Vanja Marinković za Nova.rs: Konačno sam uradio nešto – u Manili mi se život promenio

Bogdan, Aleksa, Stefan, Vanja, Ognjen, Marko, Nikola, Dejan, Filip, Dušan, još jedan Nikola, Boriša. I naravno selektor Svetislav. Oni su definitivno obeležili sportsku 2023. godinu u Srbiji, jer se košarka ovde voli na poseban, drugačiji način. Uspesi košarkaša doživljavaju se emotivno, srčano, za sva vremena, kao malo šta drugo, a dugo nije bilo medalje...

Stigla je u Manili, i to 45 godina kasnije otkako smo na istom mestu postali prvaci sveta, prošlog leta je srebro završilo oko vrata naših momaka za ponos. I još dugo će se prepričavati kako su Pešić, Bogdanović i družina došli do finala u kojem ih (gotovo) niko nije video.

Jedan od onih koji je prvi put osvojio medalju u dresu nacionalnog tima je i sjajni bek Vanja Marinković, koji se za Nova.rs osvrnuo na 2023. i sve ono što ga čeka u 2024. godini. Trenutno je njegova Baskonija u paklenom ritmu, dolaskom Duška Ivanovića su malo i ambicije porasle, a sa posebnim emocijama pričao je o uspehu "orlova" na Mundobasketu u Manili.

"Šta da ti kažem, iskreno smo umorni, imali smo paklen ritam, vezali smo duplo kolo Evrolige, pa duplo španskog prvenstva, odigrali smo osam utakmica za dve nedelje (6-22. decembar p.a)... Sreća je što su bile samo tri na strani u toj seriji, pa je lakše da se kod kuće iole oporavimo. Na sredini tog niza protiv Virtusa, to je bio peti meč, tek tad osetiš jeb*** koliko je naporno, da te je stiglo", kaže Vanja Marinković za Nova.rs.

Promenili ste trenera na startu sezone, došao je Duško Ivanović umesto Đoana Penjaroje?

"Mislim da je bila neophodna promena i super je ispalo. Duško je legao nama svima, leži i dalje. On je znao gde dolazi, četvrti put je u Baskoniji, neki od nas smo bili s njim i pre dve godine ovde. Znali smo šta da očekujemo i nekako je lakše bilo. Vezali smo nekoliko utakmica i pobeda kod kuće, pa čak i na strani, što nije bio slučaj prošle godine, već smo se mučili u gostima".

Da li su se ambicije promenile?

"Uvek je cilj da se uđe u plej-of Evrolige, za dalje videćemo. I prošle sezone smo bili blizu, ali su falile te pobede na strani, ostali smo kratki za jednu. Sa Duškom je stiglo i veliko iskustvo, suvišno je pričati koliko je ozbiljan trener, svašta je osvojio, verujemo da možemo više u gostima nego prošle godine i da je plej-of realniji. Ipak, ima dosta još da se igra".

Kakav je Duško Ivanović sad kao trener?

"Poredim njega od pre i sada, uvek će da traži neke svoje principe i to je sasvim OK, ali nemamo više to neko trčanje kao ranije. Ni to nije bilo prenaporno, 10 minuta pre treninga i onda nastaviš da cepaš dalje. To je njegov princip u koji veruje, ali deluje da je i on vremenom smekšao malo. Radi godinama sa različitim igračima, bio je u Crvenoj zvezdi, u Srbiji prvi put, sigurno da neke stvari drugačije gledaš i stekao je verovatno neko novo iskustvo koje je poneo".

#blockquote_0

Kako provodite praznike, baš za Božić igrate sa Realom u španskom prvenstvu?

"Imamo nekad malo slobodnog vremena posle paklenog ritma, imali smo za njihov Božić neke slobodne dane, ali tako je, kako je... Dobro je što je 31. decembar slobodan da ne igramo i kod kuće smo, ne idemo na put, nekako se potrefilo. Tu sam sa suprugom sve vreme, došli su nam i neki prijatelji, pa ćemo se organizovati".

Je l' stižete da pratite Partizan u Evroligi?

"Pratim više u Evroligi nego u ABA ligi, iznenadio me je poraz od Zadra, neočekivano, a gledam i Zvezdu, igram protiv nje ceo život. Partizanu super ide, da nemaju te povrede, bilo bi još bolje. Što se Zvezde tiče, promenili su trenera i svi očekuju neke reakcije kao s Duškom Ivanovićem pre godinu dana, da će biti isto tako. Na stranu sve, Zvezdina ekipa ima zvučna imena, gledam koliko mogu da dignu formu, ta borba je dobra i zbog srpske košarke, i zbog svih domaćih igrača".

Po čemu ćete najviše pamtiti 2023, verujem po srebru sa Mundobasketa?

