INTERVJU Nenad Stefanović: Pešić me je zvao svaki dan na Evropskom, sve je bilo kao iz bajke - Topić je izuzetak VIDEO

Srpski trener Nenad Stefanović u novogodišnjem intervjuu za Nova.rs pričao je o aktuelnim događajima u domaćoj i evropskoj košarci, epizodi sa FMP-om, zlatu su mladom reprezentacijom u Nišu, ali i o mnogim drugim košarkaškim temama.

Stefanović se nedavno rastao sa klubom iz Železnika nakon dve veoma uspešne sezone, dok u aktuelnoj mnogo toga nije išlo najboljim putem.

"Dobro, jedna lepa epizoda, sa moje straane će ostati tako, nadam se i sa strane kluba. Imali smo potpisanu saradnju na tri sezone, što verovatno kad jedan anonimus dođe u klub prognoze su bile do tri meseca. Međutim, posle 6-7 meseci smo hteli da traje i pet godina, jer smo svi bili zadovoljni. Nažalost, završilo se posle dve i po sezone, klub je u saopštenju rekao sve što treba i tu smo stavili tačku", počeo je Stefanović.

Za sada ne žali za odlukama u trenerskoj karijeri.

"U igračkoj karijeri žalim za mnogo odluka koje sam doneo, a u trenerskoj ne žalim ni za jednom. Moglo je nešto drugačije, ali šta da se radi", dodao je mladi trener.

I dalje nema posao, ali narednu šansu će strpljivo sačekati i odabrati pametno.

"Nema velike žurbe. Prvi put sam u situaciji da u decembru nemam šta pametnije da radim, osim da budem sa svojom porodicom. To je najbolje utrošeno vreme sada. Malo više i sa roditeljima i sa drugarima iz srednje škole. I oni sad u šali kažu 'ajde više pronalazi nešto, previše smo zajedno'. Pratim košarku, nemam za sada ni određeni plan, biću strpljiv, neću žuriti. Mislim da naredni korak treba da bude neka prava sredina, koja će mi omogućiti dalji razvoj i korak više u odnosu na FMP".

Onda se i našalio.

"Osoba koja je trenutno najzadovoljnija što nemam posao je moja supruga. Nikad više vremena zajedno nismo provodili".

Osvrnuli smo se i na zlato sa mladom reprezentacijom (U18), koje je osvojeno tokom leta 2023. na Evorpskom prvenstvu u Nišu. Na putu do najsjajnijeg odličja pobeđeni su redom Češka, Finska, Slovenija, Danska, Izrael, Nemačka i Španija u finalu sa 81:71.

"Kad god pogledam tu sliku koja mi stoji kod kuće, uvek neki osećaj ponosa i uvek te neki žmarci prođu. Nismo i dalje svesni koliko smo veliku stvar napravili. Sve reprezentacije koje su bile tamo, kad vidiš polovinu njih kako izgledaju i koliko su to ozbiljne orgaanizacije, ne možeš sa sigurnošću da kažeš da smo očekivali da ćemo biti prvi. Generacija jeste jako talentovana. Osećaj ponosa, sećanje koje ne bledi, mislim da neće nikada izbledeti. Što je Uroš Vidović, kondicioni trener, rekao bukvalno je sve bilo kao iz bajke. Od priprema, do svega u Nišu što se desilo i nekih problema koje smo imali, koji su nas očvrsnuli. Najlepše moguće sećanje na momke i leto, koje je prošlo fantastično. Napravili su momci podlogu za seniore, koji su doživeli uspeh posle".

Euforija posle osvajanja evropske titule je bila zaista za pamćenje. Navijači, a u Nišu je bilo mnogo dece, tražili su od igrača čarape, delove opreme, dok su košarkaši trenera Stefanovića u svlačionici dočekali sa flašama vode, kojima su ga polili.

"Bilo je super. Bio sam iznenđen. Nisam očekivao da može da ode do tih granica. Danas je takvo vreme da se sve malo više prati, a čini mi se da je Prvenstvo bilo baš puno praćeno. Atmosferaa u hali i posle svega, ja to nisam očekivao. Momci su došli do te mere, da smo ukinuli da van hotela moraju da idu u obeležjima Srbije, jer nisu mogli normalno da prošetaju. Rekli smo 'treneru možemo li molim vas u civilu, ne vredi više, nemožemo da odemo do prodavnice'. To je bilo nešto neverovatno i verujem da će i njima zauvek ostati urezano".

Povrede i bolesti su zaobišli naše mlade talente u Nišu i tokom priprema, pa je posao bar sa te strane bio lakši.

"Za 45 dana smo jednu temperaturu imali, što je sigurno neki rekord, koji ne verujem da će ikada uspeti da se desi opet. Čudan rekord zaista, imaš veliku grupu ljudi, napolju su ekstremno visoke temperature, a onda ulaske unutra gde je po 15 stepeni. Bilo je teško što su nam sve utakmice bile kasno, pa su verovatno spavali svako veće tek oko tri. Porodice su im isto došle, tako da im je i to pomoglo da zadrže fokus".

Sve češće se priča o tome koliko Srbija zaista ima talentovanih igrača i kako se sa njima radi.

"Danas je sve teže zadržati igrača u Srbiji. Koledži su počeli da plaćaju, otvorilo se još jedno tržište. Novac tu nije zanemarljiv, imamo mnogo zemalja koje ulažu. U Zemunu sam radio četiri godine, došao sam u trenutku kada je "Zemun krenuo da pada", ali ne u negativnom smislu, već se mnogo klubova otvorilo i kvalitet se pregrupisao. Sad samo u Zemunu ima 50 klubova. Kvalitet se kod nas nije smanjio, ali se razvodnjio. Ima talentovane dece. Što se tiče rada i uslova za trenere, to je mnogo kompleksnija tema. Talentovana smo nacija, ima i dece i ko sa njima da radi".

Posebno je Stefanović pohvalio Megu, koja verovatno najbolje u Srbiji razvija mlade igrače.

"Imamo klubova poput Mege, koja je napravila sistem koji opstaje, zna se koji je naredni korak svakom igraču. To je nešto što bi svaki tim u ABA ligi sem Zvezde i Partizana trebalo da ima, oni su nivo iznad. Mladi igrači kad nisu u Megi ne vide koji je njihov naredni korak".

Nismo mogli da se ne dotaknemo Nikole Topića, koji je u Nišu na Evropskom prvenstvu bio MVP, a onda je debitovao i za seniorsku reprezentaciju u okviru priprema za Mundobasket.

"To je stvarno jedno dete, sad momak, koji je za saradnju fantastičan. Imali smo otvoren odnos. Bez lažne skromnosti, mislim da su mu igre na Prvenstvu otvorile i sezonu na ovakav način uz sve što je dobio u klubu. Na Prvenstvu je napravio iskorak u onom delu kad je shvatio šta mladi igrač treba da radi i šta treba timu da bi pobedio. Nikola je na prethodnim turnirima davao i po 40, 50 poena, međutim, izostajalo je ono što je najviše želeo, a to je medalja. Završio je sad kao MVP, sa verovatno najlošijom statistikom u istoriji MVP-jeva. To nije bilo 30-10-10, nego tipa 15-5-5. Osvojili smo zlato, shvatio je šta sam tražio od njega i novu dimenziju koašrke, seniorske, koja će mu biti potrebna. On je neko koga bi svako poželeo da ima u ekipi. Pametan, vredan, sa dve noge čvrsto na zemlji, iskren i neko s kim nemaš utisak da ima 18 godina. O njemu sve najbolje. Nadam se da će mu i naredni koraci biti uspešni."

Topić će uskoro dobiti priliku da se pokaže i u Evroligi.

"Mislim da je rano za bilo koga od njih da napravi iskorak i u ABA ligi. Nikola je izuzetak i ne treba da se tretira kao pravilo. Od 2005. u celoj ABA ligi imamo Topića i Filipa Jovića. Pričam o sprskim igračima, od 2004. i 2003. možemo da prste jedne ruke da prebrojimo igrače. Mislim da je jedan od problema taj što bi oni da preskaču korake. ABA liga nije za mlade igrače. Pogledajte sve timove, gde ima mladih igrača i prosek godina. Ne trpi ova liga to. Nikola će verovatno biti najmlađi u Evroligi na svojoj poziciji. Igrači moraju baš da budu spremni da bi psihički i fizčki mogli da iznesu to. Moja poruka njima je stprljivo. I Nikola je prošle sezone imao Slodes, pa OKK Beograd i tek onda je napravio iskorak. Nije preskočio 10 koraka. Mislim da mu je ovaj korak priroda, vidi se da je spreman za nešto veće".

Upitan je Stefanović i koliko se promenila Topićeva igra od leta do sada.

"Želim da verujem da jeste, bolje je pitanje za njega. Shvatio je da nije bitno samo poentiranje, već i razigravanje i odbrana i drugi detalji. Njegov ekipa ima fantastične rezultate. Uz rad sa veoma dobrim trenerom i istim takvim sistemom je podigao igru na viši nivo. Sad ćemo da vidimo u novoj sredini, gde uloga i minuti neće možda biti sa tolikim pravima, kako on to može da 'ishendluje'. Mislim da neće biti problema".

U jednom podkastu Stefanović je pričao o tome kako su i mladi reprezentativci Srbije mogli da budu pozvani na balkon, gde su se našli seniori nakon srebra u Manili, zajedno sa Novakom Đokovićem.

"Rekao sam ono što sam osećao. Bilo je reakcija sa mnogo strana. Mislim da kao zemlja ne smemo da ispustimo nijednog igrača. Ako imamo na primer igrača u Americi, koji ima 1% šanse da zaigra za Srbiju, mi njega treba da pogledamo i vodimo računa o njemu. Ja tako gledam. Mi smo ove godine pred početak priprema napravili predselektivne treninge, na kojima je bilo 14-15 igrača, od kojih su trojica završila u konačnih 12 u Nišu. Na tim treninzima smo videli po jednog momka iz Španije, Austrije, Francuske... to su momci koji su prvi put bili pozvani. Na taj način se stvara kult reprezentacije. Neko je bio bliži da igra za Finsku, mi smo ga pozvali, sad je bliži tome da igra za Srbiju".

Ima načina kako da se pravi i održava kult reprezentacije.

"Možda bi ta prijateljska utakmica sa Portorikom, možda bi to bilo nešto umerenije. Eto na balkon nikad nisu pozivani mlađi. Više sam hteo da momci dožive to, ali biće neke nove prilike. Samo treba svi da razmišljamo o tome, da svakog igrača zadržimo".

Otkrio je Stefanović i nešto što nikada pre nije.

"Do sada ovo nisam rekao. Svetislav Pešić me je kontaktirao posle svake utakmice u Nišu. To je fantastično sa njegove strane. Pružao je podršku. Bio je slučaj trovanja, pa je on zvao da proveri da li smo mi dobro. Među prvima je zvao posle finala. Neke mlađe kolege se nisu ni setile da čestitaju. Meni je drago što je pokazao pažnju. Ispratio sam sve sa seniorskom reprezentacijom. Neverovatan uspeh su napravili, uz dorbu podlogu za Olimpijske igre. Možemo da očekujemo dobar rezultat, imaju kontinuitet u radu. Nadamo se da će svi biti zdravi. Pešić je rekao da je najvažnije dad to bude tim. Uživao sam gledajući ih."

San mu je da postane selektor seniorske reprezentacije, ali nije opterećen time.

"Ne postoji trener kome to nije želja jednog dana. Da li je realno, da li će se ostvariti... Nisam pomišljao ni da ću ikada voditi U16, U17, do ove godine, ovo mi je bio san sa U18. Nek sve ide svojim tokom".

