Partizanov ofanzivni skok i zaustavljanje šuta za tri poena ključ pobede nad Armanijem

U dvanaestom kolu Evrolige košarkaši Partizana će dočekati Olimpiju iz Milana u četvrtak od 20.30. Ovom utakmicom crno-beli imaju priliku da potvrde formu i odnesu sve tri pobede sa tri uzastopne utakmice odigrane na sopstvenom parketu.Armani, sa skorom od 4-8, na megdan četi Željka Obradovića dolazi znatno oslabnjen. U timu „manekena“ neće biti Nikole Mirotića, Kevina Pengosa i Bilija Berona, koji su na listi povređenih igrača. Činjenica da će gostojuća ekipa biti bez tri jako važna i kvalitetna igrača znači da je tim nešto slabiji, ali svakako ne i slab. S druge strane, Partizan u utakmicu ulazi posle dve pobede ostvarene kroz produžetak, svakako detalj koji će domaćinu značiti u smislu potvrde karaktera, ali tu je i rizik od emotivnog pražnjenja koje ovakvi mečevi svakako podrazumevaju.Na taktičkom velike mudrosti nema. Ekipa iz Milana predvodi ligu po broju ubačenih trojki i pretposlednja je u broju ubačenih šuteva za dva poena, te se samo nameće gde bi fokus odbrane bi trebao da bude. Analizirajući neke prethodne mečeve ovog tima, a gledano iz ugla crno-bele postavke u ovoj utakmici, može se reći da Armani nije neka skakačka ekipe te da se baš taj segment može iskoristiti u pripremi ovog meča. Kako je Frenk Kaminski povređen i neće biti u ekipi za ovaj meč, nameće se (opet) velika minutaža Bruna Kabokla koji iz utakmice u utakmicu diže formu i donosi jednu novu dimenziju koju Partizan nije imao u prvom delu takmičenja.

Ofanzivni skok

Oscilacije u igri Partizana su i dalje izuzetno prisutne samo se segment koji „škripi“ menja iz utakmice u utakmicu, te je rezultatska neizvesnost postala „zlatni standard“ beogradske ekipe. Opaska da ova ekipa utakmice dobija ili gubi na jednu loptu i dalje stoji, samo moramo apostrofirati da se ta „odlučujuća“ akcija sada isključivo igra u poslednjih 10 sekundi utakmice. Ovakav način poslovanja nije lak nikome, ni igračima, ni Željku Obradoviću, ni navijačima, ali kako kaže one narodna da se „gvožđe kuje dok je vruće“, jedna stvar je iskaljena na najbolji mogući način - to je karakter ekipe.U utakmici 11. kola protiv Monaka, Partizan je na parket izveo veoma visoku petorku. Željko Obradović je utakmicu otvorio sa dve dvojke, dve četvorke i centrom, petorkom koja je sve samo ne konvencionalna, ali u isti mah i očekivana. Odsustvom Frenka Kaminskog Partizan gubi određenu vrstu kreacije sa viskokog i niskog posta, a ako uzmemo da u ovom trenutku ekipa nema ni pleja na čiju formu može da se osloniti, epilog je takav da je napadačka igra ovog tima dosadna, jednolična i predvidiva. Stekao se utisak da ne postoji druga akcija osim centralnog pik end rola, ma ko imao loptu u rukama i nevezano za igrača koji dolazi u blok, te tendencija da se utakmica rešava ofanzivnim skokom i lakim poenima pod košem je bila sve samo ne slučajna.Petorka za Brunom, Zekom Ledejom i Alenom Smailagićem protiv Monaka je imala momenat gde je utakmicu dobijala ofanzivnim skokom u napadu i dobrom odbranom na preuzimanju u reketu, jer visoki igrači ekipe iz Monaka nisu dobijali očekivane „mismeč“ situacije posle igre dva na dva.Detalj koji zahteva dodatnu analizu ako govorimo o postavci crno-belog napada je pozicija bloka u momentima kada Kevin Panter i PJ Doužer imaju loptu, te se videlo da je nivo bloka u tim momentima na liniji 6,75, što je za Partizanovu geometriju napada bilo plitko pa se i lako branilo. Defanzivci u ovakvim postavkama napada nemaju velika pomeranja, tako da je Monako olako kontrolisao šuteve stvorene na ovaj način.Najbolja arhitektura napada dva na dva prikazana je u momentima kada je Džejms Naneli imao loptu. On je blokere zvao da izađu visoko, na 9 metara daleko od koša, što je rezultiralo drugačijom postavkom odbrane koja je u tim momentima morala biti bliže lopti, a dalje od Partizanovih igrača. Ova akcija je igrana tri puta na meču i sva tri puta je stvoren višak uz ostvarenje jako dobrih pozicija za šut.Još jedan aspekt crno-bele ofanzive koji manjka je odsustvo prodora do koša. U Partizanovom rosteru trenutno ne postoji igrač (koji je raspoložen) dovoljno brz i sa tehnikom driblinga koja mu omogućava da u igri jedan na jedan probije svog defanzivca i napadne obruč direktnim prodorom. Samo dva puta na utakmici su igrači Partizana na ovaj način uspeli da probiju igrače Monaka: Aleksa Avramović je uspeo da pretrči Kembu Vokera negde u drugoj četvrtini, te drugi put PJ je uspeo da „skuva“ svog defanzivca pred sam kraj meča i loptu iznese na tablu i tako poentira. Ovde naravno ne računamo koševe postignute u tranziciji.Imperativ pobede nad ekipom Armanija, Partizan bi trebao da gleda kroz prizmu rasterećenja i potvrde forme, te kreiranja dobre uvertire za uvek nezgodno gostovanje u Kaunasu, te dalja gostovanja u Španiji.PIŠE: Viktor SadikovićBONUS VIDEO Pick and Roll sa Mićom Berićem EP 7