"Apsolutno, sigurno najveći uspeh u mojoj karijeri i velika stvar za Srbiju svakako. Iako smo mogli da osvojimo možda i zlato... Ali, takva utakmica je bila, finale Svetskog prvenstva je veliki ulog s kim god da igraš. Nemačka je odigrala ozbiljno ceo turnir, dugo su na okupu, bez poraza su došli do zlata, a mi smo bili dovoljno kvalitetni da im pariramo. Srebro u Manili je najveća stvar koja mi se desila do sada u košarci, nadam se da će da bude sledeće leto isto ili bolje".

S posebnim emocijama pričate o toj medalji?

"Stvarno mislim da mi je promenila život, jer konačno si nešto uradio u košarci. Igramo i tu Evroligu, i lige, i da ih nikad ne osvojiš, ali ovako jesi uradio nešto veliko, baš ogromna stvar, jer niko nije očekivao. Možda nismo ni mi posle te Italije, dosta sivo je bilo sve oko nas, baš šok, i tek kad smo došli u Srbiju, shvatili smo šta smo napravili posle dočeka i svega što je usledilo. I ostaće kao velika stvar do kraja života".

Ono što se desilo Boriši Simaniću i gubitak bubrega vas je posebno ujedinilo?

"To je nešto dosta jezivo, znaš, nismo ni znali kad je otišao pred kraj utakmice sa Južnim Sudanom. Posle smo čuli da nije dobro, a onda čuješ da čovek može i da umre... To je bilo stvarno katastrofa, mi smo bili tu da pomognemo, ali zbog krvne grupe koju nismo imali ništa nismo ni mogli da uradimo. Samo smo se molili da sve prođe kako treba, na kraju i jeste hvala bogu. Znali smo kako je, nismo mogli da ga vidimo i kad nam se javio iz bolnice, pustio nam je poruku baš pred Litvaniju i četvrtfinale, kao da nam je dao neku snagu koju nikad nisi osetio. Baš nas je pogodio i sigurno nam dao snagu".

Videlo se da vas je krasila jedinstvena hemija?

"Baš smo daleko bili od kuće i onda kad smo došli tu, 'ajde da vidimo šta i koliko možemo, možda je i to bio neki razlog. I lakše je igrati Mundobasket nego Evropsko prvenstvo, u smislu lakše je proći grupu, a posle dolazi ono pravo. Na EP je svaka utakmica jaka i moguće da nas je ta Italija u Manili malo trgla da moramo svaku utakmicu da igramo na maksimumu".

Pamtiće se i povratak sa Filipina, uspeli ste čak i u kokpitu da budete?

"Bilo je odlično tamo, ne znam ko je prvi otišao, ali sam morao i ja, sve je drugačije odande. Uvek sam imao frku od aviona, u Španiji se vozimo malim čarterima, u kojima i neki malo jači vetar duplo jače osećaš. Ispričao sam se sa pilotima i malo su mi olakšali za dalje letenje. Baš je doživljaj sedeti kod njih, kao da voziš avion, lepo su sa nama ćaskali, iako inače sediš samo pet metara iza, tamo je sve drugačije".

Želje za 2024. godinu, verujem mesto na Olimpijskim igrama u Parizu?

"Jeste, nadam se da ću biti u ekipi i da će reprezentacija, u kojem god sastavu, napraviti uspeh u vidu neke medalje. U ekipi koja je bila na Svetskom prvenstvu i cela ta generacija koja nadolazi sada, Bogdan Bogdanović je najstariji sa 31 godinom, a to nije nešto, i Stefan Jović ima olimpijsko srebro iz Rija. Bitno je i za njih i za nas mlađe da napravimo neki uspeh na temelju iz Manile i medalja u Parizu bila bi sjajan početak neke nove generacije", zaključio je Vanja Marinković.

"Ne očekujem posledice zbog podrške ProGlasu"

Vanja Marinković je izazvao pažnju javnosti kao jedan od retkih sportista koji je podržao inicijativu "ProGlas", koja je pozivala građane da izađu na izbore u Srbiji.

"Uradio sam ono što je do svih nas da uradimo ako hoćemo da nešto promenimo, pa i ako nećemo. Mislim da je nekako obaveza da se izađe i glasa, za koga god. Ne očekujem nikakve posledice zbog toga, nikoga nisam podržao, nego samo taj pokret da se izađe i glasa, jer je to jako bitno. Sve ovo što se dalje dešava ne bih komentarisao, prošlo je kako je prošlo... Mislim da stvarno ništa loše nisam uradio, ne osećam da ću ispaštati zbog toga, samo sam podržao taj pokret da se izađe i glasa", objasnio je Vanja Marinković.

BONUS VIDEO Vanja Marinković nakon finala Mundobasketa Srbija - Nemačka