Godina 2024. daleko je od nekih koje ću sa zadovoljstvom pamtiti i koje ću se s osmehom na licu sećati, a Dejan Milojević će nam svima nedostajati.
Kakva god da je bila, upravo je ostavljamo iza nas, ali neke rane i sećanja ostaju za čitav život.
Porodica Dejana Milojevića još početkom januara morala je da se suoči sa gubitkom sina, oca, supruga, bliskog rođaka…
Dejan Milojević preminuo je 17. januara u Sjedinjenim Američkim Državama, a iza sebe je ostavio suprugu, ćerku i sina.
Svi njegovi prijatelji i poznanici verujem da su osetili kao da su izgubili nekog svog bliskog, a košarka je ostala bez velikog igrača, borca, trenera, radnika, stručnjaka i verovatno budućeg selektora reprezentacije Srbije.
Sećam se koliko je trajao taj dan kad su stigle vesti da Deki nije dobro, informacije su stizale sa raznih strana, ali smo na kraju morali da se pomirimo sa onim što niko nije priželjkivao i očekivao.
Još u januaru napisao sam tekst sa naslovom „Dejan Milojević – najbolji čovek kog nisam poznavao“.
Za 46 godina života Deki je uspeo mnogo toga, pre svega u svetu košarke, a svima koji su ga poznavali ulivao je nadu u bolje sutra, redovno je imao osmeh na licu, a ukoliko ukucate njegovo ime na internetu ili našem sajtu, izlaziće vam samo pozitivne priče o njemu. To valjda dovoljno govori o tome kakav je čovek bio, a košarkaško znanje širio je i preneo na svoje bliske saradnike, ali i igrače s kojima je zajedno napredovao.
Do dana današnjeg samo sam potvrdio sve ono pozitivno što sam slušao o Dekiju sa raznih strana, uz mnogo drugih priča koje će se još dugo prepričavati – jer Milojević je to zaslužio.
Sa njegovom košarkaškom veličinom malo ko može da se poredi, svuda je Deki ostavio trag i kao igrač i kao trener, ali mnogi će vam reći da je bio još bolji čovek. Učestvovao je Milojević u “stvaranju” Jokića, Marjanovića, Micića, i mnogih drugih, bio je važan deo šampionske slagalice Golden Stejta, kao i reprezentacije Srbije, trenersko iskustvo nosio je i iz Mege i Budućnosti, dok njegove partije iz igračke karijere još dugo će se „vrteti“ po internetu i društvenim mrežama.
Pre neki dan, jedna od prvih vesti koje sam ujutru pročitao bila je da se snima film pod nazivom „Brat“ o Dejanu Milojeviću. Materijala zaista ima na pretek i jedva čekam da vidim kako će umetničko delo izgledati (produkcija Videostroj).
Kako sama produkcija navodi, „nije to priča o sportskom uspehu, to je priča o Dekiju koji nas je činio boljima. To je film o suprugu, ocu, saigraču, prijatelju, komšiji, mentoru, uzoru, treneru, savetniku…“ – nemam ja šta ovde mnogo da dodam.
Iako mi je teško da kažem da su to lepe vesti s obzirom na kontekst, izuzetno mi je drago što će Dekijev život biti zabeležen i kroz filmski sadržaj.
Košarkaški klub Beovuk dirljivim potezom pokazao je da Milojević među „vukovima“ nikad neće biti zaboravljen.
Naime, pomenuti beogradski klub posvetio je dresove pokojnom Milojeviću, a slike su „osvanule“ na društvenim mrežama.
Dekijev lik odštampan je u broju na zadnjoj strani dresova i ovaj potez kluba oduševio je mnoge ljubitelje košarke, a sada se i mlađe generacije intenzivnije interesuju za njegova dela tokom sportske karijere.
Milojević je prve košarkaške korake napravo baš u Beovuku, koji mu je više puta do sada odao počast na različite načine, baš kao i Budućnost, Partizan, Golden Stejt…
I na kraju ove (subjektivno) veoma teške 2024. godine, mogu reći da Dekija nikad nećemo zaboraviti, uvek ćemo oživljavati priče o njemu i pokušavati slediti njegov primer – kako sportski, tako i ljudski. Nemam sumnje da je to dobar put.
BONUS VIDEO