Stiv Ker je samo jednim gestom postao možda i najvoljeniji Amerikanac među srpskim ljubiteljima košarke, pamtiće se njegov dolazak na sahranu Dejana Milojevića.
„Golden Stejt večeras igra svoj meč, a trener-čovek-gospodin Ker je prešao 10.000 km da poslednji put pozdravi prijatelja. Setite se sutra ovoga kad vam neko kaže da ne može da dođe, daljina“, napisao je jedan od korisnika bivšeg Tvitera, sada društvene mreže X.
Stiv Ker je samo jednim gestom postao možda i najvoljeniji Amerikanac među srpskim ljubiteljima košarke. Neki voli Džordana, normalno, neki Kobija, Lebrona, oni malo stariji možda Krisa Vebera zbog Divca i Peđe Stojakovića, oni još stariji Medžika, Karima…
Ali, Stiv Ker od 12. februara 2024. godine zauvek ima posebno mesto u srcima onih kojima je košarka, posebno srpska, u srcu. A jednim bedžom u obliku srca, sa inicijalima D.M. koji su svi iz Golden Stejta tog dana nosili na reveru, baš tu malo iznad srca, pokazano je mnogo toga.
PROČITAJTE JOŠ
Za one koji možda ne znaju, Stiv Ker, trener košarkaša Golden Stejta, boravio je u ponedeljak u Beogradu kako bi rekao poslednje zbogom Dejanu Milojeviću, doskorašnjem saradniku, koji je preminuo 17. januara u Solt Lejk Sitiju pre utakmice sa Jutom. Očito da je Deki bio više od pomoćnog trenera u stručnom štabu Voriorsa, mnogo više.
O tome svedoče brojni potezi kluba iz San Franciska, majice na kojima je pisalo „brate“ kako bi mu odali počast i brojni drugi načini na koji čuvaju sećanje na velikog čoveka od dana kad nas je prerano napustio.
O tome svedoči i to što su među ožalošćenima na Novom bežanijskom groblju, pored Stiva Kera, naravno članova porodice, prijatelja i velikog broja bivših i sadašnjih igrača, bili i pomoćni treneri Golden Stejta, Kris Demarko i Ron Adams, generalni menadžer Majk Danlivi, slavni Zaza Pačulija i potpredsednik kluba Rik Celebrini.
„Pomoćni trener Voriorsa, Keni Atkinson, večeras će biti privremeni glavni trener tima protiv Jute, umesto Stiva Kera, koji će prisustvovati sahrani Dejana Milojevića u Srbiji sa ostalim članovima organizacije“, saopštio je Golden Stejt uoči meča sa Jutom.
Kažu mnogi da je umetnost u jednostavnosti, a biti čovek sigurno nije mnogo komplikovano. Samo je stvar htenja, vaspitanja i imati ono nešto u sebi, bar ja tako mislim. Nije teško, od ustajanja trudnicama u gradskom prevozu koja se sve manje dešavaju, do bilo kog drugog gesta, onako najnormalnijeg.
Postalo je porazavajuće koliko nas iznenade neke najnormalnije stvari koje bi trebalo da su svakodnevica.
„Jedan od najtrofejnijih NBA trenera Stiv Ker, kao i mnogobrojni članovi Golden Stejt Voriors organizacije, prevalili su ogroman put, kako bi danas u Beogradu odali poslednju poštu prijatelju i kolegi, našem Dejanu Milojeviću! Zadržaće se u Beogradu svega dvadesetak sati, i propustiće važan meč u Solt Lejk Sitiju, upravo u gradu u kome je Dejan preminuo. Gest, koji izaziva veliko poštovanje i gest koji niko od nas kojima je Dejan bio drag u srcu neće nikada zaboraviti! Ništa ne može da promeni tragediju koja se desila, ali će se Dekijeva američka i evropska košarkaška porodica potruditi da mu slava bude i ostane večna“, napisao je, između ostalog, Miško Ražnatović na društvenim mrežama.
I Ker je došao bez pompe, bez ikakve želje da privlači pažnju, odao je počast dostojanstveno. Kao čovek. Čak se držao po strani, izbegavao prve redove, sve je bilo gospodski sa njegove strane. Nedugo zatim krenuo je put povratka i usred NBA sezone ostavio sve obaveze po strani, i ostavio svima koji žele da je vide lekciju o prijateljstvu. I kako ništa nije teško ako nešto želite.
