Nakon prelaska Lionela Mesija u Pari Sen Žermen, po ko zna koji put otvorila su se finansijska pitanja i dugovanja najvećih evropskih i svetskih klubova.
U Barseloni vlada najveća panika. Đoan Laporta je nedavno izjavio da je dug premašio i milijardu i da iznosi neverovatnih 1.350.000.000 evra. Da bi se igrači uopšte registrovali za ligu, bilo je potrebno da se igrači poput Žerara Pikea i Đordija Albe odreknu dela svojih plata, kako bi klub makar malo stao na noge. Međutim, put do toga nije nimalo lak i kratak, a Barselona nije jedina u problemima.
PROČITAJTE JOŠ:
Iako toga često javnost nije svesna, najveći fudbalski klubovi grcaju u dugovanjima. To je bio jedan od razloga zašto se u aprilu ove godine posegnulo za Superligom, koju je trebalo da igra 12 „najvećih“ evropskih timova – Real Madrid, Barselona, Atletiko Madrid, „velika šestorka Engleske“, Juventus, Milan i Inter.
Tih 12 moćnih klubova žestoko su se borili za takmičenje u kome će na konto učešća po sezoni dobijati garantovanih 350 miliona evra. Ukupan dug tih 12 velikana je u tom momentu (u aprilu) iznosio enormnih 5.586.000.000 evra. Tome nije uzrok samo loše poslovanje klubova, već i pandemija koronavirusa koja je ovu dubiozu samo produbila.
U tom trenutku najveći dužnik bila je ekipa Totenhema sa 970 miliona duga, iza kog se našao večiti dužnik Mančester junajted sa 675 miliona, dok je najmanji zvanični dug imao neočekivano Mančester siti – 138 miliona evra.
Najbogatiji jesu, ali činjenica je da je Superliga bila pokušaj preživljavanja najvećih klubova Evrope. Njihovi finansijski bilansi u prošloj i pretprošloj sezoni su katastrofalni. Nijedan od tih 12 klubova nije prijavio da je ostvario profit u sezoni 2019/20.
Superliga nije zaživela, a mnogi su je u startu osporavali, počev od navijača klubova učesnika, do predsednika UEFE Aleksandra Čeferina, koji je tu ligu okarakterisao kao „pljuvanje u lice ljubiteljima fudbala“.
Klubovi u prethodnoj sezoni nisu imali praktično nikakav prihod od ulaznica, pošto je ulazak na stadione bio zabranjen zbog pandemije virusa. Tako su klubovi praktično opstali na prihodima od televizijskih prava, a realne posledice viđene su tokom letnjeg prelaznog roka.
Barselonina situacija je već ranije pomenuta, a Real Madrid je bio u nešto manjem dugu, tačnije 467 miliona, a Florentino Perez je bio jedan od glavnih pokretača Superlige. Klub iz Madrida je na klupu nedavno doveo Karla Ančelotija, a svakog dana se pominje transfer i ponuda koja se sprema za Kilijana Mbapea. Klub je u prelaznom roku doveo Davida Alabu bez obeštećenja, ali je i Serhio Ramos otišao na isti način.
Atletiko Madrid nije dovodio kapitalna pojačanja, a njihov dug je iznosio 469 miliona evra, sa kojima će morati da se suoče.
Što se tiče engleskih velikana, Mančester junajted se već mnogo godina muči sa dugovima. U junu 2020. godine dug je bio 452,7 miliona, a dodatno je porastao krajem prošle i početkom ove godine. Vrednost tima trenutno iznosi 928.25 miliona, a za leto su stigla i dva skupa pojačanja (Varan i Sančo), za koja se izdvojilo oko 130 miliona evra. Klub je u dugovima više od 20 godina, a kraj tih problema se ne nazire.
Mančester siti se ne žali na dugove, iako se pre samo dve godine pričalo kako će zbog finansijskog fer-pleja biti izbačeni iz Lige šampiona. Kako se to nije obistinilo, a i kako klub nije još uvek uspeo da osvoji Ligu šampiona, vlasnici su odlučili da ulože u pojačanja. Preko 100 miliona je potrošeno na Griliša, a slične sume se pominju i za Harija Kejna.
Arsenal se dugi niz godina nalazio pod vođstvom Arsena Vengera, koji nije mnogo trošio na pojačanja, a koji je tražio da se u klub dovode mladi igrači kako bi kasnije po mogućstvu bili prodani za neke veće sume novca. Ipak nije to trajalo doveka. Setimo se samo da je Mesut Ozil zarađivao 20 miliona evra godišnje, a da je njegova uloga u timu praktično bila iščezla. Sada se slična priča spominje i oko Nikolasa Pepea, koji je doveden kao veliki talenat i neko od koga se mnogo očekuje, ali njegov doprinos na terenu je trenutno minimalan. Takvo vođenje je dovelo Arsenal do duga od 372 miliona evra u aprilu ove godine.
