Pitali su 3 dermatologa koju kremu za sunce nikad ne bi koristili - svi su rekli isto

„Ako ozbiljno želite da zaštitite kožu od prevremenog starenja i raka kože, krema sa zaštitnim faktorom mora biti obavezni deo vaše svakodnevne rutine“, kaže dr Melani Palm, sertifikovana dermatološkinja i estetski hirurg iz klinike Art of Skin MD.

Međutim, kao i kod krema i sredstava za čišćenje lica, izbor krema za sunčanje danas je ogroman.

„Može biti veoma zbunjujuće stati ispred police sa kremama za sunčanje i ne znati šta izabrati“, kaže dr Tanja S. Nino, dermatološkinja i direktorka Programa za melanom u Centru za prevenciju i lečenje raka bolnice Providence St. Joseph. „Postoji bezbroj proizvoda, a svaki tvrdi da nudi nešto posebno.“

Ipak, među njima postoje velike razlike, a neke formule pružaju znatno bolju zaštitu od drugih.

„Ako naučite da čitate deklaracije i izaberete odgovarajuću kremu za svoj tip kože, to može napraviti ogromnu razliku – kako u nivou zaštite, tako i u tome da li ćete je zaista redovno koristiti“, objašnjava dr Palm. „Kod osoba sa osetljivom kožom, melazmom, rozaceom ili alergijama na pojedine sastojke, izbor odgovarajuće formule je još važniji jer pogrešan proizvod može pogoršati iritacije ili pigmentacijske promene.“

Bez zaštite od sunca povećava se rizik od bolnih opekotina, ali i razvoja raka kože u budućnosti. Dermatolozi upozoravaju da postoji jedna vrsta kreme za sunčanje koju nikada ne bi koristili jer ne pruža dovoljnu zaštitu.

Najgora krema za sunčanje, prema mišljenju dermatologa

Naime, sva tri dermatologa za Parade ističu da nikada ne bi koristili kremu za sunčanje koja na ambalaži nema oznaku „broad-spectrum“, odnosno zaštitu širokog spektra.

„Krema širokog spektra štiti i od UVA i od UVB zraka, pa pruža znatno bolju zaštitu“, kaže dr Nino.

Sa njom se slaže i dr Viktorija Kazlovskaja.

„Postoje različite vrste UV zračenja i važno je zaštititi se od obe“, objašnjava ona.

Kreme koje nisu širokog spektra ne štite istovremeno od UVA i UVB zraka.

„UVA zraci prodiru dublje u kožu i doprinose oštećenju DNK, kao i prevremenom starenju. Njihovi efekti se često razvijaju godinama i uključuju fotostarenje, bore, promene pigmentacije i razgradnju kolagena. Takođe imaju važnu ulogu u nastanku staračkih pigmentnih fleka“, kaže dr Kazlovskaja.

S druge strane, UVB zraci prvenstveno deluju na površinske slojeve kože, ali to ne znači da su manje opasni. Oni su glavni uzročnici opekotina od sunca, a i UVA i UVB zraci mogu doprineti razvoju raka kože.

Dr Palm dodaje da osobe koje imaju melazmu, hiperpigmentacije ili rozaceu posebno treba da biraju kreme širokog spektra.

„UVA zračenje može pogoršati ova stanja kože. Takođe, osobe koje rade laserske tretmane, mikronidling ili koriste retinoide, AHA i BHA kiseline i druge aktivne sastojke imaju veću fotosenzitivnost, pa im je zaštita širokog spektra neophodna“, kaže ona.

Dobra vest je da je vrlo lako proveriti da li krema pruža ovakvu zaštitu.

„Najjednostavnije je da na pakovanju potražite oznaku 'broad spectrum SPF'. U Sjedinjenim Američkim Državama proizvodi koji ispunjavaju FDA standarde za zaštitu od UVA i UVB zraka moraju imati ovu oznaku. Dobar pokazatelj su i aktivni sastojci poput cink-oksida i avobenzona, koji štite od UVA zraka“, objašnjava dr Palm.

6 saveta dermatologa za pravilno korišćenje kreme za sunčanje

1. Birajte SPF 30 ili više

Dr Palm preporučuje zaštitni faktor od najmanje 30.

„Treba imati u vidu da razlika između veoma visokih SPF vrednosti nije velika. SPF 30 blokira oko 97 odsto UVB zraka, dok SPF 80 ili 100 povećava zaštitu na oko 98,5 odsto.“

2. Izaberite formulu koja odgovara vašoj koži

U SAD postoje dve osnovne vrste krema za sunčanje – mineralne i hemijske.

„Mineralne sadrže cink-oksid ili titanijum-dioksid, dok hemijske koriste sintetičke UV filtere. Nijedna nije univerzalno bolja, ali se mineralne često preporučuju deci i osobama sa osetljivom ili alergijama sklonom kožom jer ređe izazivaju iritacije“, kaže dr Kazlovskaja.

Dr Palm dodaje da osobe sa masnom ili kožom sklonom aknama treba da biraju lagane formule, dok zrela koža uglavnom bolje podnosi bogatije preparate sa hidratantnim sastojcima.

„Najbolja krema za sunčanje je ona koju ćete zaista koristiti svakog dana, zato su tekstura i osećaj na koži veoma važni“, ističe dr Kazlovskaja.

3. Obratite pažnju na otpornost na vodu i znoj

Ako planirate plivanje ili fizičku aktivnost, birajte proizvode otporne na vodu.

„Na proizvodima više ne sme da piše da su vodootporni. Umesto toga, na deklaraciji mora biti navedeno da pružaju otpornost na vodu tokom 40 ili 80 minuta“, objašnjava dr Nino.

4. Obnavljajte zaštitu svaka dva sata

Kremu za sunčanje nije dovoljno naneti samo jednom.

„Ako ne plivate i ne znojite se previše, kremu treba obnavljati svaka dva sata. Ako ste u vodi ili se bavite sportom, birajte proizvode sa otpornošću na vodu od 80 minuta“, savetuje dr Nino.

5. Nanosite dovoljnu količinu

Mnogi ljudi koriste premalo kreme za sunčanje.

„Većina nije svesna da nanosi premalu količinu. Za lice i vrat preporučujem količinu koja odgovara dužini dva prsta ili otprilike veličini novčića“, kaže dr Palm.

Za celo telo potrebno je oko 30 mililitara, odnosno količina koja staje u jednu čašicu za žestoko piće.

„Ne zaboravite gornji deo stopala, šake, uši, usne, zadnji deo vrata, listove i razdeljak na temenu glave“, dodaje ona.

6. Izbegavajte sprejeve kad god možete

Dr Nino kaže da uglavnom ne preporučuje sprejeve za sunčanje.

„Još nije potpuno jasno koliko je bezbedno udisati sastojke iz sprejeva. Osim toga, kod pacijenata koji ih koriste češće viđam opekotine jer preparat nije ravnomerno nanet. Takođe je teže dobro promešati sastojke u spreju. Kreme omogućavaju ravnomernije nanošenje i pouzdaniju zaštitu“, zaključuje ona.