0
Podsećanje kakva je bio veličina.
Pre tačno godinu dana je u večnost otišao Siniša Mihajlović nakon što je izgubio bitku sa leukemijom.
Mihajlović je karijeru do svetskih visina lansirao u dresu Crvene zvezde sa kojom je uzeo titule prvaka Evrope i sveta i koja je uvek imala posebno mesto u njegovom srcu.
PROČITAJTE JOŠ
„Bio sam mali, imao sam pet ili šest godina kada se javila emocija prema Crvenoj zvezdi. Iako u mojoj familiji niko nije navijao za Zvezdu, jer je moj otac rođen u Banja Luci i bodrio je Borac i Želju, ja sam oduvek navijao za Zvezdu. U bivšoj Jugoslaviji je svako navijao za jedan klub, ali je svako od njih po malo imao simpatije i prema Zvezdi. Oduvek sam bio navijač Crvene zvezde, gledao utakmice, bio sam na stadionu kao dete sa ocem. Išli smo iz Borova za Beograd. Gledali smo mečeve kada je igrao Dule Savić i Džajina generacija. To su veoma lepe uspomene“, istakao je svojevremeno u razgovoru za voljeni klub Siniša Mihajlović, a sada prenosi Zvezdin sajt.
Velikom Mihi se ostvario san onog trenutka kada je obukao dres beogradskih crveno-belih.
„Transfer u savezu, plaćen sam milion maraka u kešu. Dobio sam stan, auto i ugovor. Meni to nije bilo važno, došao sam i dogovorio se za minut. Tražio me i Partizan, ali nikad nisam hteo da idem tamo. Oduvek sam bio zvezdaš, moj san je bio da jednog dana zaigram za Crvenu zvezdu. To mi se ostvarilo. Od deset dečaka koji igraju fudbal svi oni razmišljaju da jednog dana dođu i zaigraju baš za klub za koji navijaju. Kada se to desi to je nešto najlepše, još kada osvojiš Kup evropskih šampiona, kao što smo mi osvojili ostaješ upisan za sva vremena, čak i kada jednog dana odeš. Zauvek će se pamtiti da si osvojio Kup evropskih šampiona i Interkontinentalni kup“.
Navijači Zvezde su uvek poštovali lik i delo Siniše Mihajlovića i svrstavali ga u najbolje fudbalere koje su videli na terenu Marakane.
„Nikad neću zaboraviti kada smo pred utakmicu protiv Dinama iz Drezdena trebali da izađemo na teren. Nalazili smo se u tunelu ispod severa. Prislonio sam ruku na zid, kako bih se istegao, a zatim osetio snažnu vibraciju i podrhtavanje tunela. Pričao sam sa Robertom Prosinečkim, koji je stajao na manje od dva metra od mene, ali nismo čuli jedan drugog. Samo sam mogao da vidim kako otvara usta, jer je jednostavno bila je neverovatna buka“.
Utakmica protiv Dinamo Drezdena je bila debitantska u Evropi za u tom trenutku izuzetno mladog Mihajlovića, koji je tek tada shvatio ko je i šta je Crvena zvezda.
„Kada smo izašli na teren, pogledao sam ispod oka bojažljivo i video da je sve puno. Pomislio sam “Zašto sam došao ovde?”, da mi je neko tada ponudio da izađem sa terena, da ne moram da igram istrčao bih napolje, rekao hvala i nikad više ne bih došao. Toliki strah sam osetio. To je trajalo prvih pet do deset minuta i onda je prošlo. To što može Marakana i navijači nisam nigde više osetio. Kada sam predvodio jedan klub kao trener nismo mogli da pobedimo utakmicu na gostujućem terenu. Igrače je “hvatao” strah kad ne igramo kod kuće. Onda sam im puštao snimke Delija, Zvezdinih utakmica iz tunela, zatim Argentine, navijače Boke Juniorsa i Rivera. U Italiji je drugačija situacija, primera radi kada igrate u Kaljariju na stadionu bude od 20 hiljada – osam. Tada sam im rekao da kada osete navijanje kao što je na Marakani, onda mogu da osete i strah, a ne da se plaše Kaljarija, gde imaju dve mačke na terenu, to nema nikakvog smisla… Posle gledanja snimaka smo pobedili utakmicu na strani.
Mihina jedina neostvarena fudbalska želja bila je da sedne na klupu Crvene zvezde.
„Želim da Zvezda u narednih 10 godina bude stalno u Evropi, da osvoji Superligu svaki put, a onda kad ja dođem, da osvojimo nešto i u Evropi, da stalno idemo na bolje. Uvek tako moraš da misliš u životu, da nađeš viši cilj. Kao igrač sam osvajao trofeje sa Zvezdom, sad je još ostalo da to učinim kao trener“, rekao je tokom čuvenog intervjua legendarni Siniša Mihajlović.
BONUS VIDEO Navijači Lacija bakljadom ispratili Sinišu
