0
Iza pompeznih i kliktabilnih naslova da je u Srbiju stiglo pojačanje iz Premijer lige, moglo se naslutiti da nije baš sve tako blistavo.
Nije baš da će neki Mohamed Salah doći da igra po „njivama“ srpskog fudbala, pa je bilo jasno da je reč o nečem drugom.
PROČITAJTE JOŠ:
Čim zađete iza „bombastičnog“ naslova, vidite da je reč o Filipu Stupreviću, koji se nekako, na Ostrvu tiho, a ovde uz malo buke vratio u domaći fudbal.
Pre samo dve i po godine Filip je kao tinejdžer od 18 godina otišao iz Voždovca u Votford i sve je izgledalo kao bajka.
Ne tako jak klub gde ne bi mogao da se izbori za minutažu ni puškom, ne tako visok transfer da bi imao preveliki pritisak očekivanja.
Uz to, Stuparević je iza sebe imao epitet najmlađeg debitanta u srpskom fudbalu jer ga je Bratislav Živković još 2016, u meču Spartaka i Voždovca, sa 37 dana pre navršenih 16 godina uveo u igru.
Sve je nekako delovalo drugačije nego kao kada je recimo Danilo Pantić otišao u Čelsi, ili kada je Ivan Šaponjić „nestao“ u Atletiko Madridu pa otišao u Kadiz.
Sećate se Filipa Jankovića? Bio je najmlađi debitant Crvene zvezde kada mu je Robert Prosinečki, sad već davne 2011. pružio priliku da sa 16 godina, šest meseci i 18 dana uđe u igru za seniorski tim.
Sve posle toga išlo je naopako za dečaka za kog se pričalo da će biti „novi Piksi“. Ispade da je Piksi ipak samo jedan, a Filip je od odlaska iz Zvezde 2013. promenio sedam klubova.
Nije se snašao u Parmi, pa ni u Kataniji, oprobao se potom i u Španiji i prošlu sezonu je sada već 26-godišnji igrač proveo u Triglavu koji je sada u drugoj ligi Slovenije.
Za njega, Stuparevića, Pantića i Šaponjića zajedničko je što nisu jedini „klinci“ koji su prerano otišli van Srbije, pa nisu ispunili potencijal.
Pantić je sada proigrao u Partizanu, što da ne proigra i Stuparević u Metalcu…
Zajedničko im je i to što nije kasno da se njihove karijere oporave, jer su mladi. Andrija Živković je jedan od takvih primera, jer u PAOK-u igra odlično.
Nije PAOK tako zvučno ime, ali ako nastavi, ima šanse da se izvuče i ode dalje u neki jači klub. Kada je reč o Stupareviću, on je iz mlađih kategorija Rada otišao u Voždovac.
Tamo je proveo dve i po godine dok mu se naizgled nije ispunio san. Možda nije baš sad igrača da igra za Votford, ali što da to ne bude odskočna daska?
To je zdrava logika i Filip u tome možda nije pogrešio. Ali gde je dve i po godine kasnije – u Metalcu. Uz sve dužno poštovanje za Milanovčane, ali to je još manje san svakog igrača od Votforda.
Pre Metalca bio je povezivan i sa Partizanom, a glasina je bilo u više navrata od početka ove godine.
„Nema istine u toj priči da bi mogao da dođe u Partizan. Istina je da je dobar igrač, izuzetno je mlad i ima internacionalno iskustvo. Nažalost, jedan je od većine mladih igrača koji požure u inostranstvo, ali s druge strane to pomaže i njegovom bivšem klubu, kao i njemu u pogledu buduće egzistencije. To je još jedan pokazatelj da ne treba krenuti mnogo rano ‘trbuhom za kruhom'“, rekao je u januaru Ivica Iliev o slučaju Stuparevića.
Ispostavilo se da Partizan zaista neće dovesti momka koji je u prethodne dve i po godine odigrao svega 12 utakmica u Češkoj i nekih tridesetak u Superligi. Dao je osam golova u tom periodu.
Ako je i tračak nade za Stuparevića u Votfordu bilo to kada je za šefa stručnog štaba „stršljenova“ izabran Vladimir Ivić, ta nada je brzo ugašena, jer je Ivić proveo na klupi samo četiri meseca, pre nego je otpušten.
Filip se do dolaska Ivića šetao po pozajmicama u Voždovcu, Pribramu (druga liga Češke), da bi se na kraju kao neisplaćena investicija vratio kao slobodan igrač u Srbiju.
Ovo nije jedini slučaj da se igrači posle nekog vremena vraćaju, jer ne uspevaju da se nametnu spolja, ili ne nađu bolji angažman, ili jednostavno odavde hoće opet da idu dalje.
Voždovac je Filipa prodao za, kako se pisalo, tri miliona evra i to je i dalje najskuplji transfer u istoriji kluba. Ostali koji su odlazili uglavnom su bili daleko jeftiniji.
Podsetićemo samo na slučaj Adama Marušića, koji je otišao za oko pola miliona u Kortrajk u Belgiju, a onda odatle u Ostende i za nekoliko godina vrednost na tržištu mu se udvadesetostručila do dolaska u Lacio.
Pisalo se i da Votford nije isplaćivao Stupareviću zarade, a samo ovog leta je prodavao igrače (Kreg Doson i Ben Vilmot) tek za nešto više novca od onoga koliko je dao za Stuparevića.
Istovremeno je kupio Imrana Louzu za deset i po miliona evra od Nanta, dao je četvrt miliona funti (oko 300.000 evra) za Metjua Poloka i još oko 4,2 miliona evra za Emanuela Denisa.
Pitanje je ko će i koliku šansu dobiti od pobrojanih igrača. Znamo ko je nije dobio, pa se pre koju nedelju pisalo da je grčki Ksanti zainteresovan da dovede najskupljeg igrača u istoriji Voždovca.
Drugoligaš je bio zainteresovan za 184 centimetra visokog špica koji nije ostao u Votfordu do kraja ugovora potpisanog na četiri godine početkom 2019.
Metalac je sada novo iskušenje i novi izazov i pokušaj da se Stuparević nametne i dokaže da ipak vredi novca koji je u njega uložen.
U suprotnom, ovi naslovi o „bombastičnom pojačanju iz Premijer lige“ ostaće tek jednodnevni klik na nekom portalu, dok će suština i problem domaćeg fudbala i dalje ostati ispod tepiha.
BONUS VIDEO: Stanković posle pobede nad Klužom u plej-ofu Lige Evrope
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
