Najboljih 38 minuta srpske košarke i oteto finale, momci za ponos, iako mnogo boli

Košarkaši Srbije izgubili su od reprezentacije SAD (95:91) u polufinalu Olimpijskih igara 2024. Iako smo vodili i +17 (42:25), iako smo imali dvocifrenu prednost velikim delom borbe za finale, nekako su Amerikanci uspeli da preokrenu u poslednja dva minuta.

Nikako nismo bili mirni u dvorani "Bersi", jer su na kraju pokazali kako u samo 30-40 sekundi mogu da promene sve. Nismo baš očekivali i da će imati određenu pomoć sa strane, prilično nepotrebnu, ali naši momci nisu kukali zbog toga. Nismo očekivali ni onakvo ponašanje Lebrona Džejmsa, ali nam je drago što je Bogdan rešio da mu odgovori.

I bilo je to najboljih 38 minuta srpske košarke, najbolje izdanje reprezentacije ako se sagledaju okolnosti. Igralo se protiv SAD, i to verovatno najboljeg tima u istoriji košarke, u polufinalu OI. Doveli su Amerikanci sve najbolje što imaju u Pariz.

Izašli su Bogdan, Jokić i ekipa na teren hrabro, odlučno, sportski bezobrazno, otresito, igrali kao u transu, borili se, nažalost, okliznuli se u poslednja dva minuta...

Nisu se krili od lopte i odgovornosti, nisu pobegli sa terena. Ne, sve suprotno. Nisu se ni svađali, već su se bodrili stalno. Nisu bili letargični, već su skakali na svaki dobar potez i pokazivali koliko im je stalo. Baš im je bilo stalo.

Nisu se žalili ni na sudije, iako je Bogdan rekao "njima na dušu", ali nije kukao kako su one krive. Igrali su momci do kraja, pošteno, za pamćenje, teren i lopta ne lažu.

Možda neko nije saglasan, i to je OK, jeste bilo velikih pobeda otkako nastupamo pod imenom Srbija, ali voditi 38 minuta protiv Lebrona Džejmsa, Stefa Karija, Kevina Durenta i ekipe, držati im čas košarke iz udžbenika, plesati po parketu, boriti se za dres, ipak mislim da tako nešto nismo videli kao što je bilo u pariskoj borbi za finale.

I onda su nam Kari i Lebron sa 7-0 za 43 sekunde (od 86:84 za nas, do 91:86 za njih) bukvalno oteli finale Igara...

Pisati sad o statistici i nekim brojkama, a bilo je sjajnih, nema potrebe. Gledali ste utakmicu, valjda, ko nije - neka obavezno pogleda, ne zbog samog meča, nego zbog osećaja ponosa kako su igrali košarkaši Srbije. Dobro, poslednja dva minuta i ne morate.

"Mogli smo da pobedimo, težak poraz, isto je da li si izgubio sa dva ili 20 razlike, poraz je poraz. Ponosan sam na ove momke kako smo se borili i taktički, i timski. Nismo smeli da dozvolimo one izgubljene lopte i kontre koje su presudile. Imali smo ih, ali protiv njih se 10 razlike gubi za dva minuta", poručio je kapiten Bogdan Bogdanović.

Definitivno, momci za ponos, samo takve poruke sam viđao posle poraza, a to je onda veliki uspeh u porazu. Ponos, nažalost, ne poništava bol, samo se mešaju, ali će taj prvi osećaj sigurno na kraju preovladati, jer ova ekipa to zaslužuje.

Opet smo pokazali da smo zemlja košarke, na pravi način, i primorali ih da strepe.

"Kada dođete na Olimpijske igre, vidite ponos igrača koji predstavljaju svoju zemlju. Vidite kakav ponos Srbija ima za svoju zemlju. Vidite navijače kako pevaju himnu tokom utakmice", rekao je Kevin Durent, jedan od najboljih košarkaša u istoriji, posle epskog polufinala.

I znamo da je sad teško, možda i teže nego juče, ali idemo po bronzu.

“Soccerbet iz Pariza – sponzor izveštavanja”

BONUS Navijači Srbije i Amerike zajedno pred polufinale Olimpijskih igara