Šta je Piksi novo doneo Srbiji: Eksperimentiše, šteluje odbranu i vraća navijače

Podigli su obrve kad su videli ime Nemanje Gudelja među defanzivcima, nesvesni da se već "kuvalo" nešto u glavi selektora Srbije pred start kvalifikacija za Evropsko prvenstvo.Zato je na pitanje da li će biti iznenađenja u postavi ostao pomalo nedorečen."Spremamo, zato smo i ovde. Biće iznenađenja. Za vas šta god ja da uradim, stalno je neko iznenađenje, a gledam da uradim svoj posao najbolje što mogu, gledam da izvučem iz momaka najbolje što oni mogu. Ne mogu da govorim ko će igrati, ali mislim da će naslovi biti da ima iznenađenja u sastavu reprezentaciju. Mi za tri dana posle sutra imamo još jednu utakmicu. Treba biti mudar i pametan, treba napraviti dobru strategiju i nadamo se da ćemo to uraditi", rekao je Stojković pred meč sa Litvanijom.Možda je baš ovaj protivnik, koji je u petak uveče savladan sa 2:0, golovima Dušana Tadića i Dušana Vlahovića, bio onaj pravi da se iznenađujemo.A u šoku bismo ostali da je to iznenađenje bilo neprijatno. Gudelj, koga smo navikli da gledamo na poziciji veziste, našao se u srcu odbrane Srbije.

Pored njega Strahinja Pavlović i Strahinja Eraković, prvi sa zadatkom da povremeno vuče loptu napred, drugi s pristupom "bez rizika" i Gudelj koji je iskustvom trebalo da nadomesti to što po vokaciji nije štoper."Što se tiče Gudelja, radi se o kvalitetnom i iskusnom igraču, on je pokazao da može da igra na nekoliko pozicija, i u odbrani i u veznom redu, možda može i kao napadač, ali to nije niko još pokušao. On u Sevilji duže već igra na poziciji odbrambenog igrača i vidim da kvalitetno igra, skoncentrisan je na ulogu koju mu trener da. Videćemo na kojoj će poziciji igrati, ali meni je lakši posao da imam dve opcije na raspolaganju, to je za trenera dobra stvar, to je moje mišljenje", kazao je selektor o Gudelju.

Gudelj je u nacionalnom timu u prethodnom ciklusu kvalifikacija igrao ispred Stefana Mitrovića i Miloša Veljkovića. Protiv Litvanije se nijedan nije našao na terenu (ni na spisku, Veljković je doduše povređen), a Nemanja je samo u reprezentaciji preuzeo ulogu u kojoj se snašao u Sevilji.Nije bilo sve med i mleko, ali Piksi je bar nešto pokušao protiv rivala po meri, pa ako mu se nije svidelo, imaće još šansi da to utegne.Jer, upravo je odbrana bila glavni predmet kritika za tim Srbije koji je primio tri gola od Kameruna, tri od Švajcarske i dva od Brazila u Kataru.

Tada Eraković nije dobio ni minut na tri utakmice, a ovog puta je bio starter, što je svakako pomak da se nađe dobitna formula. Nije da nije bilo "štucanja" u meču sa Litvancima, imali su Gitis Paulauskas i Arvidas Novikovas dobre šanse da promene rezultat i srećom, nisu to uradili.Po tome se vidi da je potrebno da se još radi kako bi se Srbija našla u Nemačkoj na Evropskom posle 24 godine, ali izvesni koraci su napravljeni.Drugo, uprkos tome što smo kao nacionalni tim zakazali na Svetskom, lepa je slika što je 21.000 ljudi bila na tribinama stadiona "Rajko Mitić".Bilo je tu mnogo roditelja sa decom, ona su u više navrata tokom utakmice bila i najbučnija na stadionu dok su tankim glasovima vikala "Srbija, Srbija".

Kad se pogleda poseta u prethodnim godinama, dugo nije bila veća. Bar kod nas na stadionima. Švedsku je došlo da gleda 14.000 ljudi, Sloveniju 11.000, Norvešku 9.700, a Azerbejdžan 5.900.Luksemburg je ispratilo desetak hiljada navijača, a pre pandemije koronavirusa, na meč sa Ukrajinom je došlo 4.457 ljudi.To, nadamo se, govori o jednom trendu rasta broja navijača na utakmicama Srbije, prema kojoj se raspoloženje videlo i u Kataru.Mnogo Srba je došlo u Dohu, što preko Dubaija, što direktno i bilo ih je na svim utakmicama u grupi. I niste mogli da nađete nikog ko će glasno da izgovori u tom trenutku da nećemo proći grupu.To je onaj zarazni optimizam koji je Stojković vratio, iako on uvek, uglavnom neopravdano tinja pred svake kvalifikacije i posebno velika takmičenja.Čak i na nekoliko hiljada kilometara od kuće, više hiljada ljudi u obeležjima sa grbom orla našlo se na stadionu Lusail, na Al Džanubu i Stadionu 974.

I treće, Piksi je uspeo da ubedi neke igrače koji nisu od starta vezani za Srbiju da je izaberu kao svoj nacionalni dres. Primer su Lazar Samardžić i Vladan Kovačević, a možda ih bude još.Svi se nadaju da će istu odluku doneti i Stefan Bajčetić, mada to za sada zvuči kao teška priča, jer se čini bliži Španiji, gde je rođen i stasavao, nego Srbiji, odakle mu je otac.Samardžić je u petak uveče debitovao za Srbiju i dan kasnije napisao kako je to neopisiv osećaj, dok se Kovačević tek čeka na golu.Pošto se Marko Dmitrović povukao iz nacionalnog tima, nema sumnje da će i za njega uz Vanju Milinković-Savića i Predraga Rajkovića da se nađe mesta, jer su se Vanja i Predrag više puta smenjivali.Kao što Piksi kaže, to može da mu bude samo dodatni plus i opcija više u igri u kojoj je prvu prepreku na putu do Evropskog prvenstva savladao uspešno.U ponedeljak sledi ona teža, Crna Gora u Podgorici i videćemo da li će i tada nekako da nas iznenadi, a da rezultat na semaforu pokazuje rezultat koji na tabeli grupe znači tri boda za Srbiju.BONUS VIDEO Minut ćutanja za Mihu pred utakmicu Srbije

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=minututanjazamihupredutakmicusrbije-novas-worldwide&stream=sp1400&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="5656611"]