Ispovest kapitena Voždovca ili šta povezuje „zmajeve“, Suareza i Vučinića

Podeli:
Nemanja Nikolić; Foto: STARSPORT/Pedja Milosavljevic

Zbog novonastale situacije sa pandemijom koronavirusa, i kapiten Voždovca Nemanja Nikolić se nalazi u izolaciji koju provodi sa porodicom u rodnom Valjevu. Pokušava kao i svi da sam održava formu dok ne dođe do raspleta situacije oko nastavka kotrljanja lopte i do tada otkriva brojne zanimljivosti.

Kapiten „zmajeva“ za klupski sajt priča i o situaciji u rodnom gradu, ponašanju ljudi, održavanju forme prema planu kondicionog trenera Marka Kuridže… Dok se ne nađe opet na terenu, prisetio se kako je sve počelo i kako je debitovao za Crvenu zvezdu kod Valtera Zenge sa 18 godina u Kupu protiv Metalca.

Zatim se preko Subotice i OFK Beograda otisnuo se u inostranstvo, prva stanica – Dinamo Minsk, pa transfer u BATE Borisov i igranje u Ligi šampiona.

„Najlepši deo moje karijere. Sa mnom su bili i saigrači iz Srbije, Milunović, Mladenović i Jevtić. Nas četvorica smo sjajno funkcionisali i bili deo sjajnog tima koji je igrao Ligu šampiona. Bitan momenat je bio kada sam postigao gol protiv Videotona u meču pred duel sa Partizanom, i taj gol doneo nam je mogućnost da igramo u plej-ofu kvalifikacija, tako da smo osigurali sigurno evropsko takmičenje. Na moju veliku radost tada smo izbacili Partizan i upali u strašnu grupu u kojoj smo bili sa Romom, Leverkuzenom i Barselonom. Igrajući u grupi zabeležio sam dve asistencije i zaista pružio solidne partije, tako da su i ljudi iz Borisova bili jako zadovoljni saradnjom“.

Prošao je put od nižih srpskih liga do svetla elitne pozornice, pa Nikolić može da uporedi kako sve to izgleda.

Foto: EPA/Mariscal

„Enormna je razlika u nivou fudbala. Velika je razlika u shvatanju, gledanju na fudbal i na samom ophođenju prema tom sportu. Na visokom nivou greške se ne praštaju. Naprotiv, one se čekaju. Razlika je u tome što vrhunske ekipe drže svoj tempo igre i preko devedeset minuta, dok slabije ekipe popuste u nekom momentu, i tu bivaju uhvaćene u zamku“.

Posle epizode u Hapoelu iz Tel Aviva, prvi put se našao u Voždovcu kada je trener bio Ilija Stolica. Usledili su novi izleti u Izrael i Dinamo Minsk, da bi se leta prošle godine vratio na “krov” sa kapitenskom trakom na ruci.

„Vratio sam se nakon dve godine, jer sam znao kako je organizovan klub, ali ipak me sačekalo iznenađenje. Klub je rapidno napredovao i organizacioni i tehnički. Zadržani su ljudi koji su i ranije bili u klubu, koji su sticali iskustvo u, da kažemo vođenju kluba, samo su sada napredovali i došli na rukovodeće funkcije, i to sada funkcioniše zaista sjajno. Imao sam ponude još dva ili tri kluba, ali u Voždovcu sam opet prepoznao sredinu i ljude koji su podređeni igračima, njihovom napredovanju i to je klub koji je blizak mom srcu. Naravno i mi igrači smo tu za sve ljude iz kluba, odnos je uzajaman, tako da je ovo zaista jedna specifična fudbalska sredina“.

Iskusni, 32-godišnji vezista iz Valjeva branio je boje reprezentacije Crne Gore, mnogo toga je doživeo u karijeri, od domaćih terena do Lige šampiona i duela sa najboljim fudbalerima sveta.

Foto: EPA/LANCIA

„Igrao sam sa zaista sjajnim igračima kao što su Koroman, Milijaš, Stefan Savić, Stevan Jovetić i mnogi drugi u reprezentaciji i u klubovima, ali zaista jedan čovek se izdvaja i posle njega nema zareza, samo tačke. Nijedan čovek nije takav, da kažem ‘doktor’ fudbala, super ultimativni fudbalski talenat koji se viđa samo jednom u životu kao – Mirko Vučinić. Ne znam koju reč da pronađem da opišem fudbalski talenat ili ono što se nalazi u glavi tog čoveka, i u nogama naravno. On se rodio sa time, Bog ga je stvorio za fudbal. Imao je sjajnu karijeru, koja je mogla da bude još bogatija, jer je on igrač koji je mogao da nosi igru najvećih svetskih klubova, ali on se odlučio da uživa u fudbalu, da bude veliki gospodin, ali da se ipak svuda vidi njegov veliki talenat“, pun je hvale Nikolić na račun Vučinića i dodaje:

„Najbolji igrači protiv kojih sam igrao jesu Suarez i Nejmar, protiv kojih sam imao duele kada smo se sastali sa Barselonom u Ligi Šampiona. I to sam sa najbolje pozicije imao priliku da gledam šta rade na terenu, jer smo igrali jako blizu. Možda je i Eden Aazar ostavio na mene sjajan utisak kada smo igrali protiv Belgije, ali ne tako veliki kao Suarez“, završava Nikolić.

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram