0
Najveći povratak u istoriji finala Lige šampiona, magija u Istanbulu, Dudekove "špageti" noge tokom penala...
Mnogo je sinonima za legendarnu završnu utakmicu elitnog evropskog fudbalskog takmičenja 2005. godine, a negde između svega toga je ostala nezabeležena trenerska bravura Rafe Benitesa.
PROČITAJTE JOŠ
Milan je vodio 3:0 na poluvremenu, Liverpul je uspeo da stigne do izjednačenja i da stigne do jedanaesteraca, u kojima su njegovi fudbaleri imali više sreće i znanja.
Benitesova ekipa je vratila utakmicu na početak u 60. minutu, golom Ćabija Alonsa za 3:3, ali je bila svesna svoje defanzivne ranjivosti i nije jurcala napred.
Tome je doprinela nespremnost Stiva Finana, jedinog klasičnog desnog beka, koga je u poluvremenu zamenio defanzivni vezista Ditmar Haman, pa je Liverpul morao da primeni formaciju sa tri igrača u odbrani.
Potez koji je imao smisla, Milan je pravio velike probleme Liverpulu u sredini terena, Kaka je do ludila dovodio Alonsa i Džerarda koji, kao centralni vezisti, nisu uspevali da stanu na put magičnom Brazilcu.
Ulaskom Nemca engleska ekipa je dobila još jednog igrača u veznom redu, „osigurača“, klasičnog defanzivnog vezistu koji je svojim dugim nogama mogao da spreči da se protivnik „igra“ pred kaznenim prostorom njegove ekipe.
Ali…
Uvidevši mogućnost da napadne preko krila, trener Milana Karlo Ančeloti je u finišu regularnog dela meča na teren poslao Seržinja, umesto Klarensa Sedorfa.
To je značilo da Milan kreće u totalnu ofanzivu preko krila, što je Benites morao nekako da reši.
Kapiten je bio taj…
„Samo jedan igrač je mogao da obavi taj posao. To je bio Stiven Džerard. Uvek kažem da je Karlo pogodio ubacivanjem Seržinja, pošto je time raširio svoj napad. Reagovali smo, prebacili smo Stivena na tu poziciju. Mogao je i da zaustavi protivnika i da napadne. Morate da znate svoje igrače, a Stiven je bio igrač sa najviše energije u tom trenutku“, rekao je Benites.
PROČITAJTE JOŠ
Vredi istaći da se radilo o 86. minutu kada je Ančeloti ubacio Seržinja, koji je celu karijeru izgradio na tome što je umeo da istrči „uz liniju“ i da napravi karambol u odbrani protivnika.
Džerard je u maniru pravog kapitena imao veliki uticaj na tim, ne samo jurenjem Seržinja tokom produžetka.
„Nikada neću zaboraviti govor koji nam je održao tokom poluvremena. Benites nam je održao govor, trenerski govor, da ne treba da se predamo i da treba da damo gol brzo. Stiven je ustao i zamolio trenere da napuste svlačionicu. Čak i fizioterapeuti. Rekao je da je Liverpul sve što on ima, da voli taj klub i da ne želi da učestvuje u utakmici koja će biti tema podsmeha. Rekao je da moramo da uradimo sve da se vratimo u meč, ako ga volimo i poštujemo kao kapitena“, naveo je tadašnji napadač Liverpula Đibril Sise.
Centrirao je, uklizavao, trčao, padao, postigao gol, radio je sve na terenu. Kapiten nije smeo da izgubi finale. I nije.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
