Tek što je proslavio šezdeseti rođendan, ostavio je svet u neverici. Ne zato što je tako hteo, već zbog onoga što je bio.
Komplikacije nekoliko nedelja posle operacije glave, u trenucima kada je sve delovalo da ide u dobrom smeru, šokirale su i rastužile ceo sportski svet u jednoj, stvarno groznoj godini.
Kad u zemlji gde je srce katoličanstva, i to još u onom njenom siromašnijem delu, skinete ime sveca sa jednog velikog objekta, to je svetogrđe jedan kroz jedan.
PROČITAJTE JOŠ:
Sveti Pavle je to doživeo u Napulju i niko se nije bunio. Da je reč o bilo kome drugom, a ne o čuvenom Argentincu, San Paolo bi danas ostao San Paolo.
Ovako, već skoro dve godine stadion u Napulju nosi ime „Dijego Armando Maradona“. Pavle je svoje hrišćansko sveto nasleđe ustupio onom fudbalskom svetom nasleđu.
Maradona, „El Pibe de oro“ je počeo da ga gradi 30. oktobra 1960. godine. U Napulju ćete, iako prljavom i zapuštenom, videti na svakom ćošku da čovek koji je umro 25. novembra 2020. tamo i dalje živi.
Njegovi ostaci možda počivaju na groblju „Žardin Bela Vista“ u Buenos Ajresu u rodnoj Argentini, ali je Maradonina duša ostala u Napulju.
Utkao ju je u svaki potez i gol, u suspenziju od 15 meseci zbog kokaina, u žene, poklonike širom sveta.
Da, poklonike, može da se kaže i hodočasnike, jer oni koji su voleli Maradonu nisu obični navijači.
Prepoznali su sve što je čovek umeo da igra i rukomet na fudbalskom terenu i da ga zbog toga niko ne osuđuje.
Osim možda Engleza koje je izbacio u jednoj utakmici sa dva nestvarna gola. U svom stilu – jedan kontroverzan, drugi maestralan.
U ta dva gola je takođe stao gotovo ceo njegov karakter i opus. Maradona je Zvezdi u dresu Barselone 1982. tako ležerno dao gol van kaznenog prostora, lobovao je golmana kao da ga je mrzelo da više trči.
Ne bi čudilo da je stvarno i bilo tako, jer je bio spontan, rešavao je sve u trenutku i nije čudo što je osim novca, za karijere i života zaradio i bar desetak pesama.
Postao je ikona i van fudbalskog terena, što možete da vidite posebno u Napulju, kom je ostavio sedam godina života od 1984. do 1991.
Pet godina u Argentinos Juniorsima, dve u Barseloni, dve u Boki Juniors i još po sezona u Sevilji i Njuels Old Bojsu.
Kad bi se to tako reklo, reči ne bi značile ništa. Kada odete ispred stadiona „Dijego Maradona“ u Napulju i vidite limenu tablu sa njegovim imenom, izlepljenu navijačkim nalepnicama, rekli biste – ok, zašto je sve ovde ovako štrokavo?
Ali, onda opet ne biste ni zagrebali suštinu onoga što je Napolitancima i fudbalu on značio.
Značio je svojoj zemlji titulu prvaka sveta, a Napoliju dve titule prvaka Italije, kojima se napuljski tim sad nada tražeći u Kvarackeliji, pogađate koga? Maradonu.
Kviča Kvarackelija dobio je novi nadimak „Kvaradona“, a bude li napravio neku glupost i oskrnavio taj nadimak i sećanje na Dijega, mrzeće ga do kraja života.
Ne dao mu bog da ode u nekog velikog rivala u Italiji. To će za lokalce u napuljskom Banjoliju i na adresi Pjacale Vinčenco Tekio biti pravo svetogrđe.
Tri dana žalosti, desetak filmova, nekoliko serija i dokumentaraca, rekordan transfer. Što se tiče veza sa Srbijom, poznanstvo sa Emirom Kusturicom, divljenje Novaku Đokoviću, ali i strastveno navijanje za Argentinu protiv Srbije i Crne Gore 2006, sve to su samo neki od detalja po kojima pamtimo Maradonu.
Fragmenti iz života čoveka koji je živeo „punim plućima“ i obezbedio sebi rekordan transfer u Napoli, vredan sedam miliona funti. Međutim, kako mu je novac dolazio, tako je i odlazio, davao ga je onima koji su tražili.
Jedan lokalni list je pisao da komunalni problemi nisu bitni jer ljudi imaju Maradonu. Sve to je bilo baš zato što je i sa loptom i bez nje delovao kao običan čovek, sa kojim su svi mogli da se poistovete.
A kad igrate u zemlji podeljenoj na bogati sever i siromašni jug, i tamo se onaj siromašni deo poistoveti sa vama dok vam onaj bogati aplaudira – onda postajete mit.
Sve to je uradio Maradona kome su građani u Napulju posvetili ceo kvart, koji se svakog dana obogaćuje novim rekvizitima.
Dobrodošle su navijačke tričarije iz svih gradova i delova sveta, ali je kod murala Dijegu, mesto rezervisano samo za Napoli i Argentinu.
To je Kvartijeri Spanjoli, gde ćete videti Maradonu u svim mogućim izdanjima i momentima bogate karijere.
U gradu u kom se ovakva mesta prave za svece hrišćanske svece, svoje svetilište ima i jedan smrtnik koji bi danas proslavio 62. rođendan.
„El Pibe“ fizički možda više nije tu, ali taj rođendan slave i nastaviće to da rade svi u Napulju.
Nastaviće i da ga stavljaju u koš sa Peleom, na nekom posebnom fudbalskom Olimpu, odakle Maradona gleda na Lea Mesija i ostale koji taj nivo mita i dalje nisu dostigli. I verovatno nikada i neće, šta god uradili i koliko god golova dali u karijerama.
BONUS VIDEO: Leteći muzej u čast Maradone
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar