Upadaće nam po kućama ili kako sam uljudno popričao sa aktivistima SNS na tri i po metra razdaljine

Razgovor - koji smo vodili sa udaljenosti od neka tri i po metra, ja sa praga stana, oni na bezbednoj distanci (verujem određenoj na osnovu pređašnjih iskustava) - bio je kratak i uljudan. Izrazio sam svoje iznenađenje činjenicom da nisu do sada dolazili, oni (muškarac i žena u ozbiljnim godinama) su se stidljivo nasmejali, započeli unapred dogovorenu priču o uspesima stranke, kada sam ih prekinuo i rekao da nisam zainteresovan.Bilo je, kažem, kratko i pristojno.Dok sam ja razgovarao sa aktivistima SNS, neki drugi aktivisti SNS planirali su svoju posetu privatnoj firmi za raznošenje pošte. "D eskpres" se firma zove, i deo je (ovo nisam ni znao donedavno) "United grupe", kao i "United media", izdavač "Nove". Kažem, poseta aktivista SNS, jer meni je to više ličilo na deljenje promotivnog materijala i disciplinovanje glasačkog tela nego na istražnu radnju, navodno naloženu iz tužilaštva po prijavi poreske inspekcije. Kažem navodno jer ni javnosti ni advokatu Tomanoviću nije do kraja razjašnjeno po čijem su nalogu i zašto inspektori UKP pokucali na vrata pomenute privatne firme van radnog vremena, lišili slobode kretanja zaposlene na više sati, i pretres (sa sve plombom na kancelariji) okončali duboko u noći.Da je u pitanju promotivna, predizborna akcija potvrđuje i to što je upad medijski pripremljen kroz tekstove SNS medija "Novosti" i "Informera" (praštajte ako je još neko objavio, znam da vam je bitno da  se vidi vaša vernost gospodaru), koji su "otkrili" da je "D ekspres" u vlasništvu "Šolaka". Takođe, to potvrđuje i činjenica da je - nakon kraha propagandne akcije, koja je izazvala ne mali revolt u delu javnosti koji je za nju uopšte čuo - "recipročan" upad UKP usledio i u "Pošti", državnom preduzeću toliko ogrezlom u koruptivne radnje da novine Nova i portal Nova.rs evo već danima ne mogu da pobroje sve lažne donatorske ugovore, ćerke firme, fantomske zaposlene i tajne tendere koje je preduzeće proizvelo u mandatu direktora Đorđevića.A to je samo deo mulja.Dakle, gradacijom, od mlakog aktivizma pred mojim vratima, preko hajdučkog upada u privatnu firmu, sada dolazimo do vrhunca (za sad vrhunca, ima još prilike do izbora) brutalnosti - blokiranja kuće pobunjenog poljoprivrednika u Bavaništu, paljenja imanja i mehanizacije odborniku DS i pretnjama poštarima BIA-om. O slučaju Joce Jovanova sam već pisao,  o vom trećem neću trošiti reči, ali napad na imovinu prokupačkog odbronika Slaviše Momčilovića izgleda prolazi ispod radara. A ne bi trebalo.Jer, progon Momčilovića - koji je najpre isteran iz tamošnjeg javnog preduzeća - kulminirao je pod okrljem noći, dok je odbornik bio van zemlje, a mašine - koje su mu ključne za privatni posao kojim se sada bavi - zapaljene su: piromani se nisu potrudili da prikriju tragove benzina kojim su mašine polivene pre paljenja."Tata, zašto nam ovo rade?", pitalo je Slavišu njegovo maloletno dete. Da sam imao više strpljenja i jači želudac, mogao sam preneti to pitanje aktivistima SNS udaljenim na bezbednih tri i po metra distance. Ima vremena još da se postavi to pitanje, a najbolje bi bilo da to uradi opozicija, u ovih preostalih nekoliko nedelja do izbora. Ako ne - nikom ništa, uostalom metla decembarskih izbora može da radi u oba smera, ako me razumete.(A ako me ne razumete da budem jasan: ako opozicioni lideri ne smene ove piromane makar u respektabilnom broju lokalnih samouprava i Beogradu, ako već ne na republičkom nivou, treba da se sklone iz politike).