0
Godinama se mučio, ali nije odustajao od borbe i vedrog duha
Nekadašnji kapiten juniora Crvene zvezde Ivan Ćorović preminuo je nakon dugogodišnje borba sa tumorom, zbog čega je i prestao da igra košarku koju je mnogo voleo.
Ćoroviću je noga amputirana 2020. godine, ali ni tada nije želeo da klone duhom i nadao se da će sa životom moći normalno da nastavi.
„Prvi trenutak kada sam saznao da imam tumor, bio je težak. Ali nisam bio svestan opasnosti u kojoj se nalazim. Lečenje je dobro išlo, bio sam pozitivan, takav sam po prirodi. Prebrodio sam težak period i sve hemioterapije. Imao sam volju i verovao da će biti dobro. Nisam osećao strah da može nešto loše da se desi. Međutim, godinu i po dana posle operacije tumor na butini se vratio. To je bio najteži trenutak u mom životu. Mislio sam da je sve to prošlo“, ispričao je Ivan 2020. godine.
PROČITAJTE JOŠ:
Svojevremeno je važio za velikog talenta crnogorske košarke, bio je kapiten juniora Zvezde i vođa nacionalnog tima. Međutim, snovi o blistavoj karijeri prekinuli su se 2017. godine, dok je igrao utakmice ne znajući da se tumor razvija.
Saigrači u dresu crveno-belih bili su mu Boriša Simanić, Stefan Đorđević, Aleksa Radanov…
„Pamtiću taj period u Zvezdi po dobroj igri u kadetskoj i juniorskoj ligi. I danas se sećam do detalja nekih mečeva. Imali smo vrhunski odnos, treneri Aleksandar Glišić i Stevan Mijović su napravili sjajnu koheziju između nas. Bio sam na dva završna turnira Evrolige – jedan u Madridu, drugi u Berlinu. Na prvom mi je dao veliki podstrek gospodin Slobodan Klipa koji me pozvao da idem sa godinu starijim, na drugom sam bio kapiten sa mnogo značajnijom ulogom. Oba puta smo igrali finale, ali nismo osvojili. Žao mi je što nisam podigao pehar koji je u juniorskim danima verovatno najznačajniji“, prisećao se Ćorović 2020. godine u intervjuu za „24 sedam“.
Možda bi sve bilo drugačije da je odmah shvatio da se radi o velikom problemu.
„Sve je počelo u februaru 2017. godine. Prvo se pojavio tup bol u kolenu, kao da sam dobio neki udarac. Dijagnoze su bile razne… U martu sam uradio magnetnu rezonancu i rekli su mi da je hematom. Ja sam nastavio da igram i treniram, tad sam iz prvog tima FMP prekomandovan u juniorski tim Zvezde. Sećam se poslednje utakmice u crveno-belom dresu. Vezao sam 11 poena u trećoj četvrtini, napravili smo razliku i pobedili u finalu juniorskog prvenstva. Dva dana posle toga sam otišao na pripreme reprezentacije Crne Gore. Igrali smo Evropsko prvenstvo na Kritu i obezbedili opstanak u diviziji. To se desilo na pretposlednjoj utakmici, koju smo 57 sekundi pre kraja gubili osam razlike. Uspeli smo da stignemo i u produžetku dobijemo. Došao sam kući posle EP i uzeo taj meč da pogledam na TV. Tek tu primećujem da loše trčim“.
Klub je raskinuo ugovor sa njim, ali je fokus tada prebačen na lečenje tumora.
„Ljudi su to očigledno videli, ali ja nisam bio svestan. Rekao sam odmah sebi da moram što pre da rešim taj problem. Misleći da je i dalje taj hematom, počinjem da radim sve suprotno od onoga što je potrebno – laseri, struje… To se nikako ne radi kada je tumor. A mi tada nismo znali pravu dijagnozu… Posle odlazim u Beograd, počinju mi pripreme sa prvim timom FMP. Radim još dve magnetne rezonance i ultrazvuk, doktori ponovo govore da je hematom. Dolazi 31. avgust, klub sa mnom raskida sporazumno ugovor, sa željom da negde odem da se razvijam. Četiri dana kasnije na snimcima koje sam svojevoljno i detaljno uradio saznajem da imam ozbiljan zdrastveni problem“.
Čak osam meseci je Ivan igrao sa tumorom na kolenu, a nakon mnogo pregleda, operacija i hemioterapija jedino rečenje bila je amputacija noge do kuka.
Ćorović je za sebe pričao da je amputaciju dobro podneo, mentalno nije padao, ali problemima nije bio kraj.
PROČITAJTE JOŠ:
Pričao je da su mu bivši saigrači mnogo pomogli.
„Najviše sam vremena proveo tad sa Stefanom Đorđevićem, Petrom Rebićem i Markom Radovanovićem. Dolazili su u posete, sa njima sam sve prošao lakše. Bili su tu i Zoran Paunović i Bojan Tomašević, tada igrači iz drugog kluba. Oni koji nisu dolazili, slali su mi poruke, pitali kako sam. Mnogo mi je pomogao trener Glišić, uvek je bio tu za mene… A igrači FMP, sa kojima sam poslednje igrao, skupili su pare da posle svega odem na odmor. Generalno ljudi kada je velika muka ne znaju kako da pomognu, pa onda eto pokušaju bar finansijski. Meni u novčanom smislu ništa nije falilo, imao sam osiguranje u Srbiji, dobio sam protezu, sve je moglo da se pokrije. Ali uprokos tome ljudi su pomagali i ja im zahvaljujem. Svima koji su pomogli ili bar osetili potrebu da pomognu“.
PROČITAJTE JOŠ:
Profesionalni ugovor sa Zvezdom raskinuo je 31. avgusta 2017. godine, u momentu kada je igrao odlično, a i u školi postizao dobre rezultate. Ivan nije želeo da veruje da ga je klub otpisao onda kada su stvari krenule da se odvijaju nepovoljno po njega, ali ta stvar ostaje kao velika enigma.
„Ne bih da grešim dušu, ali na kraju je ispalo delimično tako. Oni su radili analize, a sada ne mogu da znam jesu li rađene pogrešno. Nadam se da ljudi sa kojima sam razgovarao, bar zbog njihovih porodica i savesti, nisu bili svesni problema koji imam. Ne želim da verujem da bi neko bio toliko hladan prema takvom problemu. Ispalo je da su imali svu dokumentaciju, a ugovor je raskinut. To će ostati tajna koju neću otkriti, a neću se ni truditi da saznam“, prisećao se Ivan u intervjuu za „Pobjedu“.
Ivan je bio i student Mašinskog fakulteta, posle kraja karijere nije očajavao, ali je bolest ipak na kraju bila jača i odnela jedan mladi život.
BONUS VIDEO Bogdanovićev promašaj za pobedu protiv Italije