Njegova životna priča nijе nimalo laka… Stiv Ker je američki trener i bivši slavni košarkaš, rođen je 27. septembra 1965. godine u Bejrutu gde mu je radio otac Malkolm. Ono što nije mnogo poznato je da je njegov otac ubijen 1984. kada je Ker imao samo 18 godina.
Malkolm Ker bio je profesor i jedan od najcenjenijih u tom poslu. Radio je kobne godine u Bejrutu ispred američkog univerziteta dok je u Libanu bio građanski rat. Nažalost, jedna militantska grupa pod imenom “Islamski džihad” ubila je oca sada slavnog trenera tako što je ušla na univerzitet gde je radio i ubili ga sa dva metka u glavu.
Stiv se školovao u Americi, završio je koledž i na NBA draftu izabran je u drugoj rundi kao 50. pik 1988. godine od strane Finiks Sansa. U sjanoj, 15-godišnjoj igračkoj karijeri, čuveni plejmejker je osvojio pet NBA titula, četiri sa Čikago Bulsima u čuvenoj eri sa Majklom Džordanom i jednu u San Antoniju sa Gregom Popovićem, i još četiri sa Voriosima kao trener.
Pored Bulsa (1993-1998), Sparsa (1999-2001, 2002-2003) u kojima je prestao s igranjem, i Sansa na startu karijere, igrao je još i za Klivlend (1989-1992), Orlando (1992-1993) i Portland (2001-2002).
Trenersku karijeru započeo je u Golden Stejtu 2014. godine, i ne mrda sa klupe, a od 2021. je i selektor reprezentacije SAD.
PROČITAJTE JOŠ
Za najboljeg trenera u NBA proglašen je 2016, vodio je dva puta ekipu i na Ol-staru, dok je 1997. pobedio na takmičenju u šutiranju trojki na Ol-staru.
Priznao je da mu je bilo mnogo teško da se izbori sa svime posle smrti oca, a upravo mu je košarka mnogo pomogla.
„Igranje košarke mi je pomoglo da skrenem misli od svega. Dalo mi je oslonac, na neki način dalo mi je vreme da se opustim i da ne mislim o tome konstantno. Kada je moj otac ubijen imao sam samo 18 godina, bio sam još dete u procesu sazrevanja. Sve to uticalo je da na stvari gledam na neki drugi način, da ne gajim iluzije o nekim stvarima, nego da gledam širu sliku i drugačiju perspektivu“, ispričao je svojevremeno Ker u jednom od intervjua.
Inače, veliku i važnu pobedu ostvarili su Golden Stejt Voriorsi u meču protiv Jute Džez rezultatom 129:107 i tako na svojevrstan način rekli poslednje zbogom Dejanu Milojeviću, na terenu. Sudbina se opet poigrala da to bude upravo u gradu u kom je i preminuo.
Eto, ta jedna utakmica bez Stiva Kera, i pobeda ekipe koja je trenutno 10. na Zapadu (26-25), na poslednjem mestu koje vodi u plej-in NBA lige. Duboko verujem da tom čoveku i gospodinu to trenutno nije bilo najvažnije, ali danas se sve toliko gleda kroz brojke i pobede. Sigurno da bi svet bio bolje mesto da nije tako, ali mislim da je taj voz odavno otišao.
Zamenio ga je njegov pomoćnik Keni Etkinson, pričao je kako je za njega samog i tim bilo igrati u mestu gde je Deki izgubio život.
„Nije idealna situacija na mnogo načina, iz ličnog ugla… Ovde u Juti se Dekiju desilo to, teško je. Naš posao kao profesionalaca je da nastavite dalje, ali i da pamtite. Pričali smo o tome sa igračima u svlačionici pre meča, hajde da pamtimo, ali svakako imamo i posao da obavimo“, otkrio je Etkinson deo razgovora iz svlačionice sa igračima pre utakmice.
Pamtiti, čuvati uspomenu i sećanje na velikog čoveka, to je ono što svako najmanje može. Porodica, prijatelji, treneri, saigrači i svi koji su želeli sa svih krajeva sveta zato su došli u Beograd i u ponedeljak formirali nepreglednu kolonu na poslednjem oproštaju od Dejana Milojevića.
Plakao je košarkaški svet tog dana kao malo kada pre. Sva ta snuždena, tužna lica, toliko neizgovorenih reči za Dekija, toliko poruka koje nije stigao da pročita, toliko bola zbog njegovog preranog odlaska, teško je i opisati koliko je emocija bilo.
BONUS VIDEO Kako se NBA liga oprostila od Dejana Milojevića
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare