Milovan Bojić izabran za predsednika Skupštine Zvezde

Pored njega, izabrana su i dvojica potpredsednika Skupštne crveno-belih, a u narednom periodu, na ovim pozicijama će se naći legendarni fudbaleri Boško Đurovski i Nenad Milijaš.

Nakon imenovanja Milovan Bojić je istakao:

"Generacije i generacije fudbalera i generacije fudbalkih radnika naše Crvene zvezde, stvorili su Crvenu zvezdu, prepoznatljivi srpski brend, priznat i uvažne i u Evropi i svetu. Ako bih uz sve silne pehare koje smo osvajali, mogao danas kao novoizbrani predsednik Skupštine kluba, da okačim dva epiteta, onda bih napisao veliko i dobro. Zato što naša Crvena zvezda stvara veliko, a dobro jer stvara trajno. I zaista, drugima pripadaju epizode, a našoj Crvenoj zvezdi pripada trajanje".

U nastavku izlaganja Milovan Bojić je istakao:

"Dragi prijatelji, osvajali smo evropske i svetske visine. Patili u porazima, uzdiuzali se u pobedama, ali šta je veliko i neprikosnoveno, što se Crvenom zvezdom naziva, donelo. Donelo nam je najdelotvorniji lek koji medicina ima i zna. To je radost. Ona se može deliti i delovati neograničeno, bez ikakvih kontraindikacija. Radost ima smisla samo ako se podeli sa drugima. Naša je Zvezda delila sa armijom svojih navijača, sa narodom i zato je Crvena zvezda hrast koji je ispružio sve svoje žile u tokove našeg života i delovanja i zato je Fudbalski klub Crvena zvezda nacionalno blago", uz gromoglasni aplauz rekao je predsednik klupske Skupštine.

U novom sazivu kao sigurnih 36 izabranih za Zvezdinu Skupštinu su: Nenad Milijaš, Nikola Žigić, Vladimir Petrović Pižon, Boško Đurovski, Ilija Najdoski, Vladan Milojević, Dragiša Binić, Slobodan Marović, Dragan Mrđa, Dejan Stanković, Dejan Milovanović, Ratomir Dujković, Miloš Šestić, Vujadin Savić, Aleksandar Nenezić, Mladen Lazić, Dragan Stojković, Zdravko Borovnica, Zoran Timić, Zoran Filipović, Milovan Rajevac, Nedeljko Milosavljević, Cvijetin Blagojević, Ratko Vučković, Radovan Krivokapić, Dejan Sokolović, Dalibor Arbutina, Marjan Marković, Branislav Rupar, Žarko Đurović, Nemanja Arizanović, Mila Radojičić, Uroš Andrejić, Aleksandar Stanisavljević, Dejan Kojić i Jovo Vuković.

Doktor i političar

Novi predsednik Skupštine Crvene zvezde rođen je 1955. godine u Kolašinu, gde je stekao osnovno i srednjoškolsko obrzovanje. Završio je Medicinski fakultet u Beogradu, gde je magstrirao i doktorirao.

Tokom skoro četvorodecenijskog rada u kardiovaskularnoj medicini, objavio je oko 750 naučnih i stručnih radova, autor je 11 monografija, od kojih su pet udžbenici Medicinskog fakulteta. Redovni je član Evropske akademije nauka i umetnosti (EANU). Prof. dr Milovan Bojić uveo je nove metode u kardiovaskularnoj medicini u Srbiji. Prvu uspešnu transplantaciju srca i jetre, ugradnju parcijalnog veštačkog srca, ugradnju totalnog veštačkog srca, hirurško remodelovanje srca, ugradnju kardioverter-defibrilatora, uveo TAVI procedure, osnovao i rukovodio Laboratorijom za aterosklerozu i vaskularnu biologiju, bio profesor po pozivu u vodećim univerzitetima u Evrope i sveta i redovni profesor kardiovaskularne medicine na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Milanu. Boravio je na stručnom usavršavanju u Italiji, Americi, Nemačkoj i Francuskoj.

U periodu od 24. marta 1998. do 24. oktobra 2000. godine, obavljao je dužnost potpredsednika Vlade Srbije, a bio je i ministar zdravlja od 12. jula do 24. oktobra 2000.

Od parlamentarnih izbora 2016. do 30. avgusta 2017. godine je bio narodni poslanik u Narodnoj skupštini Srbije. Pristupio je Socijalističkoj partiji Srbije neposredno po njenom osnivanju 1990. godine i postao predsednik opštinskog odbora Vračar. Postao je član Jugoslovenske levice (JUL) odmah po nastanku 1994.

Izabran je 1998. za potpredsednika Vlade Republike Srbije, čiji je predsednik po drugi put bio Mirko Marjanović. Ostao je do oktobra 2000, a za ministra zdravlja je imenovan jula 2000. godine.

Na parlamentarnim izborima 2016. godine, Bojić je bio sedmi kandidat na listi Srpske radikalne stranke. Pošto je ta stranka prešla cenzus, postao je narodni poslanik. Podneo je ostavku na to 30. avgusta 2017. godine, neposredno pre izbora za direktora Instituta za kardiovaskularne bolesti Dedinje.

BONUS VIDEO