0
I što bi rekli stihovi jedne ljubavne pesme "...i suza i smeha, znam bilo je svega..."
Košarkaši Partizana okončali su svoje evroligaško putovanje na veoma bolan način, a Real Madrid je postao prvi tim ikada koji je uspeo plej-of seriju da okrene od 0-2 do 3-2.
Crno-beli su svoju moć demonstrirali u Madridu u prva dva meča, sve je delovalo da će napraviti istorijski uspeh i otići na Fajnal-for u Kaunas, ali je Real do kraja ostao pribran i na krilima „stare garde“, odnosno trojca Rodrigez-Ljulj-Fernandez preokrenuo u petoj utakmici i tako kupio karte za put u Litavniju.
PROČITAJTE JOŠ:
Nema sumnje da će Partizan još dugo tugovati za ovom šansom, tri meč lopte i prednošću od 18 poena u majstorici, ali sveukupno gledano povratnička sezona u Evroligi za njega je bila i više nego uspešna.
Nakon osam godina bez takmičenja u eliti, Željko Obradović i njegovi momci pokazali su da je Partizanu mesto u vrhu Evrope. Malo ko je pre samo nekoliko meseci mogao i da pomisli da bi Partizan mogao da bude prvak Evrope, a kako se sezona razvijala postajalo je sve jasnije da će crno-beli biti i te kako konkurentni, čak i onim, na papiru, najjačim timovima.
Kada se ušlo u seriju sa Realom, a zatim i povelo sa 2-0, snovi crno-belih o povratku na evropski tron ponovo su bili aktivni, ali je realnost ipak bila nešto drugačija.
Trojka Kevina Pantera u prvoj utakmici, opšta tuča u drugoj, čudna dva meča u Beogradu, nikad uzbudljivija majstorica i još mnogo toga staće upamćeno samo iz serije sa Real Madridom.
Koliko god kraj puta ove sezone bio bolan, ne može se zaboraviti sve pre toga, što će zauvek ostati u sećanju Obradoviću, igračima, navijačima, ali i svih onih koji sebe smatraju delom Partizana.
Ni na početku sezone nije bilo sjajno u taboru crno-belih. Težak poraz od Albe u prvom kolu, ubrzo nakon toga i skor 4-9, ali Obradović nije gubio veru u sebe i svoj tim, a uporno je isticao da mu pojačanja nisu potrebna, iako su ih svi dozivali u Partizan.
Trojka Džejmsa Nanelija i pobeda nad Efesom u Beogradu sredinom decembra mogu se okarakterisati kao prekretnica sezone, jer je na tom talasu Partizan upisao osam vezanih trijumfa i kola su krenula velikom brzinom uzbrdo.
Od tada, pa sve do sada, nije bilo velikih i dugih padova ni u ritmu ni u igri, pogotovo u Evroligi. Uspeo je Partizan i pre poslednjeg kola Evrolige da obezbedi plasman u Top 8, a uz malo više sreće dostižna bi bila čak i četvrta pozicija, koju je na kraju zauzeo Monako, koji je dvaput padao pred crno-belima.
PROČITAJTE JOŠ:
I nije Monako jedini gigant koji je morao da se pokloni pred Partizanom ove sezone. Poštovanje je zarađeno i pobedama nad Olimpijakosom, Realom, Makabijem, Žalgirisom, Fenerbahleom, Crvenom zvezdom…
I navijači su jedva dočekali povratak svog tima u elitu, što su pokazali najpre po broju kupljenih sezonskih ulaznica, a onda i po rekordnoj poseti i obaranju rekorda u gledanosti. Najveći broj ljudi zabeležen je u trećem meču serije protiv Reala, kada je čak 20.091 navijač bodrio crno-bele.
Tokom regularnog dela Partizan je u Areni gledalo čak 302.302 fana, a posebno se mogu izdvojiti utakmice protiv Panatinaikosa (20.017), Reala (20.068), Barselone (20.041), Olimpijakosa (20.003), Crvene zvezde (18.340)…
Igrači su sa navijačima ostvarili posebnu vezu, Željko Obradović je po ko zna koji put u karijeri dokazao i pokazao svoje umeće na više nivoa, a kvalitet košarke rastao je iz meseca u mesec.
Uz sve navedeno, mogao se iz neposredne blizine pratiti i razvoj majstora kao što su Panter, Naneli, Egzum, Ledej, Lesor, ali i uzdanica Srbije Uroša Trifunovića i Alena Smailagića.
Mnoge utakmice Partizana rešene su u neizvesnim završnicama, odlučnost Pantera i Nanelija više puta je dolazila do izražaja, a i na gostovanjima „grobari“ su pravili „paklenu“ atmosferu. Zbog toga će se pamtiti i mečevi protiv Bajerna u Minhenu, Armanija u Milanu, Virtusa u Bolonji, Fenerbahčea u Istanbulu…
Ostaće zapamćeno i da su protiv Partizana svi morali da budu maksimalno oprezni, nikome u Areni nije bilo prijatno da igra, niko se nije radovao gostovanju u Beogradu, a interesovanje za utakmice bilo je nikada veće, što je i sam Obradović isticao više puta.
Ljudi su iz inostranstva dolazili da bi gledali Partizan i osetili atmosferu, uspon tima je bio neverovatan, a samo je završni korak falio da bi se snovi produžili i preselili u Kaunas.
Umesto toga fokus se prebacuje na ABA ligu, a nada ostaje da će Evroliga uskoro dati dugogodišnje licence za oba srpska tima. Partizan je pokazao da je zaslužuje bez ikakve dileme, a u tome ne zaostaje ni Crvena zvezda.
Tokom ove sezone Dante Egzum je stekao status jednog od najboljih i najsimpatičnijih stranaca koji su igrali na ovim prostorima, a baš za njega vezuju se stihovi pesme Magazina, koji možda i najbolje opisuju sezonu Partizana u Evroligi – „Bilo je to slatko, ljuto, kiselo…“.
BONUS VIDEO Bizarna situacija sa meča Partizan – Real
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
