Dotakla me bol Biljane Srbljanović koju je potresla karikatura Dušana Petričića u nedeljnom izdanju naših novina, pa sam se dugo premišljao da li zavređuje molbu za oprost, klečanje na kukuruzu, brijanje brkova Petričiću, javno samobičevanje, slanje u našu redakciju nekih pravovernika poput onih koji su pre sedam godina zbog karikature pobili pola redakcije pariskog "Šarli ebdoa" ili spaljivanje naših novina koje su se usudile da pomenutom karikaturom - šta?
Otprilike, uvrede sve redom: od junaka karikature do onih koji su stradali u Aušvicu koji se kao simbol zla pojavljuje na karikaturi. A najviše gospođu Srbljanović i njen iznijansirani osećaj za dobro i loše, ispravno i pogrešno, plemenito i pokvareno…
I zato, po Biljani „Petričiću treba dodeliti gerontodomaćicu i starateljstvo, a urednik koji pusti crtež na kome je Aušvic pravedna istorijska kazna BILO KOME treba da se izvini svima, a posebno Jevrejskoj zajednici“. Petričiću neću tražiti gerentodomaćicu, Jevrejima je sigurno jasno da nemam za šta da im se izvinjavam, ali uradiću ono što se inače nikad ne radi, ali kada se mora nije teško.
Prevešćemo karikaturu. Prvi kadar: na njemu su četiri đaka ( premijer Mađarske Viktor Orban, buduća italijanska premijerka Đorđa Meloni, poljski predsednik Andžej Duda i Aleksandar
Vučić). Na drugom je „Historia magistra vitae est“ ( učiteljica, dakle) koja prutom pokazuje ka zloglasnom nacističkom logoru Aušvicu (treći kadar). Poruka jasna ko hoće da vidi: Gospodo,
to što sada i kako radite, u budućnosti može da vodi ovome. Dakle, ne šalje Petričić ovo četvoro u Aušvic na izdržavanje „pravedne istorijske kazne“, kako je shvatila i napisala gospođa Srbljanović, već ih apostrofira kao moguće pošiljaoce drugih. ( Ako joj nije jasno zašto baš oni, neka im se o nazorima, ideologijama i delima raspita makar na Vikipediji. U čudu će se naći.
PROČITAJTE JOŠ
Osim toga, možda ova „četvorka“ i ne izgleda doraslo da napravi planetarno zverstvo i da bi im se mogao još poneko pridružiti, ali ne zaboravimo da su se mnogi sredinom 30-ih
godina prošlog veka smejali i onom čovečuljku sa smešnim brkovima ). I nije ovde reč ni o kakvoj „istorijskoj pravdi Aušvica“, nego o njemu kao surovoj opomeni. Kraj prevoda.
Sva ostala tumačenja su plod (ne)razumevanja, mašte, afiniteta, animoziteta, obrazovanja ili pak, profesionalnog zadatka, što ne znači da treba osporiti pravo gledaoca/čitaoca da na svoj način vidi i razume ono što gleda. Problem je kad se to nametne kao jedino i isključivo viđenje, a onda i zloupotrebi.
Još samo ovo u vezi karikature kao novinske forme. Ona i jeste „žanr preterivanja“, žaoka više, često na ivici, u njen temelj je ugrađen višak slobode i „kart blanš“ da nekad i pretera, zato i jeste karikatura. Kad stvar ne bi dovela do krajnjih konsekvenci bila bi dečje šaranje po papiru.
Druga je stvar ovde u pitanju. Radi se o potrebi da se svi izjednačimo u nečastivosti, podlosti i pokvarenosti, po principu, digli ste se na „Informer“ i „Pink“, a vidite šta ovi objavljuju.
Valja nas sve gurnuti u isto blato.
Na ovo malo slobodnih medija nema lovostaja, a cele horde lovaca imaju naređenje da pucaju bez upozorenja. Poenta je izazvati nas „sa ove druge strane“ da se branimo, jer to onda implicira i nekakvu krivicu, bilo je ili ne. Zato se, u principu, na te zamke ne naseda, ali ako vas neko krsti „poganima“ i tendeciozno u priču uvodi teško stradalni narod od nacističkog zla, onda zaista ne možete ćutati.
Nismo baš svi pogani u ovoj profesiji koju su uništili, do dna doveli i u slugeranjsku ispostavu pretvorili upravo junaci Petričićevih i Koraksovih karikatura, uz saučesništvo istinskih pogani koji se predstavljaju kao novinari. I najveći problem i suština svega jeste što živimo u takvom društvu da jednu duboko antifašističku karikaturu morate pravdati i braniti od zlonamernih ljudi.
E, samo zato sam napisao ovaj tekst, ne da se pravdam ili da gospođi Srbljanović otvorim oči, „objasnim“ i „prevedem“ šta je pisac, to jest karikaturista hteo da poruči. Nije ona neinteligentna da to i sama ne vidi. Problem je što mora da to gleda iz strogo zadatog ugla, pa joj se onda svašta pričinjava.
BONUS VIDEO Ranko Pivljanin o novinama kao proizvodu
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare