Kada je Slavko Vinčić odsvirao kraj revanš meča polufinala Lige Evrope između Arsenala i Viljareala, usledilo je veliko slavlje igrača u žutim dresovima. Viljareal je ostvario svoj najveći uspeh u klupskoj istoriji na evropskoj sceni i izborio šansu da se u Poljskoj protiv Mančester junajteda bori za pehar namenjen pobedniku Lige Evrope.
PROČITAJTE JOŠ
Jedan čovek zauzeo je posebno mesto na pijedestalu uspeha španskog kluba.
Emeri Unai je još jednom potvrdio kakav je specijalista za igranje drugog najjačeg evropskog klupskog takmičenja.
Istovremeno, njegov uspeh sa Viljarealom bio je i svojevrstan neuspeh Arsenala, jer je Unai, pre dolaska u „žutu podmornicu“ vodio „tobdžije“, odakle je neslavno otišao, iako je i njih doveo do finala Lige Evrope.
Arsenal je tako ostao bez poslednje šanse da se dočepa Lige šampiona, koju će propustiti i petu godinu zaredom, a gotovo je izvesno da se neće plasirati ni u Ligu Evrope, ni u Konferencijsku ligu, što znači da će propustiti igranje u Evropi prvi put posle 25 godina.
Neki bi rekli, karma je čudo.
Jer, iako Emeri Unai nije napravio ništa revolucionarno u Londonu, Arsenal je posle njegovog odlaska izgledao još gore.
A kada je o neobičnom Špancu reč, njegova veza sa Ligom Evrope i rezultatima koje je ostvario, postala je pomalo mitska.
Nakon solidnih rezultata sa Valensijom, klubom sa kojim je dospeo u žižu interesovanja, i sa kojim je igrao jedno četvrtfinale gde je eliminisan od kasnijeg osvajača Atletiko Madrida, Emerijev uspon počinje nakon što je došao u Sevilju.
Posle dve godine neuspeha u Rusiji sa Lokomotivom iz Moskve, Emeri već u prvoj sezoni po povratku u španski fudbal osvaja Ligu Evrope sa Seviljom. U finalu je pala Benfika, a to je bio tek početak.
Već naredne godine, španski tim potvrđuje dominaciju u ovom takmičenju odbranivši titulu u finalu protiv švajcarskog Bazela.
Sevilja je tako postala najuspešniji tim tog takmičenja koji je bio naslednik Kupa UEFA, jer je odbranom titule došla do ukupno četvrtog trofeja.
Tu nije bio kraj neverovatnog niza Emerija i Sevilje. Kao da su bacili neke čini, koje su ih nepogrešivo vodile do samog kraja po oprobanom scenariju.
Krene se u Ligi šampiona, završi se na trećem mestu u grupnoj fazi, pa zatim kreće Unajieva specijalnost i eliminaciona faza Lige Evrope.
Ako je neko mogao da ospori dve titule u kojima su u odlučujućim mečevima padali Benfika i Bazel, treću titulu osvojenu protiv Liverpula koji je predvodio Jirgen Klop, već niko nije mogao da omalovažava.
Nakon 1:0 na poluvremenu za Liverpul, usledilo je furioznih 45 minuta u kojima je Sevilja postigla tri gola i osvojila treću uzastopnu Ligu Evrope.
Više niko nije mogao da govori o slučajnosti – Sevilja i Emeri su bili savršen spoj.
Ipak, na lovorikama uspeha sa španskim klubom i velikim interesovanjem najvećih timova na svetu, Unaji je želeo da ode na najveću pozornicu, pa je odlučio da prihvati poziv i da pod svetlima Pariza preuzme skup mega zvezda u PSŽ-u, sa nadom da će ih odvesti na krov Evrope.
PROČITAJTE JOŠ
Uprkos dve titule u Francuskoj za dve godine, boravak Španac u PSŽ-u, ostao je upamćen po spektakularnoj eliminaciji iz Lige šampiona od Barselone, koja je u neverovatnom meču nadoknadila 4:0 iz Pariza i sa 6:1 napravila jedan od najvećih preokreta u istoriji fudbala.
Rastanak je bio neminovan, a sledeća destinacija bio je Arsenal koji je tražio trenera da ga vrati u vrh.
Emeri nije uspeo da „tobdžijama“ donese konkurentnost u Premijer ligi, ali je uradio ono što je najbolje znao – odveo ih je u finale Lige Evrope.
Kao da je Arsenalovo prokletstvo i raspad u klubu bilo preveliko, ekipa iz Londona je pregažena od strane gradskog rivala Čelsija, i Unai je po prvi put izubio finalni meč.
Mislili su u Londonu da će biti bolje da se rastanu i da svako krene svojim putem, a put je Španca ponovo odveo u Španiju, u ekipu Viljareala, u tim u kojem pritisak nije toliko veliki, a organizacija na svim nivoima neuporedivo bolja.
Sudbina je htela da sa „žutom podmornicom“ dobije priliku da bivšim poslodavcima pokaže da su pogrešili, i gotovo rutinski ih eliminiše u polufinalu.
Sada će protiv Mančester junajteda tražiti svoj četvrti pehar u ovom takmičenju.
Sevilji je bez njega to uspelo, sad je red na Emerija da ostvari uspeh bez Sevilje.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar