Na mnogo stvari smo u tenisu navikli, ali ovo nije bila jedna od njih.
Koliko je bilo teško gledati pakao kroz koji prolazi Rafael Nadal u duelu protiv Mekenzija Mekdonalda (6:4, 6:4, 7:5) najbolje je pokazala supruga Ćiska. Briznula je u plač kada je videla da medicinski tim dolazi da pokuša da pomogne Rafi. Pokuša zbog toga što je i Špancu ubrzo postalo jasno da za njegov problem ovog puta ne postoji instant rešenje u vidu masaže ili pilule.
Stisnuo je zube i pokušao da odigra do kraja, ali to nikako nije išlo.
I žao mi je što sam Nadala morao da vidim ovakvog kada odjednom prestane da bude arogantan. Uvek je bio takav kada god bi pobeđivao, pa čak i kada je gubio, ali kada je znao da daje svoj maksimum.
Uspeo je da se dva puta posvađa sa srpskom sudijom Marijanom Veljović, a onda je prosto utihnuo. Kada je saznao da je povređen, ko zna koji put u 20 godina dugoj karijeri, odjednom je postao samo bleda slika onog Nadala koji je stigao do 22 grend slem titule. Odjednom je bio potpuno psihički razoren, kako je i sam rekao, prosto više od svega boli činjenica da zbog sopstvenih limita ne možete da dođete do cilja koji biste u normalnim okolnostima relativno lako ostvarili.
Ne bi trebalo ništa oduzeti od pobede Mekdonaldu jer je briljirao i do trenutka kada se Rafa požalio na probleme. Upravo je na tome insistirao Nadal koji je revnosno vraćao Amerikanca u priču.
„Mekenzi je igrao odlično, ja sam se borio – ali je on imao potrebne odgovore i zasluženo odneo pobedu.
U pitanju je bila povreda kuka, koji me je boleo nekoliko dana, ali ništa slično kao danas. Ne znam da li je mišić ili sam kuk, imao sam probleme I pre, bio na tretmanima – ali nikada pre nije bilo ovako. Nisam mogao da se krećem, I dok ne uradim test neću znati šta je. Teško je znati šta je sa mnom – bez opsežnog pregleda – i sve ostalo bi bilo nezahvalno nagađanje.
Umoran sam da pričam na ovu temu. Izgubio sam meč, trudio se. Ne znam da li sam mogao da dobijem meč i da sam bio zdrav“, poručio je Španac.
Pojasnio je zbog čega ga mnogi smatraju jednim od najjačeg igrača na psihičkom planu. Govore rivali često pola u šali, a pola u zbilji da je Nadal potrebno „ubiti“ više puta. Nikada ne znate kada bi mogao da se podigne iz nokdauna i da napravi preokret (bolje od svih to zna Danil Medvedev). Ipak, Nadal je pokazao i zašto je dobijao nagradu za „sportsmena“.
„Pokušao sam da igram i da rizikujem povredu, nisam mogao da udarim bekhend, da trčim za loptom, samo sam hteo da završim meč. Nisam hteo da se povučem jer sam aktuelni šampion ovde, nisam hteo tako da napustim teren, ali sam izgubio, čestitao sam rivalu, ali to je sport.“
Nadal se mučio, ali kada je ostao bez glavnog oružja samo se predao. Predao se psihički, što mu se retko kada dešavalo, jer je znao da ga je telo (još jednom) izdalo. Nije mogao da pronađe intezitet i snagu koja mu je bila neophodna, nije mogao da bude onaj pravi.
Izgledao je na momente kao zatvorenik koji prolazi „zelenu milju“ kratak put koji vodi do stolice koja okončava život, barem onaj u sportskom smislu. Delovalo je kao da pravi odgovor ne uspeva da pronađe i da samo želi da ispadne korektan prema svima. Tačnije gotovo prema svima jer supruga nije mogla na momente ni da gleda kako se muči. Ona koja zna kako škripi parket pod njim kada prolazi u dnevnoj sobi, koja zna šta radi kada ustane i šta razmišlja i kada ćuti sada je znala šta mu prolazi kroz glavu. Kao da je upravo ona izbacila iz sebe ono što je i Nadal očajnički pokušavao, ali je želeo da ostane dosledan svom ratničkom mentalitetu.
Navijači su zanemeli, a mnogi su pomislili da li je ovo upravo bio poslednji Rafin meč u karijeri? Nadajmo se da nije, ali u slučaju nešto duže pauze pitanje je koliko će Nadal imati šanse da se vrati na pređašnji nivo. Barem onaj od prošle sezone kada je osvojio prva dva grend slema.
BONUS VIDEO Rafael Nadal ispao sa turnira u Parizu
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare