Da li je Partizan konačno našao novog Leonarda?

Podeli:
Foto: EPA-EFE/Zsolt Szigetvary

Gvinejac od "metar i žilet", brzonogi Japanac, prvi muslimanski vernik kao kapiten reprezentacije Izraela, napadač sa "najdužim nogama na svetu", momak pod imenom Džoni Štulić...

Fudbalski klub Partizan u svom timu ima impozantnu galeriju živopisnih likova koja je u petak postala punija i za još jednu više nego zanimljivu životnu priču.

PROČITAJTE JOŠ

Crno-beli dres sa brojem 8 zadužio je Filip Holender, reprezentativac Mađarske, rođen u Kragujevcu, sa stalnim zaposlenjem u švajcarskom Luganu i privremenim u Humskoj 1.

Reklo bi se da nije baš najjasnije kako je sportski sektor Partizana stigao do pozicije da treneru Aleksandru Stanojeviću dopremi još jednog ofanzivnog igrača.

I takva teza se izvlači iz činjenice da se proteklih dana spekulisalo o tome da on želi novog levog beka i jednog štopera.

Umesto zakrpe za odbranu, u tim je stigao, kako su takođe mediji navodili, igrač zamena za Đorđa Ivanovića, momka koji nije imao veliku ulogu niti minutažu.

Dakle, zamena za zamenu? Pomalo nelogično, zar ne?

Kako bilo, Holender je stigao u Humsku za 50.000 evra, koliko je srpski klub platio Luganu za jednosezonsku pozajmicu, uz pravo otkupa od 450.000 evra na kraju sezone.

Holenderov put do srpske prestonice je bio više nego zaobilazan, imajući u vidu da je rođen u Kragujevcu 1994. godine, gde je i počeo da se bavi fudbalom, trenirajući u školi fudbala Fitnes, do 2007. godine.

Vredi istaći da su u tom programu prve fudbalske korake napravili sjajni igrači poput Filipa Kostića, Danka Lazovića, Đorđa Rakića…

Sa 13 godina je pristupio Radničkom iz Kragujevca, ali se tu zadržao samo dve sezone i preselio se u Mađarsku, tačnije Honved, odnosno njegove mlađe kategorije.

PROČITAJTE JOŠ

Za četiri godine je uspeo da nauči jezik i dobije mađarski pasoš, s obzirom na to da je njegov deda bio Mađar.

Novu putnu ispravu je iskoristio privativši da zaigra za mlađe reprezentativne selekcije severnog suseda Srbije.

„Kada sam stigao ovde mislio sam da nikada neću uspeti da naučim jezik. Iznenadio sam se kada sam progovorio“, naveo je Holender za mađarske medije, noseći na ručnom zglobom dve brojanice.

Kako je tada navedeno, večiti rivali iz Srbije su bili „oko njega“, ali ga je otac posavetovao da ode u Honved, klub u kom je ponikao legendarni Ferenc Puškaš, jedna od najboljih golgetera svih vremena.

„Kada sam došao ovde bio sam niko i ništa. Bio sam usamljen, ali sam mogao da radim sa velikim trenerima i da postanem čovek. Osetio sam kako izgleda boriti se za opstanak i kako izgleda postati šampion. Neverovatne stvari su mi se dogodile“, govorio je Holender.

Već 2014. godine je zaigrao za mladu reprezentaciju Mađarske, četiri godine kasnije i za seniorsku, u čijem dresu je debitantski gol postigao protiv Crne Gore u prijateljskoj utakmici u Podgorici.

Napuštanje Honveda mu je teško palo, kao i adaptacija na Lugano. Ambicija ga vodi, govorio je, ka novim izazovima, a u Partizanu će ih imati na pretek.

Iako je bio poređen sa Ivanovićem, po stilu igre, načinu kretnje, šutiranju, ali i fizičkom izgledu neodoljivo podseća na Leonarda, Brazilca koji je bio arhitekta projekta zvanog „poslednja titula Partizana“.

Holender je najbolje partije pružao kao levokrilni napadač, što je kao desnonog koristio za ulaženje u sredinu terena i direktne atake na gol.

To je postalo njegov zaštitni znak, ali je vremenom evoluirao i do pozicije klasičnog špica, pa i ofanzivnog veziste, delujući ponekad i iza dvojice napadača što ga čini posebno opasnim zbog dobre tehnike i brzine nogu.

Nije izvesno kakvu će ulogu dobiti u Partizanu. Ako se imaju u vidu prethodno iznete činjenice, Humsku ulicu bi lako mogao da napusti Filip Stevanović, koji je u ovoj sezoni imao prednost u odnosu na ostale na levokrilnoj poziciji.

U tom slučaju Holender bi mogao da se vrati korenima i pokuša da osveži sećanje na Leonardove bravure, te da zaoštri pomalo otupelu oštricu napada u kojoj fali svežine i golgeterskog instinkta.

Imaće sezonu da se dokaže i da pokuša da ostavi traga u državi koja je njegova, ali i više nije. Srećom po Partizan, zadržao je srpski pasoš pa neće biti računat u strance, što je nešto o čemu crno-beli moraju da vode računa, imajući u vidu pravila u srpskom fudbalu.

Prilika za adaptaciju i nema previše, ali je jasno da je Holender motivisan, kako zbog činjenice da će prvi put zaista zaigrati u Srbiji, te jasnog momenta da mu je sa 26 godina vreme da punom snagom kroči na veliku scenu.

Makar ona bila i u Srbiji…

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram

Komentari

Vaš komentar