Ima razloga za optimizam
Fudbalska reprezentacija Srbija u bliskoj prošlosti umela je da izazove pravi rolerkoster emocija kod svih iskrenih navijača i ljubitelja fudbala u našoj zemlji.
Nakon neuspešnog pohoda u Kataru na Mundijalu, postavljen je novi cilj – plasman na Evropsko prvenstvo, prvi put nakon više od 20 godina.
U kvalifikacijama smo, pošteno govoreći, dobili grupu kao po želji, a u konkurenciji Mađarske, Crne Gore, Bugarske i Litvanije stvarno bi sve sem plasmana na Evro bio neuspeh, pogotovo što će tu čast imati dve prvoplasirane ekipe u grupi.
U ovom, kasnom letnjem ciklusu, Srbija je u prvom duelu poražena od Mađarske kod kuće sa 1:2, dok u nedelju „orlovi“ imaju priliku za popravni u Litvaniji, gde moraju da pokažu kako favorit treba da igra u trenucima kada situacija na tabeli nije bas najpovoljnija (Mađarska prva sa 10 bodova, Srbija ima tri manje).
Ono što brine još više od stanja u grupi i rezultata, jeste sama igra Piksijevog tima, koji od povratka iz Katara ili početka kvalifikacija, kako vam se više sviđa, ne deluje kao tim sposoban za velika dela.
Iz prva četiri duela u kvalifikacijama izvučeno je sedam bodova, a pred „orlovima“ su sada odlučujuće borbe ili bolje reći četiri finala.
Prvo je u Litvaniji gde treba opravdati ulogu favorita, onda ćemo imati priliku za revanš Mađarskoj u Budimpešti, a za kraj kvalifikacija imamo mečeve sa Crnom Gorom i Bugarskom kod kuće, kada treba overiti plasman na Evro, koji sada već predugo čekamo.
Istina je da su Piksi i njegovi izabranici podbacili u utakmicama sa Bugarskom (1:1) i Mađarskom (1:2), istina je i da igra u pobedama protiv Crne Gore i Litvanije nije bila blistava, ali „orlovima“ je potrebna podrška i oni su više puta pokazali da je zaslužuju.
Može se diskutovati o tome da li je došlo vreme da selektor menja formaciju i postavku igre, da li je vreme da se menjaju starteri ili taktika, ali nema sumnje da momci daju sve od sebe, redovno se odazivaju na Piksijeve pozive i prema njihovim rečima atmosfera je na zavidnom nivou.
Naravno da za loše partije i oni zaslužuju kritike, ali od dolaska Piksija na klupu Srbije, ipak je naš fudbal dobio novu nadu za bolje sutra.
Plasman na Evro naredne godine u Nemačkoj, mogao bi da bude novi veliki podstrek za Piksijeve momke i prilika da nam pokažu da su zaista naučili lekcije iz Katara, gde su razočarali.
Do kraja kvalifikacija raspored nam je poprilično povoljan, ima vremena da se igra popravi i promeni, da se isproba nešto novo, ali taj stručni deo ostavićemo Piksiju i njegovim saradnicima, koji treba da pokažu zašto su tu gde jesu, uprkos svemu što je sada već iza nas.
Možda naša reprezentacija i dalje nije ni evropska ni svetska sila, ali veliki potencijal i prostor za napredak sigurno postoje.
Ne treba zaboraviti i da je izboren i plasman u A diviziju Lige nacija, a kontinuitet pojavljivanja na velikim takmicenjima i utakmica sa najjačim reprezentacijama su nam i te kako potrebni.
Zato je vreme da konačno odemo na Evro i tamo zasijamo punim sjajem, ali neka sve krene od Litvanije u nedelju.