Roman Abramovič i Čelsi se možda nalaze i u najpovoljnijoj poziciji od svih pomenutih. Imalo se 115 miliona za Lukakua, a dugovi se u klubu ne spominju. Jedan od glavnih razloga dobrog poslovanja kluba je prava kolonija igrača, koji su zapravo Čelsijevi, ali se trenutno nalaze na pozajmicama širom Evrope i sveta. Na klupi je Tomas Tuhel, mladi igrači Čelsijeve škole, poput Maunta i Šalobe su na terenu, pa se čini da klub ne mora da brine, bar za blisku budućnost.
Za Liverpul nema mnogo podataka, ali činjenice su da se nakon dolaska Van Dajka nije trošilo mnogo para na transfere. Jirgen Klop je od nekih manje kvalitetnih, ali i mladih igrača napravio zvezde svetskog fudbala. Ipak i Liverpul je u dugovima, ali trenutna vrednost tima iznosi više od 900 miliona, pa na Enfildu ne moraju mnogo da brinu.
Totenhem je među najvećim dužnicima. Između ostalog razlog tome je i što je njihov stadion najnoviji (izgradnja novog stadiona predstavlja ozbiljan trošak za klub), a od transfera niti su zaradili mnogo, niti su mnogo trošili na „fudbalskoj pijaci“. Situacija oko Kejna će biti možda i prelomna za klub, što zbog finansija, što zbog rezultata i uspeha, kojih nema dugi niz godina.
Inter je, iako šampion Italije, bio prinuđen da proda svog najboljeg igrača Romelua Lukakua u Čelsi za 115 miliona, što je klubu nesumnjivo pomoglo. Pored njega otišao je i Ašraf Hakimi i to u Pari Sen Žermen za 60 miliona. Najskuplje pojačanje je koštalo 16 miliona, pa je tako klub ostvario profit tokom prelaznog roka, ako se uopšte može reći tako, pošto je dug u aprilu iznosio više od pola milijarde.
Ni Milan nije u mnogo boljoj situaciji, iako im dug nije mnogo veliki pa su tokom ovog leta, morali više da prodaju nego da „kupuju“ na tržištu. Juventus je u nešto boljoj situaciji, jer je vrednost „stare dame“ prema podacima sa „Transfermarkta“ 609.1 milion (računajući da Kristijano Ronaldo vredi samo 45 miliona, jer mu ugovor ističe na sledeće leto).
Jedan od bitnijih podataka u ovoj priči predstavlja suma novca koju klubovi izdvajaju za plate igračima. Nakon transfera Mesija, Parižani su preuzeli vodeću poziciju po tom pitanju. Oni će za plate igrača godišnje izdvajati 302,7 miliona, dok je na drugom mestu Real Madrid sa 250,7 miliona. Treći je Mančester junajted sa 237,7 miliona, dok je Barselona sada četvrta. Među top 10 timova po tom pitanju nalaze se i Juventus (220 miliona), Bajern Minhen (196,3) i Čelsi (192,75 miliona), dok ostale timove iz te grupe predstavljaju klubovi u Americi.
Barselona je nekada trošila skoro pola milijarde evra godišnje na plate igrača, što je mnogo više od glavnih konkurenata, ali sada se to mora promeniti, kako klub ne bi bankrotirao. Vrednost Barseloninog tima je trenutno 771,7 miliona, dok Realovi „galaktikosi“ vrede 778,5 miliona, što se dosta može uvećati potencijalnim dolaskom Mbapea.
Borusija Dortmund je u početkom 2000. upala u finansijske probleme, pa je klub kasnije morao da pozajmljuje novac od Bajerna. Ipak, sada su i Borusija i Bajern na stabilnim nogama, a veliki doprinos tome ima i dobra posećenost na mečevima u Nemačkoj (u jednoj sezoni poseta je bila veća čak i u odnosu na englesku Premijer ligu), kao i dobri sponzorski ugovori.
Situacija oko klubova u Srbiji se ne menja godina, Zvezda i Partizan su u konstantnim dugovanjima, kako u košarci tako i u fudbalu. Sa brojkama se često manipuliše, a u javnost se neretko iznose tvrdnje kako klubovi znaju kako da se reše dugovanja i da za to postoje jasni planovi koji će se poštovati, kao i tvrdnje da su dugovanja manja od onih koja se svakodnevno spominju po medijima.
Među dužnicima u Srbiji su i RFK Grafičar, FK Obilić, OFK Beograd, FK Sloboda Užice, FK Radnički Niš, FK Zemun, Omladinski FK Novi Pazar, KK Radnički Vršac i FK Vojvodina.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
