1
Zaslužio je naklon do poda
Nikola Jokić popeo se na vrh košarkaškog sveta, pošto je Denver Nagetsima doneo prvu titulu u istoriji franšize, a pored toga je ispisao mnoge nove stranice košaraške istorije.
Srpski centar sada u kolekciji pored dva trofeja MVP-ja ima i šampionski prsten, ali i titulu za najboljeg igrača finalne serije u kojoj je Denver razbio Majami sa 4-1.
Zbog svega što je uradio u poslednjih nekoliko sezona u najjačoj ligi sveta, novinari „Atletika“ odali su počast Jokiću, kakvu apsolutno zaslužuje. Oni su uporedili Jokića sa Timom Dankanom, koji je jedan od najboljih i najuspešnijih košarkaša u istoriji NBA.
Dankan je od 1997. do 2016. godine nastupao za San Antonio Sparse, a sa njim je pet puta postao NBA šampion. Uz to je centar sa Devičanskih Ostrva tri puta bio MVP finalne serije, a 2002. i 2003. godine bio je MVP cele lige.
„Ako Nikola Jokić ima dvojnika iz NBA lige, izgleda kao frajer sa Devičanskih ostrva. Jokić je Tim Dankan, a Tim Dankan je Jokić. Ovo je zvuči strašno za ostatak NBA lige. Ako Jokić može ostati zdrav i postati pohlepan, kao što to čine mnogi od najvećih igrača svih vremena nakon prvog prstena, onda teško tebi, Zapadna konferencijo“, piše na početku teksta „Atletika“.
Srbinu se možda najviše zamera to što nije odbrambena mašina, ali je napadački još potentniji od Dankana.
„Jokić nikada neće biti odbrambena mašina za uništavanje kakav je Dankan bio u najboljim godinama. Dankan je bio ofanzivni demon s niskog posta, ali sigurno nije posedovao veličanstveni arsenal asistencija koje Jokić donosi. Ipak, u temperamentu, ako ne i uvek u akciji, paralele između velikog čoveka Sparsa iz Kuće slavnih i dvostrukog MVP-ja Denvera, i novokrunisanog MVP-ja finala, su upečatljive. Joker i ‘The Big Fundamental’ (Dankanov nadimak) su kamen temeljac jedan za drugog, veza između epoha i očekivanja, najvećih velikana igre“.
U tekstu se podseća i na izjavu Majkla Melouna, trenera Denvera, kog su takođe mnogi osporavali, ali je na kraju uspeo da „skocka“ tim i povede ga ka tituli.
„Nikad nisam trenirao Tima Dankana. Ali samo zbog toga što sam trenirao protiv njega i slušao priče (od) onih koji su bili oko njega, Tim Dankan je bio nesebična superzvezda. I Nikolu Jokića gledam u istom duhu. Mislim da je Nikola Jokić zaista nesebična superzviezda, gde se ne radi o njemu, on ne traži ljude da kažu ‘pogledajte me, recite mi kako sam sjajan’“, rekao je nedavno trener Nagetsa Majkl Maloun.
PROČITAJTE JOŠ:
Ističe se i Jokićeva sposobnost da šutira sa distance, ali posebno njegova igra sa niskog posta.
„Jokićev uspon u poslednjih pet godina, zajedno sa Džoelom Embidom i Janisom Adetokumbom, vratio je velikog čoveka, slavno, u centar NBA diskursa. Igra se, naravno, oslanja na šut za tri poena, i od sada pa nadalje verovatno nikada neće biti drugačije. Ali Jokić ne provodi svaki budni trenutak na košarkaškim terenima bacajući trojke samo zato što postaje efikasniji iz daljine (skoro 37% od 2020. godine). On će šutirati bez čuvanja, ali ga ne lovi (šut za tri). Napada prostore u kojima igra nalaže da treba. On tuče protivnike koji pokušavaju da ga čuvaju sa manjim defanzivcima. Bem Adebajo nije mogao ništa učiniti s Džokerom. U drugoj eri NBA lopte, Dankan je učinio isto. Obojica su ukorenjena u fundamentalnoj izvrsnosti, njihovom radu nogu, korišćenju uglova i sposobnosti da vide stvari pre nego što se dogode na vrhuncu, uvek uključuju svoje saigrače u ofanzivni tok“.
„Atletik“ podseća i na Dankanove reči iz ranije faze karijere.
„Nisam baš bio post igrač koji je došao na koledž. Nisam imao puno post poteza, puno post igre, ali sam to postao i udebljao sam se, (i) spustili su me na blok, naučili su me potezima na postu. Znao sam da ću tu morati preživeti sa svojom veličinom. Tako sam se nekako razvijao tokom fakulteta”, rekao je Dankan na početku svoje karijere.
Jokić i Dankan imaju mnogo sličnosti i van terena, jer nikada ne žele/nisu želeli sebe da stavljaju u prvi plan, bez obzira na to koliko su rekorda oborili.
„Ni Dankan ni Jokić se ne samopromovišu, niti ih je briga o društvenim medijima. Njihovo ophođenje s medijima retko je bilo prosvetljujuće, često praćeno uvrnutim osmehom (Jokić) ili praznim pogledom (Dankan) — uz pomoćnu korist, bilo namerno ili ne, da svojim saigračima daju više vremena u centru pažnje“.
Ne pričaju mnogo na terenu, jer sve što žele pokažu svojim delima.
„Ni jedan ni drugi ne govore mnogo na terenu dok vam otimaju košarkašku dušu. (Iako postoje povremeni izuzeci.) Niti su pali na verbalni mamac svojih protivnika.“
Oduvek su bili fer-plej nastrojeni, čak i u trenucima najveće slave, što je demonstrirao Jokić.
„Obojici je važan sportski duh. Bivši igrač Itan Tomas je 2019. godine podelio priču o tome kako je Dankan, tokom utakmice, davao Tomasu smernice kako da ga bolje napadne. U poslednjim sekundama 5. utakmice finala Jokić je odmah krenuo na klupu Hita, gde se rukovao i pozdravljao skoro sve igrače Majamija, dajući svom drugom Srbinu i novajliji Hita Nikoli Joviću ljubav i podršku“.
PROČITAJTE JOŠ:
Zanimljivo je da obojica imaju strast van košarke.
„I Jokić i Dankan drže svoje krugove vrlo uskim, ograničeni na porodicu i šačicu pouzdanih ljudi. Svaki od njih ima strast van terena. Za Jokića su to konji, za Dankana automobili. Jokić je žurio da se vrati u Srbiju posle finala ovog vikenda da bi u nedelju uhvatio trke. Poznato je da je Jokić primio svoju drugu MVP nagradu prošle godine u porodičnoj štali u Somboru, došavši, bukvalno, na konju na kojem je jahao.
Uvek im je najvažnije da tim pobedi, na koji god način.
„Najvažnije, postoji trezvenost, ozbiljnost u svakom od njih. Košarka je važna. Pobeda je važna. Ali izgleda da nisu zainteresovani da ih definiše ni jedno ni drugo“.
Pred kraj teksta pominje se da su Jokićeva domovina i građani bili pod strašnim sukobima devedesetih i da nije bilo lako odrastati u ratnom okruženju.
„Dovoljno je reći da odrastanje u takvoj zemlji pruža određenu perspektivu o tome šta je zaista važno. Nije važno da li ste osvojili treći uzastopni MVP ili ne“, navodi se u tekstu.
I u tu priču su američki novinari uključili Dankana, čija su se Devičanska Ostrva suočila sa strašnim uraganom ‘Hugo’, dok je njegova majka umrla od raka dojke pre nego što je napunio 14 godina.
Pored toga u tekstu piše i da je Jokić uništavao Majami sa 30,2 poena, 14 skokova i 7,2 asistencije u proseku, uz 58 odsto šuta iz igre.
Novinari „Atletika“ istakli su i zajedničku mržnju (možda prejaka reč) Dankana i Jokića prema Ol-star utakmici. U tekstu se podseća i da je Jokić bio poslednji izabran na Ol-star draftu ove godine, a da je Dankan uglavnom bio nezainteresovan na tim događajima.
Na samom kraju piše ovako:
„Treba posebno ceniti ono što nam Jokić daje na parketu, kao što smo slavili Dankanovu stoičku veličinu, i treba da budemo zahvalni na deljenju. Trebalo bi da uživamo u onima koji nam daju, na kraju krajeva, ono što je najsvetije što se može dati nakon njihove ljubavi: njihov trud/rad. Njihov veličanstveni, potcenjeni, veličanstveni rad. Radujmo se i veselimo se tome“.
Poslednji centar koji je pre Jokića osvojio nagradu za MVP-ja finala je bio Tim Dankan 2005. godine. Slučajnost?
BONUS VIDEO Sombor i Jokic – posebna veza
