Promocija knjige "Sve za 10" protekla uzbudljivo, Piksi "otvorio dušu".
Dragan Stojković Piksi, čuvena desetka reprezentacije i Crvene zvezde, danas sa uspehom radi kao selektor fudbalera Srbije, a u sredu je promovisao svoju bografiju pod nazivom „Sve za 10“.
Na promociji su bile mnoge fudbalske legende poput Dejana Savićevića i Sava Miloševića, ali i čuveni košarkaški treneri Božidar Maljković i Svetislav Pešić, pa je Stojković kratko rekao da se oseća…
„Prijatno. Zato što sam video puno lepog sveta, puno prijatelja“.
Odmah je prešao na priču o sadržaju knjige, u kojoj je pisao o igračkim i trenerskim iskustvima.
„U ovoj knjizi ili romanu, izdato je sve ono što se desilo, što je protkano u jednoj karijeri kako igrača, tako i trenera. Ima mnogo zanimljivih stvari, gde oni koji budu čitali će sigurno pronaći sebe i videti kako je sve to izgledalo i kako su se neki događaji desili, a nije trebalo. Jedno lepo i interesantno delo koje preporučujem da pogotovo mladi uzmu u ruke i pročitaju. Sve ovo što se napisalo u knjizi, ja sam sve to prošao. Mnogo se rado sećam svih tih detalja i pamtim ih, što je najvažnije, nisam ih zaboravio. Svi ti događaji, utakmice, treninzi, treneri, navijači, sve ono što prati jednu fudbalsku karijeru sve je to ostalo negde ovde u malom mozgu. Uvek je lepo vratiti se u taj period i setiti se tako lepih stvari“.
Otkrio je i na koji deo karijere je najponosniji, a spomenuo je i pobedu Srbije nad Portugalom od 2:1 u odlučujućem meču kvalifikacija za Svetsko prvenstvo u Kataru.
„Najponosniji sam na početak, prvih dana kada sam krenuo da treniram, pa do lisabonske noći kao trenera kada smo uspeli da pobedimo Portugal. Jedna karijera ne može da se svede na samo jedan ili dva događaja. Bogu hvala, srećan sam da ona ima jednu riznicu i da je ovako bogata, svaki period ima svoje posebno značenje u mom životu“, priča Piksi.
Već se priča o drugom izdanju knjige, a Piksi je spreman da sa „orlovima“ u Kataru ispiše istoriju.
„Nemam pojma šta pričaju, jedva su me naterali za ovu knjigu sad hoće i drugo izdanje. Treba malo euforija, gas, da se spusti. Ja sve razumem, navijačke strasti i sve je to normalno i treba tako da bude. Što se nas tiče, verujte da ćemo biti onako svoj na svome i da ćemo se zaista maksimalno potruditi da Srbiju obradujemo tamo gde najvažnije, a to je Svetsko prvenstvo u Kataru“.
Na pitanje da li je lakše biti trener ili igrač, Piksi nema dilemu.
„Igrač. Zato što nemaš tu odgovornost kao trener. Trener je za sve kriv, trener je uvek ako se izgubi krivac. Šalim se, to su dve stvari potpuno različite. Što se te neke uloge tiče i odgovornosti koju ona nosi, biti igrač je daleko lakše. Pored sebe imate još mnogo ljudi koji trče, igraju pa se ta odgovornost deli. Kada ste trener morate da razmišljate to jest da budete posvećeni. Da znate, da imate psihologiju, da imate milion nekih stvari gde morate jednu grupu ljudi da okupite, da radite sa njima i da ih ubedite u nešto, a to nije nimalo lako, jer su to različiti mentaliteti. Jedan je oženjen drugi nije, onaj je bolestan ovaj je zdrav, ovaj igra ovaj ne igra, ovaj voli da spava ovaj ne voli, ali ja ovaj posao radim sa velikim zadovoljstvom.“.
Dejan Savićević otkrio je da je on više voleo fudbal od Piksija, ali da je Stojković više voleo da trenira.
„U ovom momentu možda bi to i moglo da se promeni, mada je on bio i ostao težak za menjanje. To je jedno poštenje, ali ono tvrdoglavo poštenje. Naš odnos se od početka zna, kada smo se sreli i igrali i kasnije kao neki funkcioneri. Evo i dan-danas to prijateljstvo ostaje večno. Zato što ne postoji sujeta. Ja ne znam za sujetu. Ne mogu da shvatim ljude kada su ljubomorni i sujetni, ne mogu da razumem, zbog čega. Ja sam se radovao njegovim golovima u Milanu, srećan sam kada Milan pobedi, zbog njega naravno. On je bio čudo od igrača. Kada nekog prozovete genije, nije to baš lako. On je bio genijalan igrač i moj veliki prijatelj, bio i ostao“, tvrdi Piksi.
Neki delovi u fudbalskoj karijeri bili su posebno emotivni za selektora Srbije, koji nije krio da je pustio i suzu.
„Bilo je nekih delova, ali ne mogu sada da se ne bih rasplakao ponovo. Jedna karijera, nije to samo sve lepo, bajno i sjajno. Ona je satkana od svega i svačega. Bilo je bolnih poraza, neprespavanih noći, jedan od najgorih pehova koji može igraču da se desi, desio se meni. Da povredim koleno i da budem na ivici da prestanem da igram fudbal u 25. godini. Zamislite to u 25. godini vam neko oduzima ono što najviše volite. Svi su govorili da je nemoguće da nastavim da igram. To je taj peh, nesreća, koja te baš udari mučno, ali se ne daš, veruješ, nastaviš da veruješ i posle četiri, pet godina se vratiš na scenu“.
Fudbal se svake godine sve više menja, što potvrđuje i selektor „orlova“.
„Da, po svemu. Uslovi za igru su drugačiji, novac je mnogo veći, stadioni su mnogo veći, lepši i konforniji. Igrači, lopte su brži, oprema je drugačija, sve je drugačije.“
Oduvek je verovao da može da „preporodi“ nacionalni tim.
„Od prvog dana kada sam preuzeo funkciju trenera reprezentacije, verovao sam. Imao sam jednu sliku ispred sebe. Bio sam ubeđen da mi idemo u Katar, samo da nas ne pogodi neka sportka nesreća. Ovo drugo poštujemo, ali to mi gazimo bez problema. Kod mene nije bilo neke dileme da ćemo uspeti u tome. Fascinantno je to da smo mi u kratkom periodu, za trenere i igrače u tom kontaktu, da smo počeli da igramo fudbal kakav treba da se igra.“
Upitan je i o navodnom desetogodišnjem ugovoru koji se spominje.
„Ja sam sebi da nudim ugovor ne mogu. To zavisi od drugih ljudi, od procene, milion drugih stvari. Ja bih voleo da sam u toj poziciji“, otvoreno će Piksi.
Ono što sledi je Liga nacija, koja je na programu u junu.
„Definitivno spremno dočekujemo početak Lige nacija, smatramo da je to veoma važno takmičenje koje služi kao dobro zagrevanje za ono što nas očekuje za šest meseci. Ja volim kada su utakmice takmičarske i Liga nacije je upravo takva. Igramo za nešto, ne volim prijateljske utakmice i nemojte imati dilemu da će Srbija nastaviti da pleni svojom igrom. Optimisti smo i verujemo, imamo snage, imamo moći, imamo kvalitet, imamo dobre igrače, dobrog trenera. Šta je problem da ne budemo pri u grupi iako će biti teško.“
Za kraj se osvrnuo i na završnicu Lige šampiona.
„Jedno finale koje je trebalo drugačije da bude, između Liverpula i Sitija. Desilo se da „kralj“ nikada ne umire. Tri puta su se vraćali u život kada niko nije verovao, izgleda samo oni. Šanse su 50/50, bez obzira što Liverpul deluje kao moćniji tim, ali to ne mora puno da znači. Kada igrate sa Realom, nemojte da ste mnogo sigurni“, završio je Piksi.
BONUS VIDEO Izjava Dragana Stojkovića Piksija na promociji knjige
Pratite nas i na društvenim mrežama: Facebook, Twitter, Instagram