0
Reprezentacija Srbije odigrala je prvu od dve prijateljske utakmice i u meču koji je mnogo više izgledao kao "prava prvenstvena" izgubila sa 2:1 golovima Patrika Vimera i Kristofa Baumgartnera, dok je jedini strelac za Srbiju bio Strahinja Pavlović.
Iako smo videli i dobre stvari, naročito u drugom poluvremenu, utakmica je donela više briga, nego nadanja nakon još jednog neuspelog eksperimenta Dragana Stojkovića Piksija.
Najveća boljka ove selekcije od dolaska Piksija na klupu jeste porozna odbrana koja je previše puta koštala ovu selekciju boljih rezultata. Doprineo je tome i sam selektor svojim čestim promenama, ali je činjenica da imamo neke kadrovske probleme koji su nepremostivi.
PROČITAJTE JOŠ
Piksi je većinu svog mandata igrao u formaciji sa tri štopera pozadi i bez klasičnih bekova, pošto su bočne igrače igrali krila koja su pokrivala celu stranu, a to je ujedno bio i razlog najvećih kritika javnosti.
Zbog toga je u jednom trenutku i sam selektor odlučio da pokuša sa prelaskom na tradicionalniju varijantu sa četiri igrača u zadnjoj liniji, ali je tu problem postao još veći. Srbija nema kvalitetne bekove, a reklo bi se da desnog beka za ovaj nivo fudbala nema uopšte.
Zbog toga je u trećem pokušaju da napravi zadnju liniju sa četiri defanzivca, Piksi ponovo doživeo fijasko. U nedostatku klasičnog desnog beka na ovom spisku, tu ulogu je dobio Uroš Spajić, dok je Strahinja Pavlović sa levog štopera prešao na levog beka. Ideja je bila da se tako učvrsti bedem, a da se napadački sa krila dobije širina.
Problem je brzo postao očigledan. Austrija je za 13 minuta postigla dva brza gola, a prvi je pao ulaskom u prostor između Gudelja i Pavlovića gde se videlo da strelcu jedinog gola nije prirodno da igra u tom sistemu jer to nisu zone na koje je navikao.
Tako se ovaj eksperiment završio kao i prethodna dva protiv Mađarske u kvalifikacijama i protiv Rusije u prijateljskom meču kada je Srbija izgledala defanzivno gore nego ikada.
„Krenuli smo sa četvoricom su liniji. Nešto me je uverilo da nije to to. Moramo da se vratimo na ono što najbolje znamo. Da izađemo visoko, da napadnemo protivnika i kroz naš stil igre dođemo do rezultata“, objasnio je Piksi.
Dakle, priča se vraća na početak. Srbija će igrati sa tri štopera u liniji što je uprkos svim manama možda i najmanje loše rešenje. Za početak, već godinama igramo u toj formaciji, i igrači su se navikli na takav sistem, a tu je i pomenuti hroničan nedostatak bekova.
Pored toga, Srbija je izgledala bolje defanzivno i protiv Austrije kada je prešla na taj sistem iako je ostala ranjiva na kontranapade kada je krenula da juri rezultat, ali smo videli zašto je Pavloviću bolja opcija da igra kao štoper, a ne kao bek kada je sa nekoliko sjajnih intervencija pomogao našem timu.
Druga stvar je da je igrač u srpskoj odbrani sa najviše nastuipa Nikola Milenković navikao na taj sistem i u klubu, a jasno je da je njegovo mesto zacementirano. Ostaje da se vidi ko će biti treći u liniji i to će selektor pokušati da odgonetne do prve utakmice sa Engleskom 16. juna.
Tu je do sada najviše menjao, a deluje da će prva opcija biti Nemanja Gudelj. Iako nije prirodno štoper, donosi kvalitet u igri sa loptom iz zadnje linije i ono što je selektoru u ovom sistemu važno, opciju da preciznim dugim loptama lakše razbije presing i omogući brzu tranziciju.
Veljković je po prirodi stvari idealno rešenje za centralnog u poslednjoj trojci, ali nikada u reprezentaciji nije odigrao na nivou koji se očekuju, pa deluje da neće biti prvi izbor.
„Nema spavanja za trenere, radićemo video analizu, želim sutra dobar sastanak i u tom video delu da igrači vide gde su bili dobri, a gde loši“, rekao je Stojković posle meča.
A pored defanzive, moraće da odgonentne i ko će mu činiti centralni par veznjaka pošto deo problema u odbrani leži i u tom segmentu. Da li će Sergej Milinković Savić igrati kao jedan od dvojice centralnih i ko će mu tu biti parnjak biće od velike važnosti za bolji blok ispred zadnje linije.
Sergej ima tendenciju da ide ka napred, pa nam treba mobilniji i zadnji vezni koji može da osvaja lopte i dobija duel. Srbija nema klasičnog čistača, a kao glavne opcije se nameću Saša Lukić i Nemanja Maksimović, dok bi Ilić trebalo da bude opcija sa klupe, jer je više kreator a ne defanzivac.
Srbiju čeka i duel sa Švedskom i još desetak dana treninga pred prvi meč što bi trebalo da bude dovoljno da Piksi dobije bar neke odgovore i utegne ekipu koliko može.
Euforije nema, što je u ovom trenutku dobro, a na igračima je da demantuju skepsu javnosti i konačno naprave dobar rezultat za Srbiju.
BONUS VIDEO Gol Srbije za 2:0
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
