Foto: Privatna arhiva

Potez Barselone je zaista bio nesportski, ali navijači nisu odustajali do poslednjeg trenutka i to se na kraju isplatilo

Košarkaši Partizana poraženi su još u utorak sa 79:68 od Barselone u „Blaugrani“, ali je taj duel obeležila drama sa navijačima iz Srbije.

Na dan utakmice, španski klub digao je veliku buru nakon što je pojedinim navijačima Partizana zabranio ulaz u dvoranu, iako su oni uredno kupili karte i pored toga obezbedili smeštaj, hranu, izdvojili novac za put…

Iz Barselone su se tada „pokrili“ plaštom mira na tribinama, jer su smatrali da bi navijači Partizana mogli da izazovu nerede, ako se nalaze van sektora koji je bio rezervisan za gostujuće navijače. Jedna od žrtvi ove bizarne odluke Katalonaca bila je Isidora Đorđević, dugogodišnja navijačica, koja je dugo štedela novac i planirala put za Barselonu.

PROČITAJTE JOŠ:

„Drug, njegova devojka i ja smo iz Knjaževca. Još kada je izašao raspored za Evroligu, počeli smo da se dogovaramo da idemo u Barsu. U septembru smo se odlučili da kupimo avionske karte i rezervišemo smeštaj. Drug i njegova devojka su uzeli nekoliko slobodnih dana na poslu, a ja se nadala da ću da izbegnem kolokvijume. Krenuli smo 19.11. avionom iz Niša do Milana, nakon toga i od Milana do Barselone“, započela je Isidora priču za Nova.rs

Bila je posebno uzbuđenja, jer je ovo trebalo da joj bude prvo gostovanje, ali su je na dan utakmice sačekali iznenađujuće vesti.

„Snalazili smo se kako smo znali, ipak je to trebalo da nam bude tek prvo gostovanje. Štedeli smo par meseci da bi imali za sve, jer studentski život.. Međutim, to nas nije sprečilo. Obišli smo dosta toga u Barseloni, ali smo nestrpljivo iščekivali taj utorak. Na dan utakmice smo preko dana posetili i Kamp Nou, a kada smo dobili internet, videli smo mnogo poruka i objava da su nekima karte otkazane. Mi smo platili stranom karticom, pa smo se nadali da neće biti problema. Ispred hale smo bili sat i po pre početka utakmice i krenuli od ulaza do ulaza. Svi su nas slali na ulaz 9, gde je bilo otprilike 500 „grobara“ i čekalo da se kapija otvori, međutim ništa se nije dešavalo“.

Foto: Privatna arhiva

OD Isidore su tražili da se otarasi navijačkog šala, ali ona nije odustajala.

„Na jednom od ulaza su mi rekli da moram da bacim šal u kantu. Pitala sam ih da li mogu da stavim u ranac, ali insistirali su da se baci u kantu. Naravno da to nisam uradila, nastavili smo dalje i obilazili halu i pokušavali svaki ulaz“.

Frka sa navijačima se nije smirila do početka utakmice, a nervoze je bilo sve više ispred ulaza u dvoranu.

„Došlo je poluvreme, koliko sam ja shvatila ušli su samo oni navijači koji su imali strane papire, tačnije koji nisu imali srpski, bosanski ili crnogorski pasoš. Nismo znali šta da radimo, išla sam čak i do policije koja je tu stajala, molila sam ih da nam pomognu. Objašnjavala sam obezbeđenju da smo prešli 3000km samo zbog ove utakmice, međutim niko nije hteo ni da nas pogleda. Pričali su nam i dalje da idemo na ulaz broj 9 iako smo im rekli da je tamo zatvorena kapija i da su stavljeni lanci“.

PROČITAJTE JOŠ:

Isidora je sa prijateljima dugo smišljala šta da radi, a prenos utakmice je bio zabranjen u kafićima blizu dvorane.

„Treća četvrtina je bila u toku, i dalje smo bili ispred, sve ulaze su već zaključali i stavili lance preko. Pokušavali smo i ispod ograde da se provučemo, ali nije bilo moguće. Seli smo ispred ograde i razmišljali šta dalje da radimo. Čula sam da su čak zabranili prenos utakmice u obližnjim kafićima, kako se navijači Partizana ne bi tamo skupljali“.

Na kraju je ipak uspela da preskoči ogradu, a čuvari je na svu sreću nisu primetili.

„Nisam mogla da verujem šta nam se dešava. Na kraju su svi otišli, ostali smo nas troje, kada je već počela poslednja četvrtina. Otišli smo još jednom oko hale i stali na jedan ulaz i kroz rešetke gledali obezbeđenje. Tada su četvorica otvorila kapiju i izbacila jednog dečka. Pitao nas je da nam pokaže gde da preskočimo, na šta smo naravno pristali. Ograda je bila toliko visoka, da nismo ni smeli da gledamo unazad, ali u tom trenutku i nismo razmišljali. Jedina želja nam je bila da uđemo na utakmicu, bar na tih par minuta. Preskočili smo nekako, krili se iza kola od čuvara koji su bili veoma malo udaljeni od nas i stigli do ulaza“.

Foto: Privatna arhiva

Međutim, problemima tu nije bio kraj.

„Očitali smo karte, nakon čega mi je čuvar pregledao ranac i našao šal. Rekao mi je da ili izađem sa šalom, ili uđem bez istog. Opet sam krenula da plačem, jer smo bilo tako blizu“.

Čuvar je ispao krajnje korektan prema Isidori, a navijanje na kraju utakmice, uprkos porazu, ostaće joj u lepom sećanju.

„Zamolila sam ga i objasnila odakle smo došli. Video je koliko nam znači i rekao mi je da će da mi sačuva šal. Utakmica je trajala još nekoliko minuta, nakon čega smo ostali da pevamo i navijamo, dok nam nisu rekli da izađemo, jer nikog osim nas više nije bilo na toj tribini. Ljudi su čak i pre nego što se utakmica završila izlazili iz hale. Neverovatno stvarno“.

Veruje da će se u Beogradu sve duplo naplatiti i nadoknaditi.

„Nama je tih par minuta značilo sve na svetu. Više nismo osećali ni onu tugu, ni bes, ni hladnoću nakon dva sata i 40 minuta stajanja i sedenja ispred rešetki. Tek nakon dva dana smo shvatili da su stvarno mogli da nas uhapse ili da se povredimo ozbiljno dok smo preskakali, ali zar ludost nekad nije dobra? Želja i upornost su na kraju pobedili.
Već smo sigurni da ćemo 28.03. biti u Areni i nadoknaditi sve ovo“, sigurna je naša sagovornica.

Foto: Privatna arhiva

Ništa nije moglo da prođe bez Nikole Mirotića, koji je još jednom pokazao ljudsku veličinu.

„I zahvalila bih se Nikoli Mirotiću, jer je opet pokazao koliko je veliki. Izlazio je iz auta i uzimao brojeve telefona Grobarima i tako sredio 9 karata. Ljudina!“.

Za kraj nam je otkrila i kako je počela da navija za Partizan.

„Ljubav prema Partizanu su mi preneli otac i brat. Prva utakmica mi je bila one kobne sezone 2015/16 dok sam živela u Sloveniji, kada smo igrali protiv Krke u Novom Mestu. Nažalost sve do 2019. nisam bila u Beogradu na utakmici, kada smo se braća i ja vratili da živimo u Srbiji. Tada smo brat i ja počeli da idemo na fudbal i košarku, kad god stignemo. Sada živimo u Nišu zbog fakulteta, imamo sezonsku za košarku, pa kad god nam to fakultet i finansije dozvoljavaju, mi smo u Humskoj ili u areni“, završila je Isidora.

Foto: Privatna arhiva

BONUS VIDEO Navijači Partizana pevaju posle poraza Reala u Madridu

Komentari

Svi komentari (2)