Košarkaški klub Partizan na inicijativu više od 2.000 navijača sutra počinje realizaciju plana za otplatu poreskog duga koji iznosi oko sedam miliona evra. Klub je pozvao sve ostale navijače da pomognu donacijama kroz akciju "Jedan Partizan imamo". Akcija je podelila navijače Partizana. Dok jedni smatraju da je baš sad prilika da se pomogne košarkaškom klubu, drugi smatraju da ovo nije način na koji bi tim iz Humske trebalo da funkciniše.
Kroz mišljenja dva partizanovca iznećemo vam generalne stavove „za“ i „protiv“ koje smo čuli u razgovoru s „grobarima“.
Zašto ću podržati akciju
„Sutra ću da uplatim novac za saniranje poreskog duga košarkaškog kluba Partizan. Skromnih 100 evra za mene. Sigurno me neće biti među onih 2.000 čije će ime biti ispisano na parketu dvorane u kojoj će voljeni klub igrati narednu sezonu, jer će se puniše isprsiti, hoću da verujem, mnogo većim iznosima. Svakako to ne radim zbog majice s potpisom Željka Obradovića i igrača, odnosno prednosti da sledeće godine kupim sezonsku kartu pre drugih, što su benefiti ovakvog vida pomaganja klubu.
Radim to jer volim Partizan. Taj mi je klub, posle (pre)dugih osam posnih godina, a nakon 13 najlepših navijačkih, kad smo dominirali u svim lokalnim takmičenjima koje smo igrali, a jednom smo otišli i na Fajnal for (u Parizu 2010. čemu smo mnogi uživo svedočili), ove sezone doneo jako puno radosti, za koju smo mislili da je više nećemo osetiti.
Mađioničar se prošle godine vratio u klub, prva tranziciona sezona bila je puna šlajfovanja i proklizavanja, na kraju, skroz atipično za moral koji decenijama gaje „partizani“ u i oko kluba, odustali smo od igranja domaće KLS lige, što mi se nije dopalo.
Ove je, pak, sezone, uz značajnu pomoć vlasti, ali i umešnost ljudi koji vode klub, napravljen respektabilan roster, dovedena zvučna pojačanja i mašina je bila spremna da se upali. Što se i desilo nakon gostovanja Efesa, još uvek aktuelnog prvaka Evrope, u Beogradu. Ta je utakmica bila prelomna za superiorni ostatak sezone koja još nije završena i u nadama i verovanjima svih nas može da se završi i na krovu Evrope.
A gde smo ono bili pre nekoliko godina, seća li se neko? Sve one sezone lutanja, menjanja uprava, trenera, slabašnih postava na terenu, sve uslovljeno državnim diktatom da Partizan bude večiti drugi, ubile su nas u pojam, s nikakvom nadom da će u dogledno vreme biti bolje.
Da se ne lažemo, ne dopada nam se što SNS vedri i oblači klubom. Tom logikom, trebalo bi da nam smeta i Ostoja Mijailović, istaknuti naprednjak, na čelu KKP. Ipak, ono što mu priznajem je uspešno menadžersko upravljanje klubom u vreme kad nije lako biti partizanovac, a posebno kad klub koji vodiš preti da svrgne tim za koji Vučić navija i u koji, kako i sam predsednik Srbije tvrdi, upravo on dovodi Kampaca, koji onoliko košta. Dovodi i prvu postavu Partizana, kako se hvali, i to mi, naravno, kao ljutom protivniku režima, smeta.
Ali, pogledajte gde su Cibona, Split, Bosna, sve bivši prvaci Evrope? Gde je hrvatska, slovenačka (minus Cedevita u koju svoje pare sipa Emil Tedeski godinama), bosanska, makedonska košarka? Nema ih na mapi, nisu relevantne, niti će to u skorije vreme biti.
Na škrgutanje zubima da mi se ne sviđa to što Vučić daje pare za klub koji navijamo, mnogi kažu da to nisu njegove, već naše, narodne pare. Skupljene od poreza svih nas. On se samo, eto, setio ove da ove sezone postojimo i mi, pa je bar, koliko-toliko, izjednačio budžete dva najveća kluba u zemlji i ostavio dvojici vrhunskih trenera, Željku Obradoviću i Dušku Ivanoviću, da na terenu, sa svojim ekipama, odluče ko je bolji.
E, to je ono čemu smo se nadali proteklih osam godina, a što se nije dešavalo. Jednaki uslovi, slične startne osnove, pa ko pobedi – čestitaš protivniku i ideš dalje, znajući da si dao sve od sebe.
Sad može da se diše, da se igra, da klub pokaže koliko je veliki. Da bi to moglo (možda naivno hoću da verujem) da se dešava i ubuduće, mora da se plati porez koji je klub nagomilao u proteklih ko zna koliko sezona. Dug je oko sedam miliona evra i napravljen je, između ostalog, i u onih 13 besmrtnih godina, kad je grobarski život bio lep.
Kako smo se zaduživali i izbegavali obaveze prema državi upravo u tom periodu (ne odobravamo, ali razumemo logiku Duška Vujoševića, trenera u 11 od pomenutih 13 sezona, da je klub od ono malo para što je dobijao ili prihodovao odlučivao gde će novac ići – za plate igrača ili plaćanje poreza, u korist igrača), razmišljamo na sledeći način: ako je bilo lepo onda, danas moramo da platimo cenu tih odluka. Između ostalog, i mi navijači. Nije da nas je neko pitao kad se odlučivalo, ali smo se kitili tim (tuđim) perjem, bilo nam je fino, uživali smo i slavili, a onda su dugovi došli na naplatu.
Rezon je da, iako to nije bila naša odluka, pomaganjem da se poreski dug izmiri, „plaćamo“ i uživanje u tih 13 sezona. To je imalo svoju cenu, ružnija je strana medalje svih onih pobeda i trofeja i mi nemamo problem da tome pogledamo u oči.
A možda je KKP radio isto ono što je radila i FK Crvena zvezda godinama, prihodovala za srpske prilike sumanut novac, dobijala isto toliko od države, ako ne i više, igrala svako malo Ligu šampiona, ali porez nije plaćala. Možda je Ostoji neko šapnuo da može da se ponaša kao Zvezdan Terzić i da mu dlaka s glave neće faliti, niti će klub koji vodi snositi posledice.
Ipak, kako se istorijska sezona zalaufava i sve vodi ka tome da će Partizan biti uspešniji od najvećeg rivala ove godine, tako raste i nervoza među navijačima Zvezde, među kojima su i mnogi jako moćni ljudi, pa se posledično sve češće poteže pitanje plaćanja poreza. Porez je ta najveća žaba koju mi kao klub i navijači moramo da progutamo i ja ću, skromno u okviru sopstvenih mogućnosti, doprineti da se taj dug smanji. Nazivali nas vevericama, budalama, naivnim navijačima kojima SNS manipuliše – biramo da budemo gluvi na te prozivke. Niti nam smetaju, svačije je pravo da veruje da je u pravu i mnogi se sigurno ni sa kim neće svađati oko toga.
Jer, navijačka ljubav je iracionalna i slepa. I tako će i ostati“, kaže navijač Partizana koji će sutra pomoći svojom uplatom da se poreski dug smanji.
PROČITAJTE JOŠ:
„Grobari“ koji, s druge strane, ne podržavaju ovu akciju smatraju da je besmisleno dovoditi u pitanje njihovu ljubav prema klubu samo zbog takvog stava. Ako se zanemare tipični navijački stavovi poput „neću da plaćam Ostojin porez“, „neka prodaja jahtu i neka plati dug“, „porez nije plaćala ni FK Crvena zvezda“, postoje i konkretniji razlozi za neučestvovanje u akciji.
Zašto neću podržati akciju
„Sadašnji predsednik Ostoja Mijailović je došao u klub pre šest godina i za to vreme nije plaćao porez. Malo toga je uradio po pitanju duga, koji je sad oko sedam miliona evra. U međuvremenu je Partizan dobio novac za dovođenje igrača, dobio je novac i da vrati vrhunskog trenera, taj novac je dobio od države, dakle od svih, pa i nas navijača Partizana, a sad još treba i da plaćamo porez. Navijači pomažu klubu tako što kupe sezonske karte, kupe navijačke rekvizite, a ne da plaćaju porez kluba. Ako se porez prebaci na navijače, dovođenje igrača na državu, bivši igrači kao Saša Pavlović, Predrag Drobnjak, Nikola Milutinov oproste dug, Nikola Peković pozajmicu pretvori u donaciju klubu, šta je onda uloga ljudi koji vode Partizan?! Zar se njihov kvalitet i sposobnost ogledaju u tome što im svi poklanjaju i opraštaju?
Da su ljudi iz Partizanovog marketinga na početku sezone napravili ovu akciju da se dobije mesto u prvom redu, da se dobije ugravirano ime na parketu, da su smislili i druge stvari, da platiš da uđeš u svlačionicu, da se slikaš s Kevinom Panterom, da doniraš klubu tako što ćeš da večeraš s košarkašima Partizana, sa Željkom, bilo šta da su smisli i da to nisu etiketirali otplatom duga za porez, to bi i te kako imalo smisla. Uzmi novac, pa onda raspolaži njime kako misliš da treba. Ovako si čekao da se približi uplata poreza i sad tražiš podršku navijača, koji su ti se već odužili na više načina. Jer posao ljudi koji vode klub i učešće u Evroligi i roster i sve ostalo ne bi imalo smisla da nema upravo ove najbolje košarkaške publike u Evropi. Publike koja je gledala Partizan i kad je u prvih pet sezona Evroligi takoreći svake sezone bio osmi od osam ekipa, koja ga je gledala i u Evrokupu i bilo gde da je igrao. Nije Partizanova publika nastala ove sezone.
Navijačima smeta „prosjačenje“ koje ih je podsetilo na žickanje FK Crvena zvezda kojem su se i sami nekad podsmevali…“, kaže navijač koji nije za plaćanje poreza.
"Jedan Partizan imamo" * Imena 1.992 uplatioca najvećih iznosa biće ugravirana kao žig na parketu na kojem će Klub igrati svoje domaće utakmice u sezoni 2023/24. * Ime uplatioca najveće donacije će simbolično nositi broj 1992. dok će ostali biti rangirani po brojevima 1 – 1991. * Za svakog donatora koji uplati 3.000 dinara i više, klub je u znak zahvalnosti pripremio posebne majice sa potpisima igrača i trenera Obradovića. * Svaki uplatilac iznosa od 3.000 dinara i više će dobiti gratis člansku kartu KK Partizan sa svim pripadajućim benefitima za kategoriju Standard. * Najveći pojedinačni donator će dobiti doživotno mesto u prvom redu, na počasnim mestima do parketa na kojem domaće utakmice igra KK Partizan. Ova stolica biće posebna i nosiće broj 1.992! * Svi uplatioci pronaći će svoje ime i u monografiji koja će biti pripremljena nakon završetka akcije. Akcija traje od 19. aprila do 13. maja
BONUS VIDEO: Željko Obradović o pojačanjima drugih klubova i mladim igračima
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare