ranko pivljanin
Ranko Pivljanin, Foto: Promo

I donese li Skupština konačno Zakon o Belivuku? Zar nije trebalo da se donese Zakon o ministarstvima, zapitaće se čitalac koji je doslovno shvatio ono što je bilo na dnevnom redu našeg vrlog zakonodavnog tela? Jeste, ali se danima raspravljalo samo o Belivuku i družini, njihovim šokantnim svedočenjima o vezi sa vrhovima vlasti, a Zakon o ministarstvima je donet na kraju, onako usput.

Nekako se nezgodno potrefilo da baš pred skupštinsko zasedanje Veljko Belivuk iznosi svoju odbranu, a odbrana ukratko glasi: radio sam za „državu“, bio sam član SNS, bio sam na vezi sa Vulinom, Darkom Glišićem, sastao sam se i sa Vučićem ( dao i adresu), moja grupa je razbijala demonstracije, sprečavala mitinge, rušila u Savamali… Pripadnici te grupe su, inače, obezbeđivali inauguraciju predsednika Aleksandra Vučića 2017, dokumenti pokazuju da je na vezi sa njima bio i generalni sekretar Vlade Novak Nedić i bivši policijski funkcioner Goran Papić ( isplivala i policijska beleška), u nekoj fijoci čami prepiska Belivuka i glavnog koordinatora Žandarmerije Nenada Vučkovića… Mnooogo je, Kume!

I onda je vladajuća većina u Skupštini morala da odradi krizni pi ar sa zaključnom tezom da je Belivuk, zapravo, šef zlih opozicionara koje su proglasili za njegov gang, a da su oni nevinašca i žrtve lagarija jednog notornog zločinca. Sa kojim nikad niko od njih nikad nije imao nikakve veze nego su ga, je li, na vezi držali Marinika Tepić, Radomir Lazović, Đilas i Šolak, a onda je on njima postao capo di tutti capi. Maestralna zamena teza, sve čestitke „es en es“ spoukmenu Milenku Jovanovu koji je predložio opoziciji i originalan naziv poslaničke grupe „Pravimo ćevape – Veljko Belivuk“.

Veljko Belivuk ima pravo da laže u svoju odbranu! I vlast, izgleda, ima pravo da laže i u odbrani i u napadu! Tužilaštva i sudovi imaju pravo da se prave mrtvi! A imamo li mi građani ove unakažene zemlje pravo da znamo istinu? Očigledno nemamo! Imamo pravo da nas prave budalama i da znamo sve, osim onoga što se stvarno događa, što nam određuje sudbinu i budućnost i da bespomoćno gledamo u to zmijsko leglo u kojem se prepliću politika i kriminal.

I sad od ovakve vlasti, koja je stvorila i gajila mafijašku hobotnicu pa je sad pripisuje opoziciji, treba da očekujemo da reši dva goruća pitanja ove države: Kosovo i konačnu i ispravnu geopolitičku orjentaciju Srbije u vihoru jedne od najvećih svetskih bezbednosno-ekonomskih kriza posle Drugog svetskog rata.

O tome treba da odlučuje predsednik koji nastupa kao portparol privatnih televizija, stranih kompanija i državnog Telekoma. Čovek koji je migoljenje patentirao kao politički manevar, prodajući ga kao politiku neutralnosti, u situaciji kad svi vide da je neutralnost nemoguća i da znači samo jedno: izolaciju i bedu. Čovek koji je stvarajući para-mafijašku državu došao u poziciju da njegovim imenom kriminalci ispiraju usta, a da ga, zahvaljujući sopstvenoj nekonzistentnosti, na spoljašnjem planu istovremeno za uši drži Zapad, a za mošnice Rusija.

A on se na televizorima čas junači, čas cvili da mu svi rade o glavi. Taj neće, niti može doneti nikakvu autonomnu odluku. On može samo da pristane! Zato nam i prete novim „Rambujeom“ ili „Dejtonom“ za Kosovo po oprobanom receptu: zatvoriš poglavice u neku kasarnu i diktiraš uslove. Puste te kad potpišeš, ti posle okolo pričaš kako si se izborio za maksimum, a kući si doneo maksimum minimuma. Deža vi!

Komentari

Svi komentari (2)