Životna drama bisera fudbala: Prošao je kroz 1.000 dana agonije i sada otvorio dušu

Više od 1.000 dana nije mogao da igra fudbal. Bio je na dugom bolovanju od čak tri godine, a u jednom trenutku je počeo da sumnja i sam da bi mogao da opet zaigra fudbal.

Fudbal je neretko sličan modernom svetu u kom živimo. Svako čudo traje tri dana. Evo jednog primera - setite se kojim rezultatom je završeno finale Svetskog prvenstva 2022. godine. Verovatno najvažnija utakmica fudbala u poslednjih 10 godina. Ne možete iz prve... Ko se onda tek seća Đerara Deulofeua...

Španski igrač, nekadašnji dragulj Barselonine La Masije, posle više od 1.000 dana agonije vraća se na teren, iako su mnogi mislili da taj trenutak nikada neće dočekati.

Sve je počelo u januaru 2023. godine, kada je Deulofeu kao kapiten Udinezea doživeo tešku povredu kolena. Uslеdile su četiri operacije, bezbrojni sati rehabilitacije i meseci provedeni van terena. Bol nije bila samo fizička – mentalna borba bila je jednako teška.

„Bio sam na ivici. U jednom trenutku pomirio sam se s tim da je karijera gotova. Nisam mogao ni da hodam bez bola, a kamoli da treniram“, priznao je Deulofeu u emotivnom intervjuu za italijanske medije.

Njegova povreda nije bila obična ruptura – radilo se o složenom oštećenju hrskavice i ligamenata koje su lekari nazvali „noćnom morom za sportiste“. Svaki pokušaj povratka završavao bi oticanjem i novim bolovima, a preživeo je i infekciju koju je uspeo da pobedi.

Uprkos svemu, Deulofeu nije odustajao. Značajnu ulogu u njegovom oporavku odigrali su fizioterapeuti Udinezea, ali i njegova porodica. Na društvenim mrežama redovno je delio poruke zahvalnosti i nade, inspirišući mnoge sportiste koji prolaze kroz slične krize.

„Naučio sam strpljenje. Ova povreda me promenila kao čoveka. Shvatio sam koliko volim fudbal – ne zbog slave, već zbog osećaja kada si na terenu“, rekao je.

U oktobru 2025, posle više od 1000 dana bez zvanične utakmice, Deulofeu je ponovo obukao dres Udinezea. Navijači su ga dočekali ovacijama, a njegov ulazak u igru u 78. minutu bio je trenutak koji je dirnuo sve – i saigrače i protivnike.

„Bio je to trenutak koji nikada neću zaboraviti. Kada sam zakoračio na teren, sve emocije su me preplavile. Setio sam se svakog bola, svakog jutra kada nisam mogao da ustanem iz kreveta. Ovo je moja pobeda“, izjavio je nakon utakmice.

Iako je još rano govoriti o njegovoj staroj formi, jasno je da Deulofeu više nije isti igrač – barem ne u mentalnom smislu. Postao je simbol istrajnosti i borbe protiv svih izgleda.

„Sada igram s više ljubavi i zahvalnosti. Svaki minut na terenu za mene je dar“, zaključuje.