Promene u Srbiji: Nekad zemlja defanzivaca, a sad napadača

Podeli:
Dušan Vlahović i Nemanja Vidić. Foto: Starsport

U poslednje dve decenije je sistem rada u fudbalu doživeo promene, a nigde se to nije tako dobro očitalo kao na primeru reprezentacije. Zemlja koja je nekada bila prepoznatljiva po fanatično borbenim defanzivcima, sada uživa u bravurama napadača.

PROČITAJTE JOŠ

Danas kvalifikacije za Svetsko prvenstvo 2006. godine deluju baš, baš daleko. Te kvalifikacije koja je naša tadašnja država Srbija i Crna Gora odigrala u grupi sa Španijom, Bosnom i Hercegovinom, Belgijom, Litvanijom i San Marinom, ostaće upamćene po tome što je naša selekcija primila samo jedan jedini pogodak! Taj jedini pogodak primljen je na gostovanju na „Visente Kalderonu“, kada je Raul zatresao mrežu „plavih“ u 19. minutu.

Ipak, na Mundijalu je odbrana bila i te kako ranjiva (još boli poraz od Argentine sa 6:0) iz mnogo razloga, a jedan od glavnih bio je odsustvo Nemanje Vidića koji se povredio po dolasku na Svetsko prvenstvo.

I zaista Nemanja Vidić je najavio trend koji će postati dominantna paradigma tih godina u srpskom fudbalu. Vidić koji će sa godinama postati i kapiten Mančester junajteda, danas se nalazi pred vratima Kuće slavnih Premijer lige i po mnogima je najbolji štoper koji je ikada igrao na Ostrvu.

Sa „crvenim đavolima“ je osvojio Ligu šampiona, pet puta Premijer ligu, dva puta je proglašen za najboljeg igrača Srbije. Šta reći više o čoveku kome su navijači spevali pesmu i koji predvodi sve legende Junajteda na umetničkoj kompoziciji koja se nalazi u muzeju kluba.

Foto: EPA/VASSIL DONEV

Ipak, nije samo Vidić bio dika navijača tih godina.

Branislav Ivanović je bio miljenik pristalica Čelsija, za koji je postigao sijaset važnih golova poput onog kada je protiv Benfike doneo „plavcima“ titulu u Ligi Evrope ili kada je Liverpulu spakovao dva gola u četvrtfinalu Lige šampiona.

Ivanović je osvojio tri titule Premijer lige i bio jedan od ključnih igrača „plavaca“ tih godina, i on je povremeno dobijao zaduženje da nosi kapitensku traku, a jedan je od rektih igrača iz naše selekcije početkom 2010-ih koji je i dalje aktivan igrač.

Tih godina su domaći defanzivci bili na veoma visokoj ceni. Neven Subotić je u paru sa Matsom Humelsom bio defanzivni bedem Borusije iz Dortmunda kada je igrala finale Lige šampiona 2012. godine (i dalje je poslednji Srbin u finalu LŠ).

U to doba je i Aleksandar Kolarov briljirao u dresu Lacija, kasnije i Mančester sitija.

Svima su navijači klubova za koji su igrali skandirali imena sa tribina, Vidić i Ivanović su opevani i u pesmama, dok ona Sitijevih navijača o Kolarovu nikada nije dobila takvu slavu.

U tom trenutku je Srbija imala i najvredniju odbranu sveta, na kojoj su joj zavidele i mnoge moćnije sile.

Ipak, paradigma se tokom godina promenila, pa sada novi selektor Dragan Stojković Piksi ima veće glavobolje (tzv. „slatke muke“) da sastavi napadački deo tima.

Foto: EPA-EFE/Szilard Koszticsak HUNGARY OUT

Luka Jović, fudbaler Real Madrida na pozajmici u Ajntrahtu, zna da pogađa sa obe noge, ali i da sjajno igra glavom. Postigao je dva sjajna gola u trijumfu protiv Rusije (5:0), pogodio je protiv Škotske u baražu za EP i tako pokazao da će u budućnosti biti možda i glavna napadačka opcija. Jović je nakon briljantne sezone u Bundesligi u dresu Ajntrahta kada je postigao i pet golova na meču sa Fortunom, u Realu naišao na niz problema.

Koronavirus u dva navrata, nepoverenje Zinedina Zidana i navijačko nestrpljenje učinili su da nakon godinu i po dana sreću potraži opet u Nemačkoj.

Napadač kog zovu i „srpski Falkao“ bi ovog leta mogao da poslednji put da se oproba na „Santijago Bernabeuu“ ili da postane novi napadač Čelsija, Intera, Bajerna…

Aleksandar Mitrović je najbolji strelac u istoriji reprezentacije sa 41 golom, a sa njegovim sazrevanjem počinje i promena paradigme kada je u pitanju odnos odbrana – napad. Od njega počinje srpski fudbal da ima mnogo više napadačkog arsenala. Jedan je od igrača koji je uvek igrao sjajno u dresu reprezentacije, bez obzira na to šta mu se dešava u privatnom životu ili u klubu za koji nastupa.

Na Evropsko prvenstvo za igrače do 19 godina otišao je nakon što je dobio suspenziju u Partizanu i od tog momenta pokazao da je dres reprezentacije svetinja. Tamo je osvojeno zlato koje će dve godine kasnije (2015. godine) biti „potvrđeno“ i na Svetsko prvenstvu za igrače do 20 godina.

Mitrović je prošle sezone postigao 26 golova na 40 utakmica Čempionšipa i sezonu je završio kao najbolji strelac svih engleskih liga. Ostao je u Fulamu, ali se nije previše naigrao.

Foto: Xinhua/Predrag Milosavljevic)

Poslednji u nizu fenomenalnih napadača je i Dušan Vlahović, koji ispisuje istoriju Fjorentine.

Samo su četiri stranca u 94 godina dugoj istoriji tima iz Firence uspela da postignu 20 i više golova u prvenstvu. Podvig našeg napadača je prvi još od kada je to učinio Gabrijel Batistuta, jedan od omiljenih fudbalera „viole“ svih vremena.

„Jedna velika čast, ali i velika obaveza i teret! Zato izbegavam ta poređenja jer ne smemo zaboraviti da je Batistuta jedan od najboljih napadača svih vremena. Ja sam tek na početku, moram da nastavim da radim više od ostalih, da vodim računa o svakom detalju i nadam da ce sve biti u redu“, rekao je Vlahović za Nova.rs.

Postao je prvi srpski fudbaler koji je postigao 20 i više golova u jednoj sezoni liga petice od 2003. godine kada je Darko Kovačević to učinio u dresu Real Sosijedada.

U ovim momentima se svi bave licitiranjem gde bi ovaj srpski napadač mogao da nastavi karijeru, ali on samo želi da privede sezonu kraju kako treba u Firenci, pa da onda odluči o budućnosti.

Zanimljivo je i samo malo preokrenuti perspektivu, dok je Srbija imala sjajne defanzivce napadači su uglavnom „kaskali“. Nikola Žigić je imao sjajne sezone u Rasingu, ali je u Valensiji bio zaboravljen. Marko Pantelić je bio odličan u Ajaksu, a onda i Olimpijakosu pre nego što je 2013. godine završio karijeru.

Kada se danas pogleda reprezentacija štoperi čine ironično najmlađi deo tima. Srbija godinama ne uspeva da reši problem desnog beka, kog je donedavno igrao Antonio Rukavina, a od dolaska Dragana Stojkovića Piksija „orlovi“ uglavnom igraju sa tri defanzivca.

Mladi Strahinja Pavlović je igrač Monaka na pozajmici u Serkl Brižu i tek hvata zalet za bogatu karijeru, dok je Nikola Milenković, štoper Fjorentine, i dalje jedan od najmlađih. Pominje se da bi „viola“ mogla da ga pusti za oko 25 miliona evra, te da u redu stoji nekoliko evropskih velikana.

Uz to je komandant odbrane Stefan Mitrović koji nastupa za francuski Strazbur.

Defanzivci više nisu jedini brend ko kome se Srbije prepoznaje, već sada i napadači igraju tu ulogu. Otuda i ne čudi promena i u igri reprezentacije, koja sada igra na gol više i sa ciljem da se nadigrava sa svakim rivalom.

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram

Komentari

Vaš komentar