6
Mlađe generacije će se zaklinjati u Lionela Mesija, one starije i dalje imaju svog fudbalskog "kralja".
A taj kralj se zvao Edson Arantes do Nascimento ili skraćeno – Pele. Zoran Filipović, naš proslavljeni fudbaler i trener, bio je, kako kaže, klinac u trenutku kada je „O Rei“ trčao počasni krug.
PROČITAJTE JOŠ:
Bio je i jedan od srećnika koje je Vujadin Boškov poveo u Rio de Žaneiro na Marakanu, 18. jula 1971. godine.
Povod je bio oproštaj čuvenog Brazilca koji je osvojio tri titule svetskog prvaka. Pola veka kasnije, Pele je preminuo u bolnici, a uz njega je bila njegova porodica.
„Šta ćete, to je život… Da vam kažem šta je u ono vreme značila Jugoslavija u fudbalskom smislu: da nas jedan Brazil pozove na oproštaj legende, Pelea. Došli smo na taj fenomenalan fudbalski događaj, organizacija je bila na nivou. Stadion pun, a mi smo videli veličinu Pelea kao igrača i ličnosti. Kako su ga ispratili, kako je on sam doživeo to sve u psihološkom smislu“, počeo je Filipović priču za Nova.rs.
Iako nije bilo doba interneta i društvenih mreža, već tada se videlo koliko je „O Rei“ veliki igrač po broju reportera koji su se „saplitali jedni o druge“ da bi ga ispratili što bolje.
„Na zagrevanju je bilo mnogo reportera, u terenu, što je neuobičajeno. Nisi imao prostor ni da se zagrevaš kako treba. Onda taj njegov počasni krug na poluvremenu. Stvarno su svi jurili oko njega, opraštao se mašući dresom i plačući u isto vreme. I onda je stvarno žao što napušta tu reprezentaciju s kojom je osvojio tri titule svetskog prvaka. Tako da, jedan izvanredan događaj. Ja sam bio mlad klinac, 18 godina, doživeo sam taj spektakl, u svakom smislu sam bio oduševljen i to se nikad ne zaboravlja“, kaže nam Filipović.
Tek nekoliko godina kasnije je postao svestan čemu je prisustvovao pred oko, bar zvanično 140 hiljada ljudi, u prijateljskom meču završenom 2:2. Golove su davali Rivelino i Žerson za Brazil, a Jurica Jerković i Dragan Džajić za Jugoslaviju.
„Stvarno smo imali klasne igrače, bio je sličan fudbal kao u Brazilu, tehnički potkovani igrači, naša liga kao liga je bila pri vrhu evropskog fudbala. Nisu nas uzalud zvali evropskim Brazilcima“.
Ipak, fudbal je u Južnoj Americi na jednom višem nivou fanatizma. To je moglo da se vidi i u Kataru na nedavno završenom Mundijalu, gde je Argentina slavila i uzela treću „boginju“. Brazil je ispao u četvrtfinalu, na penale od Hrvatske, iako je slovio za glavnog favorita.
U krajnjoj liniji, u grupi je glatko pobedio Srbiju sa 2:0, uz najbolji gol prvenstva, majstoriju Rišarlisona.
„To je tradicija njihova, uvek su gajili i negovali igrače svetske klase. Dan danas vidite koje igračke kvalitete Brazil ima“, priča Filipović.
„Brazil, Argentina uvažavaju fudbal i to se videlo i na toj oproštajnoj utakmici. Pele je plakao, ljudi su plakali, emocija je bila potpuna. Od naših niko nije plakao, mi smo samo bili začuđeni i uživali smo u tom spektaklu. Ostalo je to u sećanju do kraja života, to se retko kad događa. Igrati pred 160 hiljada ljudi nije bilo moguće“, dodaje proslavljeni as.
Brazil je podbacio, Argentina se „selesau“ približila na dve „boginje“ zaostatka, a „so na ranu“ momcima u žutim dresovima je i činjenica da je titulu uzeo Lionel Mesi, koga su zbog toga mnogi proglasili najboljim fudbalerom svih vremena.
Taj epitet je Pele dugo nosio i po mišljenju Filipovića, nosiće ga i nadalje, uprkos tome što je Mesi osvojio praktično sve najveće trofeje i u klupskom i u reprezentativnom fudbalu.
„Pa mislim da je Pele najbolji igrač svih vremena. Da tu nema poređenja. Po mom mišljenju. U jednom drugačijem fudbalu, to je realnost, ali i da je igrao u ovom fudbalu, bio bi sigurno najbolji. Zbog čega? Jer su današnja fudbalska pravila takva da svaki fizički kontakt dovodi do žutog ili crvenog kartona. Napadačima je mnogo lakše u tom smislu igrati i davati golove. Za razliku od tih godina kad pravila nisu bila u korist napadača, da tako kažem“.
Deo zaostavštine Pelea s početka sedamdesetih i uspomena na meč sa Jugoslavijom stoji i u katarskom „Olimpijskom i sportskom muzeju“.
Od čuvenog Brazilca su se oprostili mnogi najbolji fudbaleri današnjice, mada Filipović veruje da njegovi rekordi neće nikada biti oboreni.
„On je dao gomilu golova. Ta statistika koju ima, mislim da to neće dostići nijedan igrač, te brojke koje je on imao. Ne mogu ni Mesi, ni Kristijano Ronaldo. Eventualno možda Mbape koji je tu mlad, pa eventualno može da osvoji tri prvenstva, ali ja ne verujem u to“.
Po njegovom mišljenju, Dijego Maradona je takođe fudbalska veličina za sebe, ali rame uz rame sa Peleom.
„Maradona je Maradona, posle Pelea, tu je Maradona glavni. Rano smo ga izgubili, mlad je umro, ali to je život“, ističe čuveni trener i na pitanje može li zamisliti da se danas recimo igrač kao što je Mesi oprosti u prijateljskoj utakmici protiv Srbije, kratko odogovara: „To je teško. Teško, teško mi je da zamislim“.
Na nebu je tog 18. jula 1971. u Riju avion vukao transparent „neka dugo živi Kralj“. Bez brige, živeće večno.
BONUS VIDEO: Pele – gol protiv SSSR-a
