Neretko se dešava da proslavljeni fudbaleri postanu treneri, ali ove godine u Premijer ligi imamo specifičnu situaciju.
Čak četvorica bivših vezista, sada su treneri premijerligaških timova – Mikel Arteta, Frenk Lampard, Stiven Džerard i Patrik Vijera.
PROČITAJTE JOŠ:
Svaki od njih je još uvek „zelen“ u trenerskom poslu, ali to ne znači da će rezultati izostati. U ovu grupu možemo uvrstiti i Pepa Gvardiolu, ali je on je već dokazani strateg i u trenerskoj karijeri ima čak 33 osvojena trofeja.
Arteta je tri godine bio pomoćnik Gvardioli u Mančester sitiju, ali je 2019. odlučio da se „odmetne“ i oproba se kao šef stručnog štaba.
Šansu mu je pružio Arsenal, klub u kom je proveo poslednje, a verovatno i najbolje dane igračke karijere. Sudeći po svemu što se dešavalo u timu „tobdžija“, poverenje je bilo na maksimumu.
Arteta je kao igrač bio poznat po mirnoći, preciznim dodavanjima i šutu van 16 metara. Igračku karijeru započeo je u drugom timu Barselone 1999. godine, nakon čega su usledili angažmani u Pari Sen Žermenu, Rendžersu, Real Sosijedadu, Evertonu i na kraju Arsenalu.
Nastupao i za reprezentaciju Španije, a sa Arsenalom je svake godine ispadao u osmini finala Lige šampiona.
Londonski tim je poslednji put igrao Ligu šampiona 2017. godine, a od tada je redovni učesnik Lige Evrope. Svakako, cilj kluba je da se vrati na najveću scenu, a šansu za to ima već ove godine, kada je Arteta na klupi u nešto drugačijoj ulozi i nema opterećenje što se tiče rezultata u Evropi.
Arsenal je trenutno šesti na tabeli, sa dva boda manje, ali i utakmicom manje od Mančester junajteda, koji je na četvrtom mestu.
Arteta je napravio smenu generacija, šansa je pružena mladima, pre svega u napadu, a rezultati nisu odmah došli. „Tobdžije“ su se dugo mučile, ali ove sezone konačno igraju lep i kvalitetan fudbal. Prednjače Bukajo Saka, Gabrijel Martineli, Martin Edegor i Emil Smit-Rou, dok im je podrška iskusni Aleksandar Lakazet.
Arsenal je hteo da dovede Dušana Vlahovića, koji bi se verovatno sjajno uklopio sa ostalim mladim talentima, ali se Srbin ipak odlučio za Juventus. Sa druge strane, Obamejang je napustio tim, ali je bilo poznato da je njegova disciplina, bar delimično dovela do toga, te u Londonu neće mnogo žaliti za njim.
Bez obzira na to, Artetinu ekipu ponovo vredi gledati, a navijači su svoje razočarenje zamenili optimizmom.
Na startu sezone u Premijer ligi, Kristal Palas je na mesto trenera doveo još jednog bivšeg vezistu Arsenala, Patrika Vijeru.
PROČITAJTE JOŠ:
Kristal Palas je stabilan prvoligaš, ali sudeći po pojačanjima, želi da napravi korak više, možda ne ove, ali u nekoj od sledećih sezona.
Trenutno su 13. na tabeli, ali je Vijera nedavno dobio pojačanja u vidu Odsona Eduara, Filipea Matete i Konora Galagera, koji je ove sezone „eksplodirao“ i ima sedam golova i tri asistencije u ligi. Kada se na to dodaju Vilfrid Zaha, Ebereči Eze i Mihael Olise, dobije se respektabilan tim, sa kojim Vijera i te kako može da napreduje.
Vijera je pre Kristal Palasa trenirao Nicu od 2018. do 2020. godine, a osim toga bio je i u Njujork sitiju. Prvi put se kao trener oprobao u mlađim kategorijama Mančester sitija.
Kao igrač bio je poznat po izuzetnoj snazi, dobrom driblingu i razornom šutu, a pored Arsenala branio je boje Kana, Milana, Juventusa, Intera i Mančester sitija. Za reprezentaciju Francuske odigrao je 107 utakmica, postigavši šest golova. Sa „trikolorima“ je osvojio tri zlatne i jednu srebrnu medalju.
Dolazak Stivena Džerarda u Aston Vilu takođe je bilo „pravo osveženje“ za Premijer ligu. Proslavljeni kapiten Liverpula trenersko iskustvo stekao je za tri godine u Rendžersu, sa kojim je igrao i u Ligi Evrope.
Ipak, Premijer liga je ipak neki drugi fudbalski nivo, ali Džerardu vrlo dobro poznat.
Vila je trenutno 11. na tabeli, a dolazak Džerarda je u klub privukao i Filipea Kutinja, te Lukasa Dinja, koji bi trebalo da budu glavni igrači u nastavku ove, ali i narednim sezonama.
Kao igrač, Džerard je za Liverpul odigrao 504 utakmice, na kojima je 120 puta bio strelac. Na terenu je radio sve, a specijalnost su mu billi udarci iz daljine, koji su mnogima „oduzimali dah“.
Sa Liverpulom je osvojio jednu titulu u Ligi šampiona 2005. godine, Kup UEFA 2001. i dva puta UEFA Superkup. U kolekciji mu nedostaje trofej Premijer lige.
Angažman u Aston Vili može mu biti odskočna daska za dalje, pošto su mu trenerske ambicije sigurno veće.
Poslednji, koji je dobio trenerski angažman ove sezone u Premijer ligi je Frenk Lampard. Popularni Frenki dobio je poverenje Evertona, koji se nalazi u izrazito lošoj formi, pa na poslednjih pet susreta u ligi nema pobedu.
„Karamele“ su pale na 16. poziciju, a oni nikako ne važe za tim koji se grčevito bori za opstanak.
Uz Lamparda stigli su i Dele Ali i Doni van de Bek, pa se očekuje da Everton odigra znatno bolje u nastavku sezone. Za borbu za evropska takmičenja je kasno, ali to može da bude i pozitivna okolnost. Lampard će imati priliku da uigra ekipu i dobro je spremi za narednu sezonu u kojoj će lestvica očekivanja sigurno biti postavljena nešto više.
Kao trener, Lampard je pre Evertona bio u Derbiju i Čelsiju, ali se nigde nije zadržao duže od jedne sezone. Sada je u svoj stručni štab doveo strog prijatelja, Ešlija Kola, pa se očekuje da njihovo dugogodišnje poznantsvo i razumevanje fudbala donese uspehe.
Što se igračke karijere tiče, u Vest Hemu je odigrao sedam sezona, da bi u Čelsiju bio od 2001. do 2014. godine.
Sa „plavcima“ se popeo i na „krov“ Evrope 2012. godine, a bio je član ekipe koja je osvojila Ligu Evrope 2013. godine. Takođe u riznici ima i tri trofeja Premijer lige osvojene sa omiljenim klubom.
Zajedno sa Džerardom bio je član reprezentacije Engleske dugi niz godina. Njegovu igru odlikovali su najviše inteligentni potezi, smirenost sa loptom i precizni šutevi.
BONUS VIDEO Borjanove bravure na golu Kanade, vodi tim na Svesko prvenstvo
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar