Šaren spisak imena, a tek nekolicina je ostala i dalje u klubu iz Ljutice Bogdana.
Zanimljiva je bila skupina igrača koje je vodio Vladan Milojević na leto 2019. godine kad su se crveno-beli drugi put zaredom domogli elitnog takmičenja kroz kvalifikacije.
Milojević je znao da iz njih izvuče verovatno i ono što ni sami nisu znali da iz sebe izvuku, pa je za dve godine ostavio dubok trag u Zvezdi i ostao u lepom sećanju navijača.
Danas se učešće u Ligi šampiona uzelo nekako zdravo za gotovo, jer se sve ono od pre šest godina stvaralo praktično ni iz čega.
Sećamo se da je Partizan sjajnom završnicom sezone 2016/2017 uzeo titulu iz ruku Zvezdi u kojoj je za samo nekoliko meseci od situacije gde se već jedna ruka stavlja na pehar, došlo do situacije opšteg rasula.
Malo-pomalo to je 2017. pretvoreno u sasvim respektabilan tim koji je najpre prošao kroz sva četiri kola kvalifikacija da bi se domogao nokaut faze Lige Evrope.
Godinu kasnije došla je Liga šampiona i čudo protiv Liverpula, da bi dve godine kasnije bio očekivan novi iskorak. Jang Bojs je tada bio protivnik u plej-ofu za elitno takmičenje i nimalo zahvalan zadatak za Milojevićev tim.
Dva meča plej-ofa igrana su 21. i 27. avgusta 2019. Prvi meč je odigran u Bernu i bilo je 2:2, kao i ove sezone u beogradskom okršaju u Ligi šampiona.
Drugi je bio odigran u Beogradu i završen je 1:1. Starteri u prvom bili su Milan Borjan, Milan Rodić, Marko Gobeljić, Radovan Pankov, Miloš Degenek, Mirko Ivanić, Hoze Kanjas, Marko Marin, Mateo Garsija, Aleksa Vukanović i Ričmond Boaći.
U drugom je na golu opet bio Borjan, u odbrani je umesto Pankova bio Nemanja Milunović, umesto Mirka Ivanića je startovao Dušan Jovančić, u paru sa Kanjasom i ispred sebe identičnim triom: Garsija, Marin, Vukanović, pa opet sa Boaćijem napred.
Pa da krenemo redom. Borjan je kapitensku traku predao Aleksandru Dragoviću i otišao je iz kluba posle šest godina.
Stao je na gol Slovana iz Bratislave kao pozajmljeni igrač, jer je novi trener Zvezde Barak Bahar tražio Omrija Glazera.
Pankov se zadržao u Zvezdi do jula ove godine kada je otišao u Legiju iz Varšave kao slobodan igrač. U međuvremenu je bio na pozajmici u Čukaričkom, a u poslednje vreme se o njemu pisalo jer je bio u pritvoru posle incidenta sa radnicima obezbeđenja kad je igran meč Legije i AZ Alkmara u Holadniji, u drugom kolu Lige konferencija. Pošto je klub tada stao iza njega i saigrača Žozuea, rekao je da mu je od sada Legija kao druga kuća.
Milunović je bio na pozajmici u Alaniji, ali se prošle godine vratio u Zvezdu, Degenek, strelac prvog od dva gola uz Matea Garsiju u utakmici iz Berna, i dalje je na klupi crveno-belih.
Možda ga Bahar uvede kao taličnog, „džokera“ i ovog puta, mada teško da će se to i desiti.
Marko Gobeljić je od septembra u grčkom Kifisijasu i odigrao je u prvenstvu tri poslednje utakmice, Milan Rodić i dalje ordinira levom stranom na poziciji beka u Zvezdi, dok je Hozea Kanjasa i bog dragi zaboravio u Meksiku.
Kanjas je došao svojevremeno kao čovek koji treba da donese stabilnost i smirenost u kontroli i distribuciji lopte na poziciji zadnjeg veznog, pa to nije išlo kao što je planirano.
Zadržao se u Zvezdi tek do avgusta 2020. i od tada promenio tri kluba do sadašnjeg grčkog drugoligaša Kalamate.
Marko Marin je bio u svojoj prvoj sezoni u Zvezdi alfa i omega u kreaciji akcija, već u drugoj nije bio na istom nivou, pa je ostao do prodaje u Al-Ahli početkom 2020. za 2,25 miliona evra.
Dve godine nakon toga i posle epizode u Ferencvarošu okačio je kopačke o klin i sada je šef skauting službe u Zvezdi.
Mirko Ivanić je tada bio malo rezervista, malo starter, a danas je jedna od lidera ekipe i jedan od njenih najkonstantnijih igrača.
Mateo Garsija je po dolasku iz Las Palmasa mnogo obećavao u napadu, ali je na kraju za skoro upola manje novca otišao u Aris posle samo godinu dana.
Garsija je bio strelac i protiv Jang Bojsa u meču završenom 2:2, pa je na svoj način doprineo skupljanju bodova za UEFA koeficijent zbog kog je ove sezone prvak Srbije direktno išao u Ligu šampiona.
Aris ga je platio 1,3 miliona evra, a Mateo je za milion evra otišao jula ove godine u meksički Atlas.
Aleksa Vukanović je danas u Vojvodini, a upravo je on bio strelac ključnog pogotka u revanšu kada se čak oglasio Aleksandar Vučić, predsednik države koji je rekao da je pre utakmice telefonom zvao Vukanovića i rekao mu da postigne pogodak, što je Aleksa i učinio.
Ričmond Boaći je jedno vreme u napadu Zvezde bio neprikosnoven, ali njegova forma nije tako dugo trajala.
Nekada igrač Juventusa, Sasuola i Atalante, a onda i Latine, svoju sreću pronašao je u Zvezdi 2017.
Tada je počeo da daje golove i pogurao je tim ka Ligi Evrope, da bi februara 2018. otišao u Đangsu Suning za pet i po miliona evra i leta iste godine se brže-bolje vratio za dva i po miliona.
Formu iz prve sezone nije pronašao i od tada je postao nomad koji je bio u Poljskoj, Izrelu, Grčkoj, Libiji, da bi juna ove godine otišao u malezijski Selangor.
Dušan Jovančić je poslednji deo te generacije koja je igrala sa ekipom iz Berna i on je iz Zvezde otišao oktobra 2020. u Rizespor, posle čega je bio i u Tobolu i Astani u koju je prešao januara 2023. godine.
Četiri godine kasnije i Jang Bojs ima poprilično izmenjen sastav u kom je ipak ostalo nešto od onog tima iz prošlog okršaja.
Tako se na primer Žan-Pjer Nsame posle epizode u Veneciji, vratio u Bern i dobro se seća kakvu je „traumu“ prošao 2019. dok se igrači Zvezde nadaju da će mu naneti još jednu.
BONUS VIDEO: Poslednji trening Zvezde pred meč sa Jang Bojsom