Danil Medvedev i Rafael Nadal. To su finalisti ovogodišnjeg Australijan opena, koji je imao najluđu uvertiru u istoriji, a kojim god ishodom da se završi biće loš po Novaka Đokovića.
Još uvek ne znamo ko je pobednik turnira, ali znamo ko je najveći gubitnik.
Sa sportske strane je to svakako Đoković, koji nije dobio ni pravo da odbrani titulu koju je 2021. godine podigao po deveti put u karijeri. Sa svake druge strane je najveći gubitnik Australija, koja će uskoro shvatiti da je još jednom izigrana. Baš kao što joj se to desilo nedavno kada je sama naglo prekinula mnoge privredne dogovore sa Kinom kako bi se dodvorila SAD, a onda… Pa, ništa, SAD je nastavila da ima saradnju sa Kinom kao i do tada.
Sličnu stvar su Australijan openu uradili sad Rolan Garos i Vimbldon, koji već najavljuju da će na njihovim turnirima igrati i dalje najbolji teniser današnjice (najmanje do 21. februara).
I dok pišem ove redove, pojavio se i zvanični podatak o broju navijača. Preskromnih 16.042 u danu kada se igraju dva polufinala. To je najmanji broj ove godine na turniru, a ranijih godina je znalo da bude i 50, pa i 60 hiljada posetilaca dnevno. Korona, kiša i odsustvo pravog, istorijskog klasika učinili su da odziv bude gori nego ikada ranije.
Daleko od toga da iko umanjuje kvalitet i igru koju je Mateo Beretini prikazao u Melburnu. Zapravo, jedini igrači koji su uspevali da ga savladaju na poslednjim grend slemovima bili su upravo Nadal i Đoković. Ipak, potencijalni sukob Đokovića i Nadala u polufinalu je odmah nakon žreba ocenjen kao ključni meč turnira. A onda je politika odlučila da jedan akter bude deportovan.
Sramota je šta je urađeno sportu, sramota je zbog toga što se još jednom pokazalo da nemaju svi baš podjednake šanse (sećate se i diskvalifikacije Novaka na US Openu 2020. godine?). Sramota je ono što su uradili teniskoj publici. Onoj o kojoj se toliko govori jer je sve manje. Doslovno umire jer je prosečan gledalac star preko 63 godine. Sramota je jer nećemo imati prilike još mnogo puta da vidimo okršaj Novaka i Rafaela. Nećemo možda nikada više gledati okršaj dva igrača koji imaju 40 (potencijalno i više) grend slem titula.
Odigrali su do sada čak 58 susreta, a Novak je slavio 30 puta (15-13 u finalima). Bila bi prava šteta da se ne dođe barem do 60 mečeva.
Očekivano, niko ne želi da se upliće u političke stvari od ostalih igrača, ali ne prođe dan da Đokovića neko ne pomene.
Nadal to radio uvek indirektno, uvek želeći tek tako da dokaže svoju poentu, dok Medvedev pogađa direktno u metu. Danil je još jednom pokazao da mu i te kako stoji zvanje najvećeg „trola“ na ATP turu.
Još jedna stvar koja govori o tome kako se ljudi osećaju što najboljeg nema na Turu. Australija je imala finaliste u miks dublu, ima finalistkinju i najbolju teniserku sveta Ešli Barti koja će igrati protiv Danijel Kolins, ima dva muška dubla u finalu, pa ipak čak ni to nije pomoglo da tribine budu pune, iako višemilionska publika prati mečeve od kuće.
Ostali smo uskraćeni za meč Nadala i Đokovića kao da smo sigurni da će ih biti na desetine.
Istorija, a ovaj sport pogotovo pamti samo pobednike. Niko ne pamti drugog ili one koji su bili na bilo koji način da sprečeni da učestvuju.
Pitajte samo Kafeljnikova koji je tako 1999. godine postao šampion, a malo ko pamti da tada nisu igrali Pit Sampras i Marselo Rios.
BONUS VIDEO Grci navijaju kao na fudbalskom stadionu za Cicipasa
Pratite nas i na društvenim mrežama: Facebook, Twitter, Instagram