Srbija ima kvalitetnih trenera, ali uslovi za rad nisu najbolji. Međutim, ljudi poput Stefanovića, Čanka, Alimpijevića i ostalih krče put i za nove generacije.

"Uslovi za razvoj nisu sjajni. Tim povodom nešto mora da se uradi. Situaicja je takva da zemlje štite svoje trenere, imamo različite uslove. Brj naših trener au inostranstvu se smanjuje. Italija, Španija, Turska i Nemačka, svu da je bilo po pet trenera, mislim da ih sada ukupno ima toliko otprilike. I treneri treba da budu bolji reprezenti kad odemo u neku ligu, da razmišljamo šire, ne samo o sebi. Imamo sasvim dovoljan broj mladih trenera i u ABA ligi i u Evropi. Nadam se da krčimo put i mlađim trenerima. Srbija ima dugoročnu perspektivu. Darko Rajaković je preuzeo NBA tim, što je bilo nezamislivo pre 10-15 godina".

Uloga trenera je potpuno drugačija nego pre 10-20 godina. Sada su obično igrači u fokusu, dok se treneri u nekim klubovima menjaju mnogo često, već nakon nekoliko vezanih loših rezultata.

"Status trenera se promenio i njegov značaj se smanjio. Trener svojim stavom i autoritetom treba da se izbori za sebe. To nije lako. Trener više nije broj 1 u obrazovanju, formiranju i vaspitavanju igrača. Ima mnogo ljudi koji su očigledno bitniji od njega. Iz ugla klubova, uvke je lakše skloniit trenera, nego 4-5 igrača. Ja nisam imao takvih situacija. Nije bitno samo da znaš košarku, nego i odnos sa upravom, selekcija je dodatno dobila na značaju. Kvalitet na kraju ispliva".

Neizbežno pitanje je bilo i da li je Nenad više za ABA ligu ili KLS. Tu temu prethodnih meseci potencirao je i Pešić, koji smatra da nam treba mnogo jača domaća liga.

"Postoje dva faktora. ABA liga je voema kvalitetna. Mislim da mnogo pomaže manjem broju mladih igrača koji dobiju priliku. Pomenuću kao primer Nikolu Šaranovića, koji je u FMP već treću sezonu. Nezamenljiv je. Nije svima upao u oči, nije imao utakmice sa 20+ poena. Iz tog igranja ABA lige i odlične uloge koju mu je našao trener Nenad Čanak, dominirao je na U20 Evropskom prvenstvu. Imao je neverovatne procente i statistiku. Pokazao je koliko je ABA liga jaka i koliko je kao igrač napredovao. S druge strane, KLS je liga gde bi više mladih igrača moglo da dobije priliku. Liga je daleko jača poslednjih nekoliko godina. Imamo 5-6 timova koji ozbiljno ulažu. Sigurno bi igrači i tu napredovali. Lično sam za kombinaciju te dve lige. To bi za naša tri tima koja ne igraju Evropu bila dobra stvar. Dolazimo do toga koliko bi momci trenirali i da li bi izgubili to što je njima neophodno - indivdualni rad, teretana... Treba naći sredinu, voleo bih da smo mogli da igrmao KLS ove sezone. Momcima bi to pomoglo da sazre".

Za kraj, pričali smo o Zvezdi i Partizanu u Evroligi.

"Oba tima su potvrdila da zaslužuju A licence. Ne vidim dilemu oko toga. Partizan sa Obradovićem već treću sezonu. Znam kako su izgledali u prvoj sezoni, kako u drugoj, a kako sada. Apsolutno se vidi rast. Vidi se pečat najboljeg evropskog trenera u istoriji. Zvezda je imala mnogo promena i na klupi i igrački, i dalje se traže. Utakmica sa Makabijem mi je bila uživanje za gledati. Nadam se da će oba tima biti u Top 8. Delili su me i na jednu i na drugu stranu, volim podjednako i jedne i druge da gledam", zaključio je Stefanović.