Dušan Đorđević, trener fudbalera Radnika, posebno može da bude ponosan na istorijsku pobedu protiv Crvene zvezde. Prekinuo je veliki niz šampiona u Superligi, jer nije izgubio u domaćem šampionatu punih 500 dana, ali je pao u Surdulici sa 2:1.
PROČITAJTE JOŠ
To je izazvalo toliki potres na Marakani da je Mitar Mrkela „udario“ po igračima, jedan od junaka Radnika je golman Stefan Ranđelović, a trenerski je meč savršeno izneo Dušan Đorđević.
Poznato je da se paralelno bavio sportskim novinarstvom uz prelazak u trenerske vode, prošao je sve od mlađih kategorija do prelaska iz pete lige do superligaškog ranga, u kom je dobio veliku šansu u Čukaričkom.
Nekada je o fudbalu pisao, sada se o njemu piše zbog velike pobede Radnika iz Surdulice. Zato je i prvo pitanje Nova.rs bilo o tome kako iz novinarskog ugla vidi izveštavanje o podvigu svog tima.
„Iskreno, vidim da je baš odjeknulo. Čak mi se iz novinarskog ugla čini i previše. Ali takvo je stanje u našem fudbalu, da je svaki poraz Zvezde i Partizana čudo. Moramo da se pomirimo sa time, mada ne bi trebalo da bude tako. Nažalost je tako, ali mogu i oni da imaju dan kada nisu na vrhunskom nivou i vrhuncu motivacije. To je čudo i tako ispada, da moramo meč da opisujemo kao čudo.“
Pobeda dobija na značaju zbog toga što je i Radnik u ozbiljnim kadrovskim problemima, da li je moguće da je bilo čak 50 povreda?
„Baš sam skoro dobio podatke od medicinske službe kluba, pošto beleže svaku povredu. Mi smo od početka sezone imali 50 prijavljenih povreda. To znači da na fondu od 23 igrača imamo u proseku nešto više od 2 povrede po fudbaleru. Neko se tri puta povredio, neko jednom, ali gotovo da nema igrača koji nije imao makar jednu povredu od kada sam ja došao. To je za mene frapantan, neverovatan podatak. Jednom je dva puta iskočilo rame, neko ima problem sa kolenom, mišići su nebrojeno puta povređivani… Neko se povredi, pa se vrati, pa se ponovo povredi. Nisam u jednom trenutku imao makar veći deo ekipe na okupu. Svaki meč je novi napor i donosi novu seriju povredu kod 2, 3 ili 4 igrača. Protiv Partizana smo skrpili, ali bukvalno skrpili tim. Posle toga se neka grupa igrača polako vraćala, ali samo među zdrave, ne i na trening. Protiv Voždovca smo nešto probali da kombinujemo, isto tako i protiv Zvezde. Neki igrači koji su se oporavili su samo bili u timu i imali smo neki plan da budu opcija sa klupe jer nisi u stanju da igraju 90 minuta. Zato su kadrovski problemi ogromni, možda smo tek dan posle Zvezde imali sve na okupu, sem Mikija Petrovića koji je u duelu sa Pavkovim slomio ključnu kost i čeka ga operacija. Pauza će trajati barem mesec i po dana. To su problemi i stvarno su cifre nenormalne, ali to je što je. Okrećemo se drugim temama. Nisam nigde tražio alibi, samo smo želeli da se naoružamo strpljenjem. Nismo imali dugo pobedu, Radnik nije pobedio na domaćem terenu, toneš sve dublje i raste nervoza, gubi se strpljenje, a ja sam se trudio da ga pronađem.“
Kako je izgledala motivacija ekipe za ovaj meč?
„Stvarno je mnogo teških momenata iza nas, u pripremi meča, dan-dva ranije, insistirao sam kao trener i lider, da šta god da uradimo sa Zvezdom, moja želja je da izađemo i da će pobeda biti ako izađemo kao prava ekipa i prava grupa. Gde svako svakog podržava rečima i igrom, ako jedan ispadne, da drugi juri, da se pomažemo i da nema sitnih prigovora. Da vratimo veru pre svega ljudima koji vode klub. Pa onda kod ljudi koji nas gledaju i na kraju kod nas samih, da smo prava ekipa. I kada izgubimo, da se kaže ‘svaka čast, lavovi’. To je bila moja želja koju sam stavio pred njih. Oni su to stvarno dobro prihvatili, grupa je stvarno izuzetno vredna, radna i poštena i sve ispunjava u skladu sa svojim mogućnostima, koje nisu bile velike. Oni polako rastu, ispunili su moj prvi zahtev i onda je sve iz toga došlo, iz tog odnosa. Nisam ja objektivan, naravno, ali su stvarno delovali dobro, organizovano, kompaktno, bili su prava ekipa. Kad se sve to namestilo, ostalo je samo došlo, naravno, uz Zvezdin slabiji dan i nedostatak inspiracije. Sve su to stvari koje su normalne za sport. Bio si motivisaniji, krenulo te.“
Da li je rani gol zapravo presudio i da li je tu ekipa „namirisala“ ranjivost Zvezde?
„Nama je do sada rani gol donosio mnogo više problema, rano smo poveli protiv Voždovca i protiv Čukaričkog, ali je nedostatak samopouzdanja ili ne znam ni ja koje stanje donosilo probleme, da se povučemo, kao da nas je strah zato što vodimo. Ubrzo za to budemo i kažnjeni, primimo izjednačujući gol, izgubimo se i budemo ranjivi. Protiv Zvezde je sve to izgledalo psihološki bolje i stabilnije, dali smo gol i nismo se odmah povukli, iako Zvezda potiskuje kvalitetom. Uspeli smo da ne gubimo glavu i da ne paničimo. Onda smo dali drugi gol i sve je otišlo u smeru da razmišljaš ‘uf, pa ovde može da se pobedi’. I igrači i ja sa strane smo tako razmišlajli, utakmica je to donela.“
Kako deluje nastavak pošasti da se treneri smenjuju u mnogim klubovima kao na traci? Vi ste rano završili priču u Čukaričkom, nešto slično se dogodilo Mladenu Krstajiću u TSC, bilo je još mnogo sličnih situacija u ostalim srpskim klubovima.
„Iz ugla trenera ne prija to, treneri se lako biraju i smenjuju, kada bi neko opsežnije vodio računa koga dovodi, možda bi i bilo više poverenja. Mogu samo da kažem, u Čuki više nije bilo mesta za mene i ne bih ništa više od toga da kažem, znao sam da će me posle toga zvati neka ekipa koja je u problemu, ne neka kojoj ide dobro. To je i u mom poslu tako, nisam imao ni pro licencu UEFA, imao sam samo nacionalnu, sada sam tek primljen i znao sam da moram da nastavim da radim i nije bio idealan momenat za Radnik, ali ja ne mogu dugo da ostanem bez posla. Za ovih 15 godina koliko radim, bukvalno sam najdužu pauzu imao od 10 do 15 dana, uvek sam imao angažman. Bili su to klubovi nižeg ranga, kasnije i višeg, ali sam neko ko voli da je na terenu, da radi i da stvara. Od prvog dana se trudim da opravdam poverenje i ekipa me je prihvatila savršeno, bilo je samo velikog raskoraka između želja i mogućnosti, želja je bila ogromna, mogućnosti ne baš velike. Sada se to dovodi u normalu, pobeda je ogroman podstrek. Ovo je putokaz u kom smeru idemo i na koji način. Disciplina, borba… Grupa je na prvom mestu i to je pokazatelj kako dalje“, zaključio je Đorđević.
BONUS VIDEO Stanković posle poraza u Surdulici: Teško je, odgovornost samo moja
Pratite nas i na društvenim mrežama:
