Čileanac od srpskog sela napravio svetsko čudo i ludu priču

Videla je u opširnom intervjuu za Nova.rs govorio o razlozima koji su ga doveli na Balkan, svojim prvim iskustvima u Srbiji, Crvenoj zvezdi, ali je ipak najinteresantnija priča koja povezuje ovog Čileanca i fudbalski klub iz Žablja kod Šapca, Dobravu."Prvi put sam u Srbiju došao 2016. godine turistički, svidelo mi se, pa sam se tri godine kasnije i definitivno preselio. I ne planiram da se vratim u Čile. Zaljubio sam se u vaš narod, atmosferu..."Šta je ostavilo najveći utisak na tebe?"Gostoprimstvo vašeg naroda. Mislim da smo mi Latinosi i vi Srbi dosta slični po mentalitetu. Mada malo je bilo komplikovano, jer Čileanci jedu mnogo morskih plodova, ovde nema toga toliko, više mesa, pa sam morao da se navikavam nekih godinu dana. Sada je dobro. A i devojke su lepe, atraktivne. Za nas iz Latinske Amerike ovdašnje devojke su egzotične, isto kao i obrnuto... Uvek tražimo ono što nemamo, haha."Interesantno je da bez fudbala ni ti ne bi bio u Srbiji. Za početka, reci nam koja je veza između srpskog i čileanskog fudbala?"To je veoma interesantno, jer između Srbije i Čilea je 13.000 kilometara razlike, a fudbal je uspeo da ih poveže. Najveći tim u Čileu je Kolo Kolo, a poznato je već da je Kolo Kolo, kao šampion Latinske Amerike, igrao protiv Crvene zvezde, koja je bila šampion Evrope. Ko bi rekao da će se šampion Evrope i šampion Amerike susresti u Japanu, i ostati braća?"

Koliko si pratio fudbal dok si živeo u Čileu?*U Čileu nisam toliko pratio kad sam bio mali, ali smo porodično gledali Kolo Kolo. Mogli smo da uđemo na stadion bez problema, mogli ste da unesete pirotehniku. Sada je sve komercijalno, tako da iz ove perspektive nostalgično gledam na to. Stadioni su danas prepuni pravila, sve je regulisano širom sveta, izgubilo je dušu. Ali, mogu da kažem da sam uživo gledao najbolji Kolo Kolo u njegovoj istoriji.Koliko se promenio osećaj na tribinama, i koliko ima istine u onome da su u Latinoamerici najluđi navijači na svetu?I kod nas su navijači baš strastveni, isto kao ovde. Recimo, kad se igra derbi Čilea, to je Kolo Kolo - Universitad de Čile, zna se da će biti haosa oko stadiona, dosta policije, vojske, baš napeto... Ali najluđi su Argentinci. Oni stvarno... Na Bombonjeri, stadionu Boke Juniors, stalno je haos. Ovde je nekako sve proporcionalno broju stanovnika, u Južnoj Americi je i poseta veća, samim tim i stadioni.Po dolasku u Srbiju, koliko vremena ti je bilo potrebno da odeš na prvu utakmicu?"Ovo je malo neverovatna priča. Uglavnom, kad sam stigao u Srbiju u februaru 2019. godine bio je petak. Sledeći dan je bila subota, razmišljao sam gde da idem, gledao po internetu šta se dešava, znao sam tad već srpski dovoljno dobro. Pozvao sam taksi, tad sam živeo kod Kalenićeve pijace. Došao sam sa zastavom Čilea, i odmah se oko mene stvorio krug ljudi, počeli su da me ispituju, i mnogi su se iznenadili kada sam rekao da nisam tu turistički, već da živim u Beogradu. Jedan dan, doduše, ali živim tu. Euforija koju sam video... Nije bio derbi, ali su navijači bili baš srčani."I ne iznenađuje takva reakcija. Pored Kolo Koloa, u Srbiji su inače bili veoma popularni Marselo Salas i Ivan Zamorano, mnogo ljudi je nosilo dres Intera i njegovo "1+8"."Haha, da da, a znaš li zašto? Ronaldo je u Interu nosio devetku, pa se Zamorano snašao. To je ta čileanska kreativnost."Pretpostavljam da ti nedostaje odlazak na utakmice Kolo Koloa, kako si uspeo da popuniš tu prazninu? I kako tvoji sunarodnici reaguju kad im kažeš da ideš na Zvezdine utakmice?"Pa nastavio sam da idem na utakmice. Sećam se utakmice i kada su stavljeni tenkovi, bio sam ispred i pričao sa nekim navijačima koji su mi posle kupili kartu, rekli mi da sam njihov gost, i zajedno smo bili na utakmici. To me ujedno i oduševljava kod vas, ta količina gostoprimljivosti. Kad spomeneš nekome Srbiju u Čileu, uglavnom prvo kažu 'Crvena zvezda' zbog utakmice sa Kolo Kolom te 1991. godine u Tokiju. I neverovatno je kako je u dalekom gradu u Japanu nastala tako čvrsta, istorijska i neraskidiva veza između dva kluba. Onih 3:0 niko više i ne spominje, bitno je da smo igrali, uglavnom se priča o tome kako su tada igrali prvak Evrope, iz tadašnje Jugoslavije, i prvak Južne Amerike, tada iz Čilea, i to u Japanu."Ipak, nisi baš skroz bez Kolo Koloa ni u Srbiji, pošto se relativno blizu nalazi klub koji je inspiraciju za grb pronašao upravo u tvom najdražem timu?"Haha, da... Ja imam običaj da po Guglu tražim priče o Čileancima u Srbiji. Nešto sam čitao i naleteo na naslov 'Srpski Kolo Kolo'. Zainteresovalo me je, pa sam uzeo da pročitam nešto o tom klubu iz Žablja kod Šapca. Inače, mnogo volim da istražujem po Srbiji, pa sam tako i uradio. Video sam ponešto o njima, seo u kola i otišao u Šabac na utakmicu. Prvo su se iznenadili, pogotovo kad sam rekao da imam nameru da navijam za njih. Upoznao sam trenera, Vladu Đuričića, koji je odmah dobio nadimak El Profe. Bio sam na utakmici pored njega na klupi, pobedili su, a kad sam hteo da krenem za Beograd, nisu mi dali, pa sam im bio i gost na "trećem poluvremenu". Tada sam i "probio led", pričao sa njima, pa sam bio i kod Marka Stefanovića, njihovog plejmejkera, u kući, upoznao njegovu porodicu... Bio sam posle i drugi put, bili su stvarno sjajni prema meni. Imaju zastavu Srbije i zastavu Čilea, jednu pored druge."

Kako su u Čileu reagovali na priču o Dobravi?"Bili su oduševljeni! Shvaćeno je kao nešto veoma simpatično, i nisam naišao na negativne komentare. Svima se sviđa. Navijači Kolo Koloa ih smatraju braćom, a instagram Dobrave je bukvalno poludeo, i sa 500 pratilaca skočio na par hiljada. A interesantno mi je, i simpatično, to što koriste Gugl prevodioca, pa ima nekih sitnih grešaka u porukama, ali je i to draž cele priče. Čak su sa predsednikom Dobrave Nemanjom Tanasićem razgovarali i ljudi iz čileanskog Kolo Koloa. Meni je to mnogo interesantno, pogotovo jer su to odrasli ljudi koji žele da ostvare san i odu u Čile. Rekao sam im i da će se to jednog dana i ostvariti, sigurno. Mi tamo imamo jedan običaj, Noche Alba na španskom, takozvanu 'Belu noć', tokom koje predstavljamo ekipu, dresove i te stvari za narednu sezonu, i uvek postoji neko iznenađenje. Zašto jednog dana ne bi oni bili to iznenađenje? Verujem da bi ih navijači u Čileu prihvatiti bez problema i dočekali velikim aplauzom."Da li si ovakvo nešto mogao da zamisliš pre nego što si došao u Srbiju?"Ne, ovakvo nešto nisam mogao ni da zamislim. Kada sam pričao sa momcima iz Dobrave, većina njih navija za Zvezdu, pa su tražili inspiraciju iz njene veze sa Čileom, što je Kolo Kolo. I zbog svega bih stvarno voleo da oni odu u Čile, da upoznaju i klub i zemlju. Zezali smo se da bih i ja mogao da krenem i da budem prevodilac, haha."

Da bi čuo za Dobravu bilo je neophodno da uopšte dođeš u Srbiju. Kako se to dogodilo?"Avanturistički sam oduvek voleo da putujem, ali nikada ranije nisam bio u Evropi. Mada, i ranije me je tata učio o Jugoslaviji, o istoriji tog predela... Kada sam ja počinjao da pratim Kolo Kolo, trener je bio Mirko Jozić, poreklom Hrvat, ali iz Jugoslavije. Kad vidiš sliku, tada ste bili zapravo Jugoslavija, ne Srbija, ne Hrvatska. To mi je tata i pričao o tome, i posle njegove priče, kad sam razmišljao o dolasku, izbor je pao na Balkan. Tata je na to poludeo, pitao me je šta ću u Srbiji, zašto ne idem u Francusku, kod njegove rođene sestre, da naučim francuski, pa posle kako ću jer nemam nikoga na Balkanu... Eto, kako se život menja, tri godine kasnije on mene pita kakve su mere da bi došao ovde."Da li si upoznao nekog Čileanca, koji se bavio fudbalom, ili sportom generalno u Srbiji?"Nisam fudbalera. Znam bivšeg tenisera, sada trenera Adrijana Garsiju, ali sem njega, ne."Pored fudbala, da li si bio na još nekim sportskim dešavanjima u Srbiji?"Kad pričam o Srbiji sa Čileancima, gotovo svi kažu da ste vi zemlja sporta. Nikola Jokić je u NBA ligi bio MVP, Novak Đoković je... pa, Novak Đoković, posebno čudi vaterpolo, gde nemate more a vrhunski ste, u odbojci... U fudbalu je doduše bila jača stara Jugoslavija. Bio sam na turniru koji je Novak Đoković organizovao."Koju srpsku reč si prvu naučio?"Bilo ih je nekoliko, ali sudbina. To je za mene bila prva ozbiljna i najvažnija reč, jer sam osetio nešto što me povezuje sa ovim regionom. Sudbina me je dovela ovde, i verovatno me neće lako pustiti da se vratim u svoju domovinu.

Ovde si tri godine - kad sumiraš utiske, čemu se nadaš kada je u pitanju budućnost?"Moja želja, vezano za Srbiju, jeste da vas predstavljam. Bila je i najgledanija čileanska emisija, i snimali smo Beograd kroz oči Čileanca, i reakcija ljudi je bila sjajna. To je mali korak, ali važan za mene. Srpski narod me je primio raširenih ruku, ovako je moj način da vam vratim, i sve to ide u znak zahvalnosti srpskom narodu. Moj cilj je da što više Čileanaca i Latinoamerikanaca dođe, da vide da više nije ono o čemu su slušali u medijima, daleko od prošlosti, od opasnosti, da vide šta je Srbija dan-danas. Ne želim ja da opisujem, već da dođu da vide, da se vrate u svoju zemlju i da pričaju o tome što su doživeli. Tome se nadam."BONUS VIDEO Nemanja Vidić podržao Radovana Radakovića u životnoj borbi

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=nemanjavidichumamecam-novas-worldwide&stream=hp3500&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="2607223"]Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram