15
Da se razumemo u startu: snimak predsednika Vučića za stolom sa Vojislavom Šešeljem i Milovanom Bojićem - nekadašnjim predstavnicima SRS i JUL - uz muzički kolaž posvećen Pavlu Đurišiću, na proslavi kumstva najmlađeg vojvodinog sina u Radmilovcu, objavio je na društvenim mrežama lično predsednik. Ili makar neko iz njegovog najbližeg kruga.
Jer tako izgleda prava kampanja za Narodni pokret ili kakogod se to zove, čije se formiranje očekuje na Vidovdan, tačno dve nedelje od danas. A počela je – setićete se – najavom kontramitinga, onog što je slavno propao na majskoj kiši. Iznova je oživljena pričom o šljamu i hijenama (nekada hordama zla i bezumlja) i neizbežnim izdajnicima na ulicama. To je bilo malo pa su stigle i ustaše koje s onu stranu groba progone pokolenja porodice Vučić. Tu su, svakako, otpočetka albanski (oni ih drugačije zovu) koalicioni partneri opozicije. Zatim promoteri genocida i antisrpski šljam. Pre toga je, umalo da zaboravim, ponovio Miloševićeve reči iz sumraka njegove vladavine, one prema kojima „oni“ ne ruše Srbiju zbog Vučića, nego Vučića zbog Srbije. A jel baš mora kopija – od reči do reči? Mora, sviraj to opet Asafe.
Zato i ja imam osećaj kao da isti tekst pišem već treću nedelju zaredom. Najpre sam bio neprijatno iznenađen kontramitingom, onda antisrpskim šljamom, a sad me više Šešelj i ne čudi. Možda bude i novi premijer, što da ne.
Jer predsednik mora da je do sada shvatio da je njegova kratka ali strasna romansa sa građanskom Srbijom definitivno pukla ovog proleća, kada su mu desetine hiljada Beograđana i posetilaca iz velikih gradova rekli dosta. To i jesu okupljanja protiv nasilja svakog petka/subote: prvi pravi odgovor građanske Srbije na vlast SNS, žešći i drčniji nego što je bilo ko (ili makar ja) očekivao. Sad je već previše, mora da je pomislio predsednik, uzalud sam se godinama trudio da im objasnim da je ovo demokratija, uzalud sam fingirao dijalog, uzalud sam i kupio neke od njihovih vedeta. Oni su prosto nezasiti i nisu zaslužili moju ljubav, pažnju i najvažnije od svega novac.
OK, šta mi onda ostaje? Spolja, jasno, moram ostati privržen EU integracijama i evroatlanskim partnerstvima, ali unutra mogu da se razgaćim, otvorim pivo i prešaltam kanale. A na svim kanalima – ja. I njegova ekslenecija Harčenko koji se slaže sa mnom.
Šta ostaje „unutra“? Ono što je naprednjački režim godinama i negovao: mržnja, ksenofobija, prostota, autoritarni seksepil devedesetih. Batinaši na ulicama, poput onih što su kaišem, kao marvu, gonili američkog državljanina ispred Skupštine. Oni, što su na istom mitingu, nosili Putinovu zastavu, nevini kao sneg na Kilimandžaru. Onaj lik što dođe na proteste da napada ljude a policija ne može da mu uđe u trag (što nije na internetu, tad bi ga odmah uhapsili, osim ako ne preti deci Tamare Dragičević to je onda kompleksniji slučaj). Ovi nesrećnici što upadaju u dvorište N1 (što ne prete preko Tvitera, odmah bi država reagovala, ovako nije jednostavno sprovesti zakon, možda bolje sud da odluči o tom delu, kao da je upad u privatni posed televizije pomeranje međe u…u Jajincima, hah). I Šešelj, pa da, kralj ulice.
Zato, sada treba očekivati zaokruživanje narativa, kako se primičemo 28. junu. Šta ostaje? Bogami, malo šta od ovih PR strategija, možda još samo da počne da ulazi voda u koaksijalni kabl N1 i Novoj ili, još bolje, u servere portala. Posle toga nema više šta, osim onih metoda da ne pominjem sad kojih.
P.S. Naravno da je fotka bila montirana: mi možda jesmo budale što mislimo da je red da živimo u normalnoj zemlji, ali oslepeli još nismo.
