0
Vujadin Boškov, Siniša Mihajlović i Goran Bunjevčević, fudbalski velikani koji više nisu sa nama, a o kojima se i danas priča sa posebnim emocijama.
Fudbaleri Srbije posle duge 24 godine igraće na Evropskom prvenstvu, i prvi put pod tim imenom, pošto je reprezentacija tada Jugoslavije poslednji put učestvovala na EP 2000. Prošlo je previše vremena, a Nova.rs je spremila ekskluzivan video specijal „Zagrevanje EURO 2024„, u kojem su članovi te generacije u 10 epizoda otkrili brojne detalje iz neverovatnih kvalifikacija, kao i sa samog šampionata.
Toliko toga je stalo od 1998. kada su počele kvalifikacije, do leta 2000. kada je odigrano Evropsko prvenstvo, inače prvo u dve države – Belgiji i Holandiji. Mečevi za vreme NATO bombardovanja, dueli sa Hrvatskom i u Beogradu i u Zagrebu o kojima se i dalje priča, potom i turnir za pamćenje u svakom smislu…
Od tada je prošlo previše, skoro pune dve i po decenije naša reprezentacija nije bila na EP. I mnogi velikani više nisu sa nama, kao što su Vujadin Boškov, Siniša Mihajlović i Goran Bunjevčević. Čuveni trener, selektor na tom EURO 2000, i proslavljeni asovi, i dan danas izazivaju posebne emocije.
Ivica Kralj, Slaviša Jokanović, Zoran Filipović (tada trener u stručnom štabu Boškova), kao i Ivan Dudić i Milorad Korać prisetili su se u našem serijalu onih koji više nisu sa nama i kojih se rado sećamo.
PROČITAJTE JOŠ
0
1
0
0
Svako od njih imao je posebne reči, iz kojih je mogla da se prepozna tuga, ali i neverica da su nas napustili, što vas čeka u videu na vrhu.
„Ne mogu i dalje da verujem da nisu više sa nama. Čovek koji je bio pun energije, fantastičan trener, verovao uvek u šta možda mi nismo. Za Bunju je bio šok za sve nas, neverica, tako brzo je otišao jedan veliki čovek. Mihu znam ga kao velikog borca, pozitivca, emotivca. Bio sam siguran da će da se izvuče, kad su javili da je preminuo… Ne može čovek da prihvati da nisu među nama više. To su ljudi kojih ću se uvek rado sećati“, rekao je Ivica Kralj.
I Slaviša Jokanović je svestan koliko nedostaju Miha, Vujke i Bunja…
„Legenda, možda i najveće ime od svih trenera sa našeg podneblja. Prolazi vreme, odlaze neki ljudi, ali kad god imamo priliku da ih se setimo, obuzme me radost što sam ih poznavao i tuga što više nisu sa nama“.
Zoran Filipović je verovatno najbolje od svih poznavao Boškova, sa kojim je sarađivao i u klubu, i u nacionalnom timu.
„Zajedno smo radili i u Sampdoriji, družili smo se van terena, divan čovek, pravi domaćin. Uvek je pravio neke svoje šale… Kad smo šetali po Italiji, svi su ga pozdravljali i tražili autogram. Njega i Mihu su mnogo cenili u Italiji, a to tamo nije lako. Miha je bio divan čovek u svakom smislu, uvek spreman da pomogne svima“.
Nekadašnji golman Korać otkrio je i jednu anegdotu u vezi sa Sinišom Mihajlovićem.
„Bili smo zajedno i u Vojvodini u prvom timu. Uvek sam ostajao posle treninga, pamtim, Kralj i Cicović su imali prednost, pa sam ja morao čak da igram i levog beka (smeh). A ona levica, misliš ide preko prečka, samo se odjenom spusti“, i dalje pamti kakav šut je imao Miha.
Bivši desni bek Ivan Dudić je igrom sudbine uskočio u A reprezentaciju za EURO 2000 i posebno je pričao kako je selektor Boškov mogao Mihu da prepozna na kilometar, imali su posebnu vezu, gledao ga je kao sina.
„Sa Bunjom sam bio i saigrač, i jako dobar prijatelj, prolazili su i oni i mi kroz emotivno teške trenutke“, zaključio je Dudić.
ZAGREVANJE ZA EURO 2024
0
0
0
0
0
0
BONUS VIDEO