Foto: Peđa Milosavljević/Starsport

Dušan Alimpijević, trener Burse, za Nova.rs o seriji bez poraza od početka sezone, tajni uspeha, boravku u NBA...

Pet utakmica i pet pobeda u Evrokupu (2-0) i turskom prvenstvu (3-0) bilo je dovoljno da se o Dušanu Alimpijeviću opet priča samo u superlativu. Posle Gazijantepa (69:50), Turk Telekoma (79:63) i Merkezefendija (68:56) u turskoj ligi, te Cedevite Olimpije (81:73) na startu Evrokupa, pao je i favorizovani Huventud (81:72) u paklenoj atmosferi na domaćem terenu.

Daleko je sve od idealnog ili slučajnog, ali ništa ne dolazi preko noći… Radio je mnogo na sebi, i posle Crvene zvezde išao u Ameriku na usavršavanje, bio je i letos član San Antonio Sparsa tokom Letnje lige, a što je još važnije – dobio je poverenje u svom klubu.

I kada je bilo loše na početku njegovog mandata (novembar 2020), svi su verovali da može da napravi nešto. Cenio se njegov predan rad, to što je palio i gasio svetlo u hali. Kad god bi neko od čelnika kluba došao, mogao je da zatekne Alimpijevića ili na parketu ili u kancelariji.

PROČITAJTE JOŠ

Rezultat je da su dobili trenera na duže staze, pisao je istoriju igranjem finala Evrokupa, bio je i najbolji trener Evrokupa prošle sezone, a ove nastavlja da pomera granice.

„Ide sve svojim tokom, iako su nam se desile neke povrede… Niko nije mogao baš ovo da očekuje. Evrokup je napravio listu favorita, potpuno nerealnu za mene, jer su nas stavili na treće mesto iz Huventuda i Gran Kanarije. I ne pravim nikakav alibi, ne treba nam jer nemamo taj pritisak, ali teško da smo treći pored Venecije koja ima izuzetno visok budžet ili ostalih ekipa kao što je Cedevita Olimpija na primer. Niko ne pominje Promiteas koji ima respektabilan tim. Zato smo prezadovoljni startom, jer su nas snašle povrede koje su svakako sastavni deo sporta i života“, kaže Alimpijević za Nova.rs.

Promenili ste pola tima i opet sve uklopili?

„Imali smo ideju da zadržimo, ako uspemo, trojicu igrača što nije ni realno ni lagano bilo. Mislim na plejmejkera Derika Nidama, Dejva Dudžinskog čiji se učinak možda ne vidi kroz poene ali postoje neke stvari koje nisu merljive po pitanju požrtvovanosti, borbenosti i čvrstine što nema cenu. I Onuralpa Bitima kao možda najvrelije ime od turskih igrača. Na to smo dodali ono što može da parira energiji ostalih igrača i dobili to što jesmo. Kroz čitave pripreme je bilo dobro, kad smo dobili Zenit videli smo da možemo nešto da uradimo, i to bez dosta igrača. Suludo je očekivati da će uvek biti ovako, ne znam nijedan tim da ide samo ulzanom putanjom, nego se ide gore-dole, biće i poraza… I drugi rade odličan posao, znam da će sve ovo biti drugačije za mesec dana. Raduje me to što smo pokazali da imamo čvrst karakter i da možemo da nađemo izlaz iz svega ako krene loše“.

Navijači vas baš obožavaju, emotivno ste slavili poslednju pobedu?

„Pukle su me emocije posle Huventuda. Stvarno smo igrali sa sedam igrača i to protiv glavnih konkurenata za osvajanje Evrokupa. I navijači po ko zna koji put prepoznaju situaciju i pune halu do poslednjeg mesta. Dobili smo i dosta poruke podrške da će biti uz nas šta god bude. Zato sam bio presrećan, vratili smo im na najbolji način, jer imaju posebnu emociju. Turci su vrlo emotivan narod i kad zavole nekog skloni su velikoj pasiji i nekoj vrsti preterivanja. Prodaja ulaznica ide najbolje u istoriji kluba, a sve to je shodno i prošlosezonskom uspehu. Meni je bilo fascinantno, nismo pričali o velikim problemima, već postoji neverovatna vera među nama da možemo pobedimo svakog“.

Pukle su me emocije posle Huventuda, Turci su vrlo emotivan narod i kad zavole nekog skloni su velikoj pasiji i nekoj vrsti preterivanja

Pored pet pobeda, sveli ste odbranu na manje od 200 poena u turskoj ligi?

„Pričali su mi to „daj i odbrana da se igra“, pa ne možeš ako nemaš tako selektiran tim. Svaki normalan trener hoće da mu ekipa igra čvrstu odbranu, ali moraš da se prilagođavaš datim okolnostima i ekipi koju imaš. Imaš određene limite tima, prvo u finansijskom smislu, pa od ponude igrača na tržištu u datom momentu. Kada napraviš dobru selekciju, onda nema problema da igraš šta želiš. Jesmo u turskom prvenstvu spustili rivale na mali broj poena i pokazali šta možemo. Odavno sam prestao da razmišlja šta kažu, nemam nikakav problem. Kad krene loše, opet će biti da ‘Alimpije nema pojma’, a sad je sve super i najbolji sam“.

Kako je bilo letos u SAD, bili ste član San Antonija?

„To je fantazija, San Antonio je nešto drugačije od svega, zaista brinu o tebi da se osećaš deo toga, što apsolutno nemaju potrebu. Mene je iznenadila ta njihova normalnost, da tako kažem, pažnja i prema nekim sitnim stvarima. Pogodilo mi se da svi ti ljudi budu upoznati šta sam uradio prošle sezone, a pojava Grega Popovića je neka druga dimenzija na terenu. Svaka njegova šala, ironična šala je nešto neverovanto, učini te da se osećaš posebno. Ostaješ bez teksta i razmišljaš 15 minuta šta je rekao i kako je jedan normalan čovek tako i toliko uspešan“.

Foto: Starsport

Sa vama je u San Antoniju bila prava mala balkanska družina?

„Bila je strašna ekipa nas sa prostora bivše Jugoslavije. Petar Božić je godinama trener razvojnog tima San Antonija, Tomislav Mijatović je 12-13 godina pomoćni trener u Efesu, dvostrukom uzastopnom šampionu Evrope, a sa nama je bio i Nemanja Jovanović Jogi, koji je već pet godina na SMU Univerzitetu u Teksasu. Kad se skupimo nas četvorica sa istog govornog područja, samo su stizali komentari „Razdvojite se, zvaćemo imigraciono“ (smeh). Postoji ideja da se nastavi ta vrsta saradnje i edukacije i u budućnosti, rado ću se odazvati ako opet dobijem poziv“, dodao je Alimpijević.

Pojava Grega Popovića je neka druga dimenzija na terenu. Ostaješ bez teksta i razmišljaš 15 minuta šta je rekao i kako je jedan normalan čovek tako i toliko uspešan

Mnogi smatraju da ste trenutno najuspešniji srpski trener?

„Toliko je velikih imena, odličnih trenera sa sjanim rezultatima. Imate tri srpska trenera u Evroligi, Željko Obradović je na prvom mestu, tu je Vlada Jovanović u Zvezdi i Saša Obradović koji radi fantastičan posao sa Monakom. Dosta imena je aktuelno, u ABA ligi takođe ima dobrih stručnjaka, a sve ovo naše je sada dodatno simpatično ljudima posle tog finala Evorkupa. I jer je u pitanju, na neki način, borba siromašnih i bogatih. Mi smo kao neki mali ‘Braco’ koji im je simpatičan, onda igramo protiv Huventuda čijih svih 12 igrača skautiraš, a mi ih imamo sedam. Pravili smo logistiku kako se igra utakmica, ko kad i koga menja, a njima posle promašaja uđe još bolji sa klupe. Zato ti na kraju izleti emocija“, završio je Alimpijević za Nova.rs.

BONUS VIDEO Šmekerski gest Alimpijevića koji mnogi nisu videli, šta je rekao igračima

Komentari

Svi komentari (2)