Emotivni slom u svlačionici: Stojaković otkrio kako je izgledalo nakon bolnog poraza

Među njima je bio i Andrej Stojaković, koji je uprkos porazu pružio svestranu partiju sa devet poena i osam skokova, ali je nakon poslednjeg zvuka sirene u Indijanapolisu bio savladan emocijama.

Mladi as, sin proslavljenog Peđe Stojakovića, otvorio je dušu nakon meča, ističući da ga je surova realnost o završetku sezone stigla tek u svlačionici.

Stojaković je opisao nadrealne trenutke završetka utakmice, priznavši da u prvi mah nije mogao da procesira činjenicu da je put ove generacije završen.

„Na terenu uopšte nije bilo emocija, sve me stiglo kada sam ušao u svlačionicu, da budem iskren. Dok su nam navijači aplaudirali na kraju meča, nisam mogao da verujem da je sezona gotova. Poslednjih 10 sekundi na terenu, dok smo se rukovali sa rivalima, nisam osećao ništa, sve mi je bilo zamagljeno, ne sećam se ničega. Sećam se rukovanja sa nekoliko igrača i trenera, a onda sam došao u svlačionicu gde je bila tišina. Verovali smo da imamo iste šanse kao ostala tri tima.“

Iako šutevi nisu ulazili onako kako je tim Breda Andervuda navikao (šut za tri 6/26), Andrej ističe da je ponosan na put koji su prešli. Ilinois je ove sezone uradio nešto što ovaj univerzitetski program nije video više od dve decenije.

„Naučio sam toliko toga o sebi, fizički, mentalno, išao sam do nekih granica do kojih nisam znao da mogu. Ne mogu da ne budem ponosan na ove momke, koji su se borili do samog kraja. Uradili smo nešto što se nije desilo preko 20 godina, reprezentovali smo ovaj program na najbolji mogući način. Toliko mi je sve zamućeno, šta smo sve prolazili... neke glupe stvari koje se dešavaju svakog dana, zbog kojih se smeješ i onda ih zaboraviš. Imali smo svaki dan takav, neverovatno koliko je to uspomena.“

Komentarišući sam tok meča i rivala, Stojaković je sportski čestitao Konektikatu i njihovom strategu Denu Harliju, priznavši da je iskustvo protivnika i preciznost u ključnim momentima napravila razliku koju Ilinois nije mogao da nadomesti.

„Den Harli je sjajan trener, spremio je svoje igrače, pogađali su, naši šutevi nisu uspevali da uđu. To ne možemo da promenimo sada. Nisu ušli neki šutevi koji je trebalo da uđu, sada ništa ne možemo da promenimo. Univerzitet Konektikat je sjajan tim, sa sjajnim trenerom. Svaka im čast.“

Iako ostaje žal za finalom, Andrej Stojaković je ovom sezonom potvrdio da izrasta u vrhunskog igrača spremanog za najveće domete. Njegove reči o „promeni života mnogima“ i ponosu na timski duh pokazuju zrelost lidera, a uspomene koje su snimili tokom ovog putovanja ostaće kao trajno svedočanstvo o povratku Ilinoisa u sam vrh koledž košarke.

Pred Andrejem je sada period odmora i odluke o nastavku karijere, ali jedno je sigurno – njegovo ime je već sada duboko urezano u istoriju „Fighting Illini“ programa.