao bi da se razvije u dobro oružje.
Svakako bolje od Mejsona Plamlija kog su Nagetsi „liferovali“ pred početak ove sezone i koji ih je koštao one Dejvisove trojke za pobedu u jednom od mečeva finala zapada.
Sa Marejem koji „radi“, Jokićem koji dominira na ovaj način i Porterom koji igra na oba kraja parketa, Nagetsi mogu da budu zastrašujući.
Ali to je za sada sve samo u domenu teorije, jer dok ostatak ovako funkcioniše, Denver se može nadati plej-ofu, ali im ni dva Jokića u MVP modu ne bi pomogla da se dokopaju titule koju toliko žele.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar