0
Svima je je već odavno jasno o kakvom se vanserijskom fudbaleru radi kada se spomene ime Dušana Vlahovića, a ako je neki imao nekakvu sumnju, reprezentativac Srbije je razvejao za 33 sekunde u debitantskom nastupu u Ligi šampiona.
Fantastična kretnja i razumevanje prostora, prijem, i zatim udarac sa toliko osećaja za erupciju oduševljenja pokazali su o kakvoj se vanserijskoj klasi radi.
Čak i da niste ranije imali priliku da odgledate neki njegov meč, samo ovih 33 sekunde bi bilo dovoljno da shvatite kakva je fudbaler u pitanju.
Osim što je dolaskom u Juventus Vlahović trebalo da napravi iskorak u karijeri, Srbin je viđen i kao rešenje svih problema „stare dame“.
PROČITAJTE JOŠ
Inter je prethodne sezone prekinuo višegodišnju dominaciju Juventusa, a ni povratak Masimilijana Alegrija nije stabilizovao klub iz Torina. Mučenje od početka sezone i umesto borbe za titulu, grčevita borba za mesto u Ligi šampiona.
Prstom je upirano u Juventusov napad koji je bio bolno neefikasan sa svega 34 data gola na 23 meča.
Vlahović je trebalo da bude spasitelj, ali osim što je golovima na debiju u prvenstu i Ligi šampiona dokazao svoju klasu, Srbin nije uspeo da pokrene zarđalu mašineriju posrnulog giganta.
Problem zapravo i nije bio toliko u napadačima, koliko u celokupnom postojećem kadru.
Vlahović je postigao dva gola uz asistenciju za autogol u Kupu Italije koja je ekipi donela prolaz, ali je bolno upadljivo da se ekipa muči da uopšte stvara prilike i da uspostavi igru protiv iole ozbiljnijeg rivala.
Golovi Vlahovića u dobroj meri su i plodovi njegove genijalnosti, a vidljivo je da bi sa samo malo kreativnijom i boljom igrom njegove brojke mogle da odu u nebo.
Ako ne računamo meč u Kupu protiv Sasuola, kada je tim iz Torina bio napadački vrlo opasan sa mnogo prilika, u naredna tri susreta je prema statistici Juventus stvorio samo dve stopostotne šanse. Po jedna protiv Atalante i Torina i nijedna protiv Viljareala, jer je situacija u kojoj je Vlahović postigao rekordan gol zapravo bila njegova individualna majstorija, što ako se bolje pogleda teško da može da se okarakteriše prilikom.
U sva tri pomenuta duela, Juventus je prvi poveo i nije uspevao da sačuva prednost, a protvnicima je prepuštao posed iz kojeg bi na kraju bivao kažnjen.
Dok je Atalanta izrasla u ekipu koja je u stanju da dominira i protiv vrhunskih timova, bilo je bolno gledati Juventusovu nemoć protiv Torina koji ih je pu pojedinim periodima sabijao u kazneni prostor, kao i Viljareala koji suštinski nije toliko ofanzivan tim.
Majstore, doktore, Dušaneeeee pic.twitter.com/qUfSHjbgl5
— Dečak iz kraja (@Virim_iz_coska) February 22, 2022
Iako bi to moglo da se razume taktičkim opredeljenjem da se čuva rezultat i igra na kontranapde, Juventus je u većini takvih situacija delovao nemoćno. Nepostojanje plana za igru u tranziciji, nesposobnost da se u kontinuitetu brane pod pritiskom i nedostak kvalitetnog igračkog kadra su u ovom trenutku ono što najviše upada u oči.
Povred Kjelinija je dosta poremetila odbrambeni ritam, ali evidentno je i da je veteran i legenda Leonardo Bonući u velikom padu. Njegova nonšalancija je mogla da košta ekipu i poraza od Viljareala, a već dugo ne pravi razliku na terenu. Problem je u Juventusu i na bekovskim pozicijama jer za početak Alegri ne može da se odluči da li bi igrao varijantu sa dva ili tri igrača u zadnjoj liniji što je opet posledica tankog igračkog kadra. To dosta utiče na performanse igrača kao što je Kvadrado, dok je Aleks Sandro u velikom padu več drugu godinu zaredom, a njih dvojica nemaju prave alternative.
Vezni red je ojačan dovođenjem Denisa Zakarije, ali je problem u ovoj ekipi nedostatak pravog plejmejkera. Zakarija je igrač defanzivnih karakteristika, moderan zadnji vezni, dok igrači kao što su Rabio, ili Lokateli nisu klasični plejmejkeri. Veston Mekeni pokazuje kvalitet, ali je u vom trenutku često žrtva Alegirjevih pokušaja da pronađe dobitnu kombinaciju zbog čega mu se uloga i pozivcija na terenu često menja.
Dolazak Artura u razmeni za Pjanića iz Barselone nije rešio ništa, jer Brazilac nije taj kalibar, pa je tako Juventus došao u sitaciju da ima problem sa organizacijom igre, stvaranjem šansi i kontrolom poseda.
Jasno je i da ekipi iz Torina nedostaju Bernardeski i pogotovo Kjeza, ali njih dvojica sigurno ne bi rešili problem poseda, izlaska iz zadnje linije, i osvajanja terena, jer njihovi kvaliteti dolaze do izražaja pred golom rivala ili u tranziciji.
Juventus je tako dovođenjem Vlahović napravio sjajan potez, ali bi veliki problem mogao da bude ukoliko u sledećem prelaznom roku ne naprave adekvatnu pratnju svojuoj prvoj zvezdi.
Vlahović je pokazao da može da postiže golove iz nemogućih situacija i da vuče na svojim leđima veliki teret, ali to nije dovoljno za ambicije kluba koji želi da osvaja trofeje. Nerešeni rezultati i strepnja za prolaz protiv Viljareala, nisu ambicije koje mogu da zadovolje Juventus.
Zato će ukoliko ne naprave potrebne promene, transfer Vlahovića bii veliki balast, jer jedan igrač ne može da izvuče sam i skarije sve probleme.
BONUS VIDEO Vuletić: Kako su prodati Dušan Vlahović i Strahinja Pavlović
Pratite nas i na društvenim mrežama:
