0
Jedan je od onih sporista koji nemaju dlaku na jeziku, a uvek je bio drugačiji od ostalih. Daleko od svih otrcanih faza i šablona potpuno otvoren i kreativan u govoru, kao u fintama na terenu (pitajte Horhea Garbahosu kako pamti Evropsko prvenstvo 2009. godine) govorio je za Nova.rs o fenomenu Nikole Jokića, novom pozivu i stanju u srpskoj košarci.
Duško Savanović koji je bio jedan od ključnih igrača Srbije 2009. godine kada je osvojeno srebro na Evropskom prvenstvu i kasnije na Svetskom prvenstvu 2010. godine kada su „orlovi“ završili kao četvrti sada ima novi poziv. Šta danas radi?
PROČITAJTE JOŠ
„Sedim dajem intervju (smeh). Sa prijateljem Aleksandrom Zmijancem vodim košarkašku akademiju ‘Vojvoda’. To je lepa platforma za individualni razvoj igrača i ne zavisi od uzrasta nego od kvaliteta. Godine nisu bitne, već samo da osoba ima smisla za rad. Sa takvim momcima i devojkama radim koje su uglavnom preko 14, 15 godina. To je sjajno jer se bavim poslom koji volim u obimu koji volim, lepše ne može“, počeo je Savanović za Nova.rs.
Nema ambiciju da postane trener zato što su mu ćerke Una i Anđela apsolutni prioritet.
„Ja sam FIBA licenciran trener, ali van akademije i individualno rada neću raditi sledećih 33 godina, a posle ću da vidim (smeh) jer ću 40. uskoro. Za trenerski posao je potreban poseban mentalni sklop, to je pakleni način života. Za nekog ko je kao ja 20 godina profeisonalne karijere proveo to je prenaporno da ponovo uđem u to. Razumem ljude koji imaju veliku strast da se bavi tim, ali ja više volim život, ne u smislu da pijem po kafanama, već da sam strestan. Volim da pomognem kad se lije ploča, da vidim proces proizvodnje vina, da putujem negde, da radim neke druge stvari. Ako ozbiljno shvatiš taj poziv ne samo da nemaš vremena, nego ga imaš i manje nego kao igrač. Kako sada stvari stoje nisam ni blizu toga.“
Pojasnio je i kako provodi slobodno vreme, a onda se našalio na sopstveni račun.
„Bavim se decom. Spadam u grupu ljudi koji su zdravi, mlad sam otišao u penziju i zaradio pare. Koliki je to procenat ljudi? Ima kolega koji nisu zaradili dovoljno. Ima prostora za hobi, ali ja sam otac dvoje dece. Trudim se da budem prisutan i veoma sam prisutan tata dve devojčice. Zbog te želje da budem s njima sam i karijeru mnogo rano završio, svu ljubav, strast i višak vremena provodim sa njima. To će trajati par godina, kada budu stasale dovoljno da im ja smetam onda ću i ja da nađem švalerku (smeh). Moram i ja da nađem dve, tri, neki kabriolet da ‘furam’. Kasna mladost ili rano starost, kako god želite to da nazovete. Uglavnom sam na akademiji i učim mlade, ali vreme provodim sa njima, idemo na more zajedno, skijamo zajedno, pravimo školske projekte, vozimo bicikle na Adi, idemo gledamo film u bioskopu, idemo na kocenrte i predstave, šminkam se i farbam, kada imaš žensku decu onda si upućen i u tu stranu. Tome sam posvećen i to je jedan od razloga zašto ne vidim sebe u trenerskim vodama.“
Kako je uspeo da dođe na Koš za sreću?
„Nažalost, nisam bio ranije. Prva godina da sam igrao na meču jer je teško uklopiti se, uvek sam dobijao poziv od divnih ljudi ali da malo sebe odbranim u ovom slučaju, pošto sebe uvek i napadam, meni poziv dođe kasno. Meni je potrebno da ne budem sebičan poziv 10, 15 dana ranije zbog planova. Obično je to bilo u par dana kada već imam obaveze i nikako nisam mogao da se iskombinujem i prelazi granicu kada čovek pomisli da je to suptilan način da otkačiš nekog. Stvarno to ne radim, ja hoću i na moje insistiranje da mi jave barem dve nedelje ranije. Ovog puta sam dobio poziv mesec dana ranije i odmah sam rekao ‘Bravo, sad stižem’. Imam čast da sam ovde. Danas raditi ovakve stvari nije prazna priča, raditi humanitarne stvari to je odlična stvar. Malo ljudi to ima priliku da se mučimo da kopamo kanale, da grcamo. Čim smo ovde znamo da imamo vremena, finansija i uslova da pomognemo i drago mi je što ovakvu manifestaciju mogu pomoći svojim zanatom.“
Nikola Jokić je sa Denver Nagetsima osvojio NBA ligu, a koliko je pomerio granice svedoči što je postoji dovoljno dobrih epiteta da se opiše njegova igra. Upravo tu je i Savanović briljirao.
„Jokić je trenutno najbolji košarkaš sveta po parametrima, u top igrače treba ubaciti i Janisa Adetokumba, Lebrona Džejmsa koji ima 40 godina i drži tu formu, tu je i Luka Dončić koji trenutno nije na nivou na kom bi mogao i trebao da bude. Jokić je već oborio rekorde razne i ušao u istoriju svega i tek treba da gradi tu karijeru. Nemam reči kojima bih opisao šta mislim o njemu. Kako porediti nešto što vidiš po prvi put u životu? Glupo je… Kad nešto prvi put vidiš to je neuporedivo. Jokićev nastup, igra, kombinacija intelekta i tela je neuporediva. Neki ga porede sa Sabonisom, ma nije… To se nije rodilo do sada i sada se samo razvija u današnjim uslovima. Pravi se takav profil igrač. Zadovoljstvo je i uživanje gledati Jokića, ma magija.“
Pojasnio je kako u NBA sada na snazi era veštine, ali i otkrio nešto o Jokiću što je retko ko primetio.
„To dolazi ciklično i pre su bile takve. Stariji pamte, ali ima sada i Gugl i Jutjub, to su i ranije bile etape igre. Imali smo igrači kao što je Leri Bird, Pistol Pit Marovič, tu je kasnije i Sabonis sa pametnom igrom, Džon Stokton, Hornasek koji su dominirali, a nema veze sa atletikom. Pa onda Klajd Dreksler, Džordan, Pipen, mašine Jute Džeza koji su lomili ruke i noge, pa opet ide da to splasava i da dolazi nikada veći uticaj Evrope. Neko je nedavno rekao ‘Znate zašto dominiraju Evropljani zato što smo ih prvi put pustili da uđu u ligu’. Došli su Dončić i Jokić koji su atlete, Jokić deluje sklerotično, ali je on kao planina. Trči 100 metara brže od 80 posto bekova u Evroligi i NBA ligi. Kao Bobi Marjanović koji deluje kao Avatar, ali je… Deluje tako Jokić zato što je beo, masan, ravan, što nije građen kao Robinson Okugle, on je brz na 100 metara zato što je ogroman kao Šekil O’Nil, kao svi visoki ljudi koji imaju dugi korak. Kao što je Juseinu Boltu korak bio duplo duži, imao je problem samo da zaleti kao FAP. Ima atletike da igraju tako da ne deluje na oko, ali ima atletike, meni je drago što je era veštine jer je to košarka koju sam i ja igrao pa mogu da pričam o tome. Da sam samo atleta niko me ne bi ni pitao. Takav je, ali volim ja košarku koja se igra od obrva nagore, to je prava košarka. Ne treba ti fizika, mlaćenje, letenje, alej upovi, pa i šou nego nadmudrivanje. U takvoj vrsti košarke uživam.“
Osvrnuo se i na finalnu seriju ABA lige između Partizana i Evrolige (3-2), ali i čitavoj atmosferi koja vlada u društvu zbog rivalstva večitih rivala. Na sopstvenom primeru je pokazao šta pod hitno treba promeniti.
„Gledao sam samo segmente finalne serije, tipa pet minuta druge utakmice, onda sedam minuta treće utakmice… Nisam ljubitelj stanja stvari sada, to više nije košarka, nije ništa, to je surovo samo politika, pljuvačina. Da li su ovi ili oni u pravu… Ima ostrašćenih, samo 30 odsto nisu oštraćeni. Nema razlike u jednom i u drugom taboru. Sada će reći nismo isti, mi nismo to uradili, mi pljuvali ove. Pretvara se u rijaliti i onda je odvratno i zbog toga ne gledam. Strancima se olako desi da ih povuče stanje. Tu si godinu dana i on se odmah vodiš navijanje i busaš se u pluća. Zašto to radiš crni ti? To Srbi neće da rade jer su svesni i niko nema rešenje. ima mnogo prljavih poteza, da ne govorim kojih, to su odvratni potezi. Prezirem, mrzim takve igrače. Da li je to pod uticajem cele sitaucije i svega, pa tako igraju. Ne pratim, znam ko je pobedio, ali ne pratim. Odvratno. Mislim da nikada nije bilo ovako da se do te mere ide. Bila je era Partizana, pa Zvezde, bio je tada navijač Partizana predsednik, onda došao Vučić zvezdaš, tako to ide… Tako ide i biće jer su državni klubovi. Ovaj odnos sa saopštenjima jednog kluba i prepucavanja – to je odvratno. Isključivo se priča o tome, a ne o košarci. Ima 15 mojih kolega koji nismo ušli u dvoranu pet godina. Pa, čekaj, ja sam igrao u reprezentaciji i pet godina nisam ušao, ne dolaze bivši sportisti. Naježimo se, ne idemo da gledamo i to je realno stanje stvari.“
Pojasnio da li i danas prati košarku po ceo dan ili se sada malo odmara nakon igračke karijere.
„Slabo je gledam jer je ima mnogo na televiziji. Kada sam ja bio dete, sve te godine posle raspada Jugoslavije, krajem devedesetih mi smo se budili da gledamo NBA koji nam je bio pojam i Džordana. Naši Srbi, igrao je Divac, pa posle Stojaković, tada je bilo malo materijala. Danas imaš 25 sportskih kanala koji prenose košarku 24 sata svaki dan, pa to je muka, ne možeš ni kolač da jedeš svaki dan. Trudim se da ne gledam, naravno da gledam svaki plej-of Jadranske lige, Evrolige i NBA. To uvek uhvatim.
Pravu košarku vidi samo u mečevima koji znače prolazak ili ispadanje.
„Po mom skromnom, ne tako stručnom mišljenju, u NBA je jedina prava košarka u plej-ofu i to druga polovina kada krene polufinale. Do tada mi je kao ovo (pokazuje na meč petlića koji je u tom trenutku na terenu), samo što su bolji uslovi, tu crnci koji izgledaju kao Apoloni i samo fali kruška na parkingu. Cirkus pa nema dalje“, završio je Savanović za Nova.rs.
BONUS VIDEO Marina Maljković na poluvremenu razgovara sa košarkašicama Srbije
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
