Srpski tenis se od početka ove godine u javnosti mahom sveo na deportaciju Novaka Đokovića iz Australije i prognoze gde bi mogao da igra ili ne u narednom periodu.
To je u dobroj meri i razumljivo jer je u pitanju najbolji sportista u istoriji ove zemlje i jedan od najboljih ikada na planeti, ali je u senci vanposrtskih događaja sezona za ostatak srpskog teniskog karavana počela sasvim solidno.
PROČITAJTE JOŠ
Izbacivanje Đokovića iz Australije, značilo je i priliku za Miomira Kecmanovića. Srpski teniser je dobro započeo i prošlu godinu i došao do svog najboljeg renkinga, ali je usledio pad u završnici i ispadanje van 50 najboljih igrača sveta.
Zato je početak ove godine bio veoma značajan iz dva razloga. Jedan je da se odbrane i eventualno nadmaše bodovi od prošle godine kako ne bi bilo dodatnog pada na listi, a drugi da pokaže da je spreman da napravi iskorak.
Nakon pobede i poraza na turniru u Sidneju, gde je eliminsan od objektivno boljeg Aslana Karaceva u ovom trenutku, usledio je odličan nastup u Melburnu. Kecmanović je stigao do osmine finala, ge je pružio dobar otpor Monfisu, ali ono što je najvažnije iskoristio je dobar žreb i pobedio igrače koje mora da dobija ukoliko želi u 20 najboljih na svetu.
Karuso, Pol i Sonego nisu rivali od kojih bi smeo da gubi na turnirima ukoliko želi da ostvari napredak
Taj rezultat mu je doneo i skok sa 77 pozicije do 63. mesta na rang listi. Za dodatni napredak će biti potrebno još mnogo dobrih rezultata, pogotovo što sad brani bodove sa turnira iz Južne Amerike od prošle sezone.
Ključna stvar za njegov napredak biće kontinuitet dobrih rezultata. Kecmanoviću bi se često dešavalo da posle jednog ili dva dobra odigrana turnira propusti priliku za dodatni skok najčešće nekim neočekivanim porazima.
Dobar početak godine je imao i Nikola Milojević.
Nekada veliki talenat, Milojević se već godinama muči da napravi iskorak i uđe u prvih sto i probije za njega tu magičnu barijeru. U Melburnu je odigrao odlične kvalifikacije, a onda dobro otvorio meč i u prvom kolu protiv Mekenzija Mekdonalda, ali je potom posustao.
Usledio je i dobar nastup u Argentini na turniru u Kordobi. Iako je kiksnuo u poslednjoj rundi kvalifikacija, sreća ga je pogledala i kao laki luzer je uspeo da se domogne četvrtfinala. Tamo je izgubio od iskusnog Londera, ali je obezbedio skok od nekoliko pozicija.
Milojeviću je u ovom trenutku najvažnije da uhvati talas, i sa nekoliko dobrih rezultata popravi renking i sebi omogući da preskače kvalifikacije bar manjih turnira gde često gubi snagu za mečeve koji mu donose bodove.
Njegov talenat nikada nije bio sporan, ali je svih prethodnih godina imao problem da ga prenese na seniorski nivo. Kod njega deluje da bi probijanje barijere i ulazak u sto najboljih značio i preokret i veliku količinu samopouzdanja.
Dobrim početkom sezone može da se pohvali i Filip Krajinović. Momku kojem po talentu pripada pozicija među deset najboljih, najveća prepreka je bio njegov nestabilan karakter.
Deluje da bi ova godina mogla da bude i najbolja u karijeri. Otvorio je dobrim nastupom na ATP kupu gde je ostvario dva trijumfa, a posle eliminacije od Švarcmana u prvom kolu Australijan opena, stigao je do polufinala Monpeljea.
Solidne pobede protiv Popirina, Conge i Džumhura, donele su mu dobar rezultat, a čini se da je mogao i više protiv neugodnog Bublika gde je propustio šansu da se nađe u finalu sa Aleksandrom Zverevim i odigra jedan veliki meč.
Ipak, popraviće poziciju za jedno mesto na rang listi, a mala razlika u bodovima znači da bi jedan dobar rezultat zančio povratak u 30 najboljih i šansu za dodatni iskorak.
Najvažnije za Krajinovića u ovom trenutku će biti da napravi kontinuitet dobrih rezultata, a već sledeći turnir na kojem bude igrao bi mogao da ponudi neke odgovore.
Solidno je krenuo i Laslo Đere. Iako mu je šljaka podloga koju preferira, sezonu na betonu je počeo pobedama u Adelajdu protiv Karbaljes Baene i Mutea, pre nego što ga je u četvrtfinalu izbacio Čilić U Melburnu nije imao sreće na žrebu, pošto je odmah naleteo na Šapovalova, ali je odigrao odlično i uspeo da osvoji jedan set, uz još dva taj-brejka koje je izgubio.
Za Đerea kreće omiljemi deo sezone. Južnoamerička šljaka je mesto gde je ostvario najbolje uspehe u karijeri, pa će tu tražiti svoju priliku za napredak.
Jedini koji bi zaboravio početak godine osim Novaka jeste Dušan Lajović. Drugi najbolji rangirani srpski teniser, od starta sezone ima smao dve pobede i pet poraza. Posle lošeg nastupa na ATP kupu, pobedio je Davidović Fokinu u Sidneju pa izgubio od Kresija, dok je u Melburnu dao naznake života.
Uspeo je da eliminiše Fučoviča, pre nego što ga je razbio Alkaraz.
Godina je solidno počela i dala nagoveštaje da bi mogli da dobijemo bar jednog tenisera koji bi se približio svetskom vrhu. Iako je u odnosu na period pre pojave Đokovića ovakva situacija fantastična, uspesi prethodnih godina i dobri rezultati Tipsarevića i Trocikog na vrhuncima karijera, podigla su lestvicu očekivanja
Zato će ostatak srpskog teniskog karavan morati da napravi iskorak.
BONUS VIDEO Nadal – Medvedev, najbolji momenti finala